Nesrećna Marina
Da se ne lažemo, ja sam sasvim prosečan tip, ozbiljno zašao u pedesete, oženjen, otac skoro odrasle dece, knjigovođa sa sopstvenom agencijom koja posluje na ivici rentabiliteta u maloj kancelariji u dnu dvorišta naše porodične kuće.
Voleo bih da je drugačije, ali kad nije, moram reći da sam takođe i prosečan jebač (pošteniji bi kazali, donja granica) već dugo posvećen jedino sopstvenoj supruzi. Na žene sam uglavnom gledao čisto poslovno, tek poneka, preterano zgodna ili atraktivna bi me štrecnula i to je sve.
Nesrećna Marina je spadala u red onih koje sam primećivao tek kao tridesetogodišnju komšinicu, raspuštenicu već nekoliko godina (od kada su je, kao nerotkinju, najurili iz Valjeva, gde su je njeni udali uz dobar miraz).
Kad bolje razmislim bez miraza se i nije mogla udati imajući u vidu njen izgled (srednja visina, grube crte lica, leđa kao u solidnog rvača, večito prisutan stomačić, čudno spljoštene sise uvek stegnute nekim crnim brushalterima i upadljivo kraća leva noga). Ono, klinci iz komšiluka su se često zezali da naša Marina nema jednu kraću nogu, njoj je ona druga duža!!
Rekoh „nesrećna” jer je to zaista i bila: em se jedva udala, em se razvela, em je imala tu fizičku manu i povrh svega stare džangrizave roditelje za koje je očigledno bila ballast, pored druge dve srećno udate ćerke koje su im povremeno dolazile u kuću (najčešće da im utrape buljuk unučića koje treba čuvati). Marina je živela tiho i neupadljivo u potkrovlju porodične kuće, po ceo dan nešto raspremala i kuvala, revnosno pazila decu svojih sestara i ćutke podnosila stalne roditeljske kritike.
Ponekad bi, tu i tamo, uglavnom kod žena iz kraja bila angažovana na generalnom sređivanju njihovih kuća i za zaista kvalitetno odrađen posao bivala bedno plaćena. Mene je uvek oslovljavala sa čika Jovo pa tako i pre neki dan kada sam je zamolio da mi malo sredi odavno zapuštenu kancelariju.
– Bez brige čika Jovo, ima sve da se blista!
Došla je rano ujutru (“da izbegnem vrućinu” rekla je) i odmah se bacila na posao: skinula je zavese, ubacila ih u našu veš mašinu, poiznosila stolice i tonu fascikli na dvorište, zgrabila usisivač, krpe, deterdžente i nastalo je neviđeno ribanje. Oko podneva sam se vratio iz grada i nekih banaka i zatekao je preznojenu od glave do pete kako privodi posao kraju. Kancelariju nisam mogao da prepoznam, sve je blistalo, mirisalo na čisto, registratori I fascikle složeni kao kutijice u apoteci.
– Alal ti vera devojko, pa ovo nije bilo ovako ni prvog dana kada sam otvorio agenciju!!- rekoh iskreno zadivljen njenim poslom
Marina se zadovoljno smeškala i nadlakticom brisala znoj sa čela i lica. Pogledah je i bi mi je nekako žao: sa nje je lilo kao da ju je neko polivao vodom.Isprano crvena majica na bretele sva u znojnim flekama ispod grudi i po “šlaufu” koji je imala iznad kukova. Stara široka trenerka čije je nogavice odsekla odmah iznad kolena takođe mokra oko lastiša u struku, na karlici i sve do ispod povelikog, spuštenog dupeta!!
– Marina stvarno si preterala. Hajde sedi evo odmah stavljam kafu i donosim hladan sokić. Ili si možda pre za jedno pivce?
– Jao, nemojte čika Jovo, nije potrebno. Samo da okačim zavesu i idem kući da se sredim, gde ću ovako muzgava da sednem?!
– Neću o tome uopšte da pričamo! Okači tu zavesu kad si zapela i sedi za sto!!- presekoh stvarno ljutito.
Dok je kačila zavesu sedoh u svoju fotelju da prekontrolišem neke kalkulacije koje sam juče započeo i nasuh nam po čašu piva.
Marina je stajala na maloj hoklici i istezala se da ukači zavesu na starinsku plafonjerku. Svakim pokretom ruku naviše zatezala je onu svoju veliku i mokru guzicu, koja bi se uvek pihtijasto potresla kada se spusti na pete pa opet istegne na prste.
– Vala ima domaćinsku kantu!- prolete mi kroz glavu – Pusti tu zavesu, ženska glavo, nemoj da mi padneš sa te stolice i sedi, osveži se. Ja ću okačiti to čudo kasnije!! 
– Neka, neka. Kad ja nešto započnem onda to i završim. – brani se Marina, ali posrnu loše se oslanjajući na onu kraću nogu i umalo se ne skrlja na pod.
Skočih i uhvatih je za ramena, mokra i lepljiva, prijatno obla i čvrsta.
– Sad je stvarno dosta! Prekidaj i sedi!!- i grubo je posadih u stolicu za goste – neću da te nosim na duši. Radije bih da ti zaigram na svadbi!!
– Eh, moj čika Jovo – uzdahnu devojka – nema od toga ništa. Kakva svadba, bilo pa prošlo. Kome ja ovakva još trebam?
Stvarno mi je u tom trenutku bi žao.
– Nemoj da si na kraj srca. Kako more kome trebaš: vredna si, jaka si, mlada si…
– Jeste, kao rosa u podne!- nasmeja se ona – Nikome ovakve ne trebaju. Svi traže samo piletinu, da izvinete na izrazu, utegnute i zgodne, koje se lickaju i manikiraju, mirišu na skupe parfeme. A ja znam samo da rmbam, ružna sam, debela, pa još i ćopava…
Učini mi se da će zaplakati pa joj pružih onu čašu sa pivom.
– Ajde more, da se mi kucnemo. Živela ti meni hiljadu godina. Pusti te priče, šta znaju ovi zaglajdani, kakva piletina. Da se ja ženim takvu bi tražio!
– Ali vi se ne ženite čika Jovo!! – i iskapi pivo iz čaše.
Nalih joj još jednu, tek da dođem do teksta. Stajao sam ispred nje, gledala me je tužno pravo u oči.
– Mene ni moji rođeni ne cene i njima sam višak. Onima u Valjevu sam valjala dok je bilo mojih para, mužu ni tada. I tamo sam samo nešto perkala i čistila, a on je landrao po kafanama i jurio mlade i zgodne. Ponekad bi se, pijan, setio da postojim pa bi me, bez ikakve pažnje i nežnosti, da izvinete, natego ko da sam od gume, istreso se i zahrkao. Nikad se nisam osećala ko žensko. Valjda sam negde nešto zgrešila pa me je bog em obeležio da se rodim sa kraćom nogom em kažnjavao uskrativši mi makar neki minut zadovoljsta.
Stojim ispred nje i slušam je.
– A nek sam prokleta ako sam ikad više poželela od običnog života i još običnijeg čoveka koji će me ponekad pomaziti po kosi, pljesnuti po dupetu, da izvinete, kad mu donesem kafu, trezan, kad mu se zbog mene ili tek onako digne poželeti da mi ga utera, da ga ispraznim i usrećim. Ovako, samo me je taj Vljevac natezo ko da me ubija!! Izvinite što lajem, sve mi se skupilo!
Videh joj suze u očima. Sažalih se i prođoh joj rukom kroz mokru kosu.
– Pusti to Marina. Zaboravi na prošlost.
– Eh zaboravi. Lako je to reći. Kad ostanem sama u onom mom potkrovlju o čemu drugom da mislim. Pa i ja sam živa duša, i ja poželim više od prazne priče, ali džabe … Sama ko panj, ne pomažu ni mašta ni snovi. Koliko puta se skinem i legnem, čekam hoće li se odnekud pojaviti ON da me pogleda, da me poljubi, da me uhvati za sise, da ga celog poližem… eh, čika Jovo, drhtim i ležim, sama sebe milujem. Bradavice mi pucaju, ova moja nesrećnica gori, sva se usapunja kolko je trljam i stiskam, al to nije to. Džabe i prst i sveća i gumeni pendrek… Svršim ponekad a samo mi kurac u pameti. Da imam jedan, bilo kakav, najmanji i najtanji neka je, samo da je pravi, da ga pomilujem,da ga stavim u usta, u oko, u rupu u koju god hoće… Džabe, za Marinu nema ni k od kurca.
U meni puče. Otkopčah pantalone, spustih gaće do kolena i rekoh:
– Evo, Marina, ako ti ovo može pomoći.
Ona zastade, ućuta, gleda širom razrogačenih očiju u moj opušten kurac, pa kao da će uzeti kakvu svetinju prekrsti se i stavi ga između svojih dlanova. Protrlja ga malo sa takvom pažnjom kao kad siromah dobije staklenu čašu pa je pazi i gladi taman kao da je od zlata.
Kurac mi živnu međ njenim dlanovima, malo podiže glavu, nape se. Ona ga obuhvati šakom, opet preterano pažljivo da je jedva osetih, pa ga povuče napred nazad. On se sad potpuno ukruti (da ga je više i ja bih voleo) što joj je očigledno prijalo, jer, brate, stvarno se digo zbog nje!!
Drkala ga je lagano, sa uživanjem pričinjavajući mi zaista ugodne talse koji su lagano kretali iz opuštenih muda. Uhvatih njen ritam i počeh da klatim kukovima. Marina se povi unapre i poče mojom kitom da trlja svoje čelo, obraze, obrve, usne i vrat. Drhtureći prinese ga usnama i poče da ih trlja lagano ih šireći i kvaseći svojim jezikom.
Gurnuh joj ga u usta, ona ga obuhvati usnama do pola i poče da sisa istovremeno mu gladeći golu kožu glave donjom stranom svog jezika. Gurao sam joj ga u jezik kao u neku mekanu prepreku, bez namere da je pomerim tek samo da je čuknem i navlažim svog drugara. Pušila je polovinu mog kurca lagano ga drkajući pri samom korenu.
– Nemoj mi zameriti ako sam grub!
– Neee, niste. Baš mi prija, kako je nežan.- odgovori mi vadeći ga na čas i opet ga brzo vrati u usta i nastavi da sisa.
Podigoh joj mokru majcu preko plosnatih grudi stegnutih crnim jeftinim brushalterom. Uzeh kurac i polako niz njenu bradu, vrat i sise počeh da ga trljam o mokad trbuščić pomalo ga gurkajući u jastučiće sala na njemu.
Ona podiže kukove i jednim potezom skide trenerku i mokre gaće do kolena, a pošto se zavali na stolicu podiđe noge do visine sedišta i pusti da gaće i trenerka padnu na pod. Ugledah nateklu rastvorenu pičku. Prislonih kurac na nju i umočih joj samo njegovu glavu. Oslonih se rukama na naslone za ruke na stolici i počeh ravnomerno da je samo glavom mok mučenika jebem.
Šljapkalo je ravnomerno, ona je pokušavala da me mišićima svoje pičke stegne i zadrži malo duže na samom ulazu ali sam ga ja vadio i opet polako stavljao nazad. Gledala me je pravo u oči, široko otvorenih usta držeći me za kukove.
– Pokaži mi kako se to sama maziš!
Bez pogovora započe ples njenog srednjeg prsta po klitorisu. Kad god sam ga umakao osećao sam kako me njen sve razigraniji prst okrzne po kurcu. Ubrzah ubode, ali i dalje umačući u nju samo kurčevu glavu. Marina uzmaha kukovima, pokušavajući da ga primi još dublje. Nisam joj to dozvoljavao očekujući da će ga još više poželeti.
– Aaaaaah, kaako ga želim – drhtala je celim telom – Stavi mi ga čika Jovoo jooooš mmaaloo.
Nastavio sam po starom. Noge su mi bile u nekom polučučnju, zamarao sam se i položaj mi nikako nije odgovarao. Klekoh, kurac ispade, Marina jeknu i ščepa me za karu.
– Neee, zaboga, ne sada. – pomislila je valjda da sam završio. – Hoću da mi ga staviš čika Jovo do kraja!
Malo se istegoh i opet joj ga ubacih. Ona ga usisa, nogu prebačenih preko rukohvata na stolici. Nabih joj ga dva tri puta i opet taj jebeni položaj: kolena bole, nemam potrebnu dužinu ni visinu da joj ga ritmično uvaljujem i vadim pa ga definitivno iščupah!
– Zašto? Zašto me mučite sad kad mi je najlepše? Stavite mi ga jako, jako!!
– Ne mogu ovako, sačekaj da ja sednem …
Sedoh na drugu stolicu, malo se spustih naniže i pozvah je:
– Hodi guzošo, okreni se i sedi. Tako vrednice moja. Evo ti ovo malo kurca pa se nabijaj koliko ti volja!!
Marina se istrćila, povila napred, guzove mi gura na stomak a vreli pičić namakla na moju kitu i pocupkuje. Pripomažem joj nabijajući ga, podižući kukove u vis svaki put kad ona klizne pičkom niz moju žilu. Svaki put kad se nabije do kraja stegne ga jako kao da ga želi otkinuti i zadržati u sebi zauvek. 
– Oh kako ga osećam, kako me lepo jebe. Uuuuh, bože hvala ti na ovom daru. Čika Jovo jebi me, jebi me…evo svršiću – pištala je – Napuni me čika Jovo! Ufff, kako ti je sperma vrela!! – gotovo da me zaboleše i stomak i prepone kada se nasadi u trenutku dok iz mene poče da kulja belo.
Svršavao sam u nju nemilice trzajući se. Kada se sve smiri i Marina još uvek nasađena na kurac koji ubrzano gubi čvrstinu i ispada iz nje, dohvati svoje gaće, poturi ispod pičke da u njih pokupi spermu koja se izlivala iz nje.
– Ako ostane fleka odmah ću je očistiti. Iduće nedelje ću doći opet da sve pospremim. Molim te čika Jovo, nemoj da zapustiš kancelariju, molim te svake nedelje po malo. Biće i meni lakše!!
