Velike igre su prošle
Velike igre su prosle. Osetilo se to i na prometu.
Jedva sam uspevala da se otarasim voca koje se
na velikim vrucinama sasusilo.
– Ceo dan sam na nogama a zarada nula. Uskoro cu poceti
da radim sa gubitkom.
– Susetko, pogledaj onu uspijusu preko puta. Njena
roba je uvek vlazna!
– A sta ona prodaje?
– Ono sto ne raste na drvetu! Ha-haha!
– Duhovito. Ta sala nam nece napuniti kese. Pogledaj.
dvadesetak bakrenjaka. Za vreme igara dobijala sam i
srebrnjake a i par zlatnika.
– Nek’ smo zivi i zdravi. Bice posla i zarade. Evo ni meni
ne ide najbolje. Od jutros dve Zevsove statuice i par
cilibarskih ogrlica. Jak pazar. Stizu ti musterije . . .
Kaciga sa perjanicom. Par modrih ociju. Preplanulo telo
rimskog vojnika. Centurion,valjda.
– Lepotice, daj nam po jedan grozd. Da se vojska osvezi.
– Belo ili crveno?
– Svejedno. Sve ce nam biti slatko iz tvoje ruke.
– Otkad su vojnici postali laskavci?
– Podji sa mnom i uvericu te da nisam samo laskavac.
– Nego i. . . ?
– Ako ti kazem, porumeneces. Bolje da ti pokazem.
– Tri asa, molicu lepo.
– Skupa si.
– Skupo je grozdje.
– A ti si . . . ?
– Nemam cenu i nisam na prodaju! Duhovit si.
– De,de. Samo sam se nasalio. Oprosti grubijanu
koji se bolje snalazi. . .
– Znam sve price i sve odgovore. Takvi kao ti dodju i prodju.
– A ako te ozenim kad odsluzim?
– Dok ti odsluzis, ja cu biti bakica.
– Lepa, pametna i duhovita. Imas brz jezik.
– Idemo centurione. . . Hvala na grozdju gospodjice.
– Hvala i vama.
Gledajuci otiske njihovih sandala u prasini upitala sam
se da li se muskarci bolje osecaju nakon ovakvih udvaranja.
Jeste da od toga nemaju nista, ali im to ocigledno donosi
lepo raspolozenje. I kako se samo lepo smejao onaj modrooki
centurion. . . Sve sami misici. A tek butine. Kao snopovi.
Guza mora da mu je cvrsta i bela. Osim ako je nije suncao. . .
Bogovi, o cemu ja mislim. A muve bas nasrcu na tezgu.
Da mi je jedan rob da ih rasteruje lepezom. A i mene da hladi.
– Lepotice, opet ja. Vratila si mi dva asa vise!
– Lep pokusaj. Znam da sam ti tacno vratila. Bacio bi dva asa
samo da bi mogao opet da . . .
– Iskreno. . . dopadas mi se.
– Iskreno. . . i ti meni. Ali tu je kraj razgovora.
– Nista dalje?
– Nista.
– Moja legija sutra odlazi. Nocas pravimo orgije. Podji sa mnom.
– Paaa. . . Ako me lepo zamolis. . .
– Da kleknem? Evo!
– Lud si. Cekaj me kod Tiberijusovih vrata u sumrak.
Orgije su bile i prosle. Mnogo smeha,muzike,vina,fina jela
i mnogo robova koji padaju s nogu udovoljavajuci pijanim
zvanicama. Naslusala sam se prica o kohortama,manipolama,
centurijama. Posebno su bili dosadni konjanici.
– Onu tamo je jahala cela dekurija!
– Dobro ne rece: cela turma.
– Aha-ha-ha! Tridesetorica su ipak previse!
– Ako vas cuje prefekt, timaricete konje dok ne ostarite!
– Daces mi Coronu obsidionalis, ako te odvedem dalje od
ovih daveza?
– A to je?
– Odlikovanje za onoga koji druge oslobodi od opsade.
– Vodi me, spasioce moj!
Oslododio me pijanih daveza, i poveo u vrt. Malo kasnije
lezali smo na travi. Ne mogu reci da mi nije prijalo milovanje
dojki i picke. Ne, nikako. Bas naprotiv. Neka milina mi se
penjala iz medjunozja, preko stomaka i gusila me u grlu.
– Opusti je. Ne zelim da te silujem.
– Dzabe guras. Neki grc. . . Ne mogu. . .
– Prijace ti.
– Jednostavno, nisam spremna za to. Radi sta hoces, ali
meni ne prija.
– Znaci: Bez penetracije?
– Bez.
I to je nesto. Neka uziva u onome sto mu dajem.
Sigurno mu je lepo da mi gnjeci dojke. I razvlaci guzu.
Kurac mu kliza duz ulaza u mene. Mokra sam. Uhh. Gura mi prst u. . .
– Hej! Da nisi promasio rupu?!
Otvor na mojoj guzi se odupirao. Priroda.
– Rimski legionar bas uvek mora da prodre u neprijateljsku. . . pozadinu?
Smejao se do suza. I meni su suze isle. Od bola. Uterao je tri prsta u
moju, do malopre, netaknutu guzu.
– Anus ti je cvrst i elastican. Usrecila bi me ako dozvolis. . .
– Vec si sebi previse dozvolio! Rekao si: Bez penetracije!
– Vaginalne. Analnu nisam pominjao.
– I kakvo ti je zadovojstvo da guras prste tu gde. . .
– Pokazacu ti. Daj mi ruku.
Sta sad hoce? Povlaci moju ruku na svoja ledja. Mmmm. Lepa guza.
Cvrsta. Celik. Tako sam i mislila. Hvata moj srednji prst. Pomera ga.
Toplo. Rupa. Bogovi! Hoce da ugura moj prst u svoju . . . !
– To ne! Prestani!
– Stavi unutra, jednom. Da probas. Posle cu te pustiti.
Ako je to uslov. Probijam mu prstom dupe. Steze me.
-Gurni slobodno.
Bojim se da ga ne povredim. Ludost. Da mi je neko rekao da cu ovo raditi.
Mada. . . Kad se sve sabere. Natakla sam na prst modrookog osvajaca sveta.
Ludo. Neobicno. Nesvakidasnje. Srce mi lupa. Pocinjem da shvatam
zasto se svi oni parovi pod tribinama i na tribinama onako bezvezno
ponasaju. Ovo mi otvara vrata nekog cudnog sveta. Daleko od moje
tezgice, voca i svega ostalog. Treba mi nesto da se rashladim.
– Dosta je. Hvala ti. Bilo mi je lepo veceras sa tobom.
Idi sad i nadji neku. . . cija roba je uvek vlazna.
– Ti zaista. . . neces?
– Ne.
– Dobro. Istrescu ga u neku od onih na ulazu.
– Sta ces da uradis?
– Vidi, uzbudjen muskarac mora da ga istrese. Priroda.
– Nisam bas shvatila. . . A hoce li ti smetati da. . .
– Da me gledas!?
– Paaaa. . .
Smejao se jos uvek i dok je placao srebrom. Videvsi mene, shvatila je da
je to zgodna prilika da udvostruci tarifu. Posebna usluga.
– U mojoj sobi ima dovoljno svetla. Gospodjica ce sve moci dobro da osmotri.
Gospodjica od uzbudjenja nije mogla ni da progovori. Smrsila sam nesto sto
je verovatno zvucalo kao: zmrljfrlj.
