Vikend ludog seksa
Popodne beše više nego prijatno. Sunčan prolećni dan odisao je svežinom. Ne znam kome je palo prvo na pamet da vikend provedemo u prirodi. Znam samo da je Vesna predložila svoje rodno selo. Stalno nam je pričala o nekoj crkvi između dve reke, o livadi punoj prolećnog cveća, o pticama koje božanstveno pevaju.
Spremili smo se, čvrsto rešeni da život soliterskih miševa zamenimo životom probuđene prirode. Zoran je imao prilično muke da privoli Svetlanu da pođe s njim, odnosno sa nama. Trud mu se isplatio, pa smo konačno zauzeli svoja mesta u “Golfu” i krenuli na vikend.
Sve je bilo spakovano u kolima. Spavaćemo tamo između dve reke, glasali smo tri na prema jedan. Poneli smo dosta hrane, pića, kafe. Kako je Vesna govorila, s obe strane crkve je bila velika šuma te se nismo brinuli za vatru.
Stigli smo negde oko deset sati pre podne. Odmah sam se oduševio prizorom. Mala crkva zaista beše smeštena između dve male reke. Odmah iznad reka uzdizala su se prilična brda obrasla pretežno hrastovom šumom.
– Ovde ima vrganja koliko hoćeš! -oduševio se Zoran.
Brzo smo se raspremili, a onda smo seli da malo uživamo. Reke su tiho žuborile, između brda vladala je neka svečana tišina. Tek bi poneka ptica zacvrkutala. Livada beše zaista puna žutih maslačaka i belih rada. One manje livadice oko reka takođe behu pune kaćunka i drugog poljskog cveća. Pravi raj.
Doručkovali smo brzo, bolje reći ručali, a onda smo naložili vatru i skuvali kafu. Pili smo pivo. Posle odmora, Zoki predloži da potražimo koji vrganj, jer su te pečurke bolje od mesa. Ipak, Svetlana i ja smo ostali za svaki slučaj da čuvamo stvari, a Zoran i Vesna odoše put šume.
Vazduh je bio svež, a priroda unaokolo budila je u čoveku želju za nekim lepim doživljajem. Mora da je ta prolećna opijenost
uticala i na Svetlanu. Detinjasto, s naivnošću koju nikada od nje ne bih očekivao, ona me zagrli, prisloni svoju glavu na moje grudi i tako ostade neko vreme.
Počeo sam nesvesno da je milujem po kosi. Ćutala je. Nisam se usuđivao da idem dalje, jer sa Vesnom sam bio mnogo, mnogo bliži. Čuli smo kako je nešto skočilo u vodu. Ona se trže. Strašno se plašila zmija. Nasmejah se.
– Gde li su oni? – upita znatiželjno.
Ustali smo da pogledamo gde su se izgubili Vesna i Zoran. Prišli smo bliže ivici šume. U jednom momentu sam ugledao njih dvoje. Nekako u isto vreme i Svetlana je uspela da shvati kakvo me je to iznenađenje ukopalo u mestu. Pogledah je. Bila je sva zajapurena, ne krijući da se beše zastidela videvši Zorana i Vesnu u ljubavnom grču.
Zoran je ležao na zemlji, a Vesna mu je sedela na koplju i ritmički se nabijala. Sve su to radili tako opušteno i sa uživanjem kao da su u sobi, a ne u nepoznatoj šumi. Mislio sam da će Vesna biti moja, a da će se Zoran pobrinuti oko Svetlane.
– Tako se znači beru pečurke – rekla je Svetlana i setno se nasmešila.
Nas dvoje smo se vratili na livadu pokraj reke. Sada je bila opreznija. Nije se čak ni usđivala da spusti glavu na moje grudi. Ovog puta sam ja napravio prvi potez. Prišao sam joj i nežno je pomilovao po vratu. Stresla se. Bio je to za mene znak da je zagrlim i da joj ubrzo potražim usne.
Ljubili smo se i milovali, sve dok nas Vesna i Zoran ne prekinuše u ljubavnom zanosu.
– Ako vam smetamo da mi odemo da još malo tražimo pečurke – predloži Zoran.
– Videli smo kako to Vesna traži pečurke. Mi ćemo to drugi put – rekoh.
Smejali su se. Dan je polako odmicao. Sada smo uzeli malo bolju hranu. Pio sam moje omiljeno piće, crno vino. Mislili smo da u okolini nema žive duše, ali na naše veliko iznenađenje jedan čovek je doveo konja i zavezao ga na nekih sto metara od nas, čudno nas je pogledao i produžio dalje.
– Kuća mu je prilično daleko odavde. Po konja ce doći tek večeras – reče nam Vesna.
Pio sam crno vino i požudno bacao pogled prema Svetlani. Znao sam da noćas mora biti moja, ma gde bilo. U šumi, na livadi, ako treba i u samoj reci. Do te bajne noći bilo je prilično vremena. Predložio sam društvu da priđemo konju da vidimo da li ima petlju, da se malo zabavimo.
Bili su oduševljeni. Važno je bilo da se nešto desava. Prišavši pastuvu on neljubazno zarza. Odmah nas je prošla volja za jahanjem. Gledali smo ga primireni kako je gospodski pasao.
A onda, na naše veliko iznenađenje on isturi, ko zna zašto, svoju ogromnu crvenu kitu. Vesni se ote uzdah. Svetlana je opet pocrve-nela.
– Koja alatka Bože mili – Zoki će.
– Da mi je samo malo da ga pomilujem – reče Vesna, više ozbiljno nego u šali.
– Učiniću ti tu uslugu. Važi? – upita je Zoran.
– Ne budite ludi – pobunih se.
Ali je Zoran već otrčao do konja. Ubrzo je došao sa celom kutijom šećera u kockama. Prišao je blizu ždrepcu i bacio mu kocku blizu njuške. Ovaj je s travom uzeo i šećer. Svidelo mu se, zašto bi inače onako ljubopitljivo pogledao u nas. Zoki mu je prišao i sada ga poslužio vešto iz ruke. Konj postade pitom kao jagnje.
– Priđi mu sada i malo ga pomazi dole, neka ga izbaci celog napolje – reče Zoran Vesni.
Nije se dvoumila. Pomislih da je luda. Nadraženi konj zaista izbaci ogromnu batinu napolje. Zoran ga je i dalje častio šećerom. Vesna poče da se igra sa nesvakidašnjom kitom. Nije dugo izdržala, jednom je rukom mazila ogromnu kitu, a drugom je počela sebi da drka pičku.
Svetlana je stiskala butine. Nisam izdržao, prišao sam joj, nežno je položio na travu, blago joj rastavio noge i stavio sam joj ga u već vlažni pičić. Jauknula je, a onda su njeni krhki prsti zagrebali po mojim slabinama.
Konj je izgleda i sam bio nadražen, počeo je da se opasno propinje, da čudno rže. Zoran je izvukao uspaljenu Vesnu i odmah je u blizini počeo silovito jebati. Vesna je vrištala od uzbuđenja.
Uskoro smo mirno spavali. Probudilo nas je neko graktanje vrana – sletele su na ostatke hrane pored obale. Brzo smo se vratili prebivalištu. Na vreme. Sunce je zalazilo, kada gazda dođe po konja. Dok ga je gazda vukao konj se osvrtao tražeći nas.
Javiše se slavuji. Brzo smo razapeli šator. Malo smo jeli, a više pili.
Zoki je zezao Vesnu zbog ždrepca.
– E, sada ćete me jebati vas dvojica, a Svetlana, ona ako hoće neka vam pomaže – reče Vesna i brzo poče da se oslobađa odeće.
Bill smo zbunjeni i Svetlana i ja.
– Dok izbrojim do tri svi da ste goli – reče Vesna zapovedničkim tonom.
I zaista bili smo goli. Vesna je svu ćebad iznela izvan šatora. Mesečina se igrala po Svetlaninom telu. Bilo je to divno telo. Osetih kako mi se kita diže. Videla je to i Vesna, moj se kurac nađe u njenim ustima. Zoran je pak lizao Vesninu pičku. Svetlana se snebivala pa je počela da ljubi mene po vratu i leđima. Mislio sam da ću se istopiti od miline.
– Mačko, daj malo obrađuj moje sise – zastenja Vesna.
Svetlana pređe da se igra sa njenim lepim sisama. Vesna mi je sve brže pušila. Ubrzo se namestila, tako da sam joj ušao u vlažnu pičku, a Zoran u čmar. Svetlana je jezikom šarala po njenim bradavicama, a onda poče da ih sisa. Vesna je jaukala od zadovoljstva, ponavljala je reči: “Ah, rasturite me, uništite me, još, dublje, još…”
Dugo je to trajalo. Umorna Vesna ležala je opušteno. Zoran je ležao zaronjen glavom u njene dojke.
Odveo sam Svetlanu u šator i ubrzo smo započeli našu ljubavnu igru. Šta sve jedno drugom nismo radili. Ne znam ko je lepše doživeo vrhunac. Toliko nam je bilo lepo da smo u tom zagrljaju i zaspali.
U neko doba jutra probudiše nas ptice. Pevale su sve od reda. Mislio sam da se nalazimo u raju. Veličanstveno. Probudio sam Svetlanu i odveo je na reku. Vesna i Zoran su takođe bili budni. Sve je mirisalo na još luđi seks.
