Bašta
Volim rad u bašti. Dospeo sam u „zrele“ četrdesete, obavio sam sve životne zadatke: zaposlio se, oženio, podigao dvoje dece do fakulteta, stambeno obezbedio…Da bih izbegao monotoniju posao-kuća-porodica, iznajmio sam, jednu od mnogih, baštu, na periferiji grada, blizu hipodroma i kasarne. Mora da priznam da mi fizički rad u velikoj meri pomaže da se oslobodim viška energije, pogotovo sada kada sam prezasićen dugogodišnjom, dobropoznatom seksualnošću svoje žene, a lenj sam (trenutno) da odgovorim na nove izazove. To ni u kom slučaju ne znači da ne volim lepu ženu ili zadovoljstva koja njeno telo pruža. Naprotiv!
Kao što znamo, ova zima je bila izuzetno blaga, pa su baštenske aktivnosti počele znatno ranije nego drugih godina, može se reći da nisu ni prestajale. Tako sam, sredinom feburara, odlučio da sednem na bicikl i odvezem se do „svoje“ bašte. Rado vozim bicikl, pomaže mi da ostanem u formi. Zadovoljno sam prislonio bicikl na stablo trešnje, udahnuo punim plućima rani, prolećni vazduh i preleteo pogledom po prostranstvu uzoranih bašti. Taj pogled me je uvek umirivao i ispunjavao tihom srećom. Međutim, nešto nije štimalo. Nešto je narušavalo intimnost trenutka. Zadnjica. Iznikla iz zemlje, postavljena na stabilne, duge noge, odevena u plavu trenerku.
U prvi mah mi se učinila ogormnom, smetala mi je u vidnom polju. Pogled se stalno vraćao na nju, i ja sam počeo da opažam da se ona kreće, njiše gore-dole, zateže i labavi trenerku koja se namah duboko uvlačila između oblih guzova, odajući da ne nosi donji veš. Još nisam video ostatak žene, ali sam hipnotisano posmatrao zadnjicu koja je živela neki svoj život, čvrsta i snažna, agresivna i opuštena, stalno u pokretu, živa. Ustanovio sam da imam samo jednu, suludu, želju: da pređem preko dve bašte, koliko je delilo mene i zadnjicu, i da joj u plavetnilo trenerke suknem ovo moje koplje, koje je do bola nabreklo u pantalonama.
U to se zadnjica izdužila, produžila u leđa, ramena i slap crvene, razbrušene kose. Žena se uspravila. Ne znam da li je osetila da je posmatram, tek okrenula je pogled ka meni, a ja se, kao klinac uhvaćen u krađi, brzo okretoh uplašen da će sa moga lica (ili pantalona) pročitati kakve su me misli obuzele. Nespretno sam počeo nešto da petljam oko bicikla kada naiđoše neki moji poznanici, te mi sedosmo pod golu krošnju, uz pivo. Na onu stranu više nisam skretao pogled. Nisam smeo.
Toga dana više ženu nisam video, otišla je u međuvremenu, ali sam od tada svaki slobodan sat koristio da se izvezem do bašte nadajući se da ću ih (zadnjicu i ženu) videti.
Poljski radovi su u martu uzeli maha i meni se pružila prilika da upoznam komšinicu sa bašte. Ona je visoka, crvenokosa, i ne bih mogao da kažem lepa, već pre interesantna žena. Zanimljivo je da cela njena pojava odiše sirovom seksualnošću, i ja sam znao da mora biti podamnom, nadmnom ili već u kombinaciji koja joj drago, ali mora biti moja. 
Početkom aprila spaljivao sam suvo lišće, a moja komšinica, zauzeta setvom, povremeno je veselo čavrljajući donosila kante sirovog korova na lomaču. Bila je rumena od rada i sunca, ponovo u plavoj trenerci i plavoj majici na tregere. Već sam primetio da ne pati od viška odeće, pa joj se majica pripijala uz znojavo telo više otkrivajući nego sakrivajući male, čvrste grudi krupnih bradavica.
Mada su okolne bašte bile prepune povrtara, odlučio sam: danas ili nikada.
Dan je odmicao a baštovani su dolazili i odlazili, a ja sam jednim okom pratio njihovu migraciju, a drugim nadzirao komšinicu. Tako sam video kada je odložila alat, pogledala unaokolio i lagano se uputila u voćnjak koji okružuje bašte. Znao sam da njen odlazak u dubinu voćnjaka nije poziv upućen meni, ali sam odlučio da situaciju iskoristim za sprovođenje svoje zamisli. Sačekao sam malo, a zatim se hrabro uputio za njom.
Prvo je nigde nisam video, a onda je, odjednom, izronila iz gustiša špaliranih jabuka. Pramen crvene kose zakačio se za jednu od grana i ona je pokušavala da se ispetlja. Podsetila me je na životinju uhvaćenu u zamku, i to je još više pojačalo moju želju da je imam. Nisam mislio o tome kako će reagovati kada joj priđem, samo sam išao napred gotov da reskiram grdnju ili šamar.
Možda je, prvo, pomislila da želim da joj pomogmen da se oslobodi neprijatnosti, ali kada sam joj se potpuno približio i bez reči gurnuo ruku između njenih butina, snažno je zgrabivši za mačku, njenim licem je preleteo izraz ljutnje, nedoumice, neverice. A zatim mali, pakosni osmeh, koji me je naveo da snažnije stegnem šaku. Privijao sam je obema rukama uz sebe, ljubio, miriso znoj, ljubio, snažno i gurbo stezao bradavice, uvukao ruku u trenerku i trljao klitoris.
-Zaboga, zaudaram na znoj, bila je jedina njena reakcija. Nije bilo besa, nije bilo optora, ljutnje. Pomislio sam kako se lako daje i to me je pokolebalo. Pomislio sam da nije vredna moga angažovanja i kako bi bilo dobro prekinuti pre bilo čega, kada su se moje ruke našle na njenoj zadnjici. Putovale su čvrstim, zategnutim guzovima, klizile po razdeljku. Celo njeno telo postalo je velika, čvrsta, poželja zadnjica i ja sam utonuo u nju.
Moja omekšala muškost ponovo je bila u punoj snazi i ja sam, ne znam kako, strgao košulju, bacio je na otravnjenu zemlju i položio komšinicu preko nje. Ovde nije bilo predigre. Jednostavno sam joj strgao trenerku, zadigao majicu do vrata i navalio da grizem krupne bradavice, dok sam prstima prodirao duboko u njenu vaginu. U ovoj igri nije bilo nežnosti, pomahnitao sam od želje da pobedim to čvrsto dupište koje mi danima nije izlazilo iz glave.
Kada sam se sjurio u njenu vlažnu mačku imao sam samo želju da je potucam, da svršim u njoj i da pobegnem dok neko od baštovana nije naišao. Ali, čekalo me je iznenađenje u vidu tople, tesne, bolje reći male ribe. Zaista nisam očekivao da žena koja tako lako prihvata seks ima tako malu ribu. Podvukao sam ruke pod njenu zadnjicu i počeo divljački da mlatim kopljem stalno ubrzavajući i pojačavajući ritam – ne bih li što pre svršio. 
Mislim da su mi trebala još samo dva pokreta da to i učinim, kada se riba moje komšinice tako stegla da nisam mogao da se pomaknem. Prvo sam se uplašio da je u pitanju vaginalni grč, ali mir na njenom licu nije išao u prilog tome. Nežno me je milovala po leđima, grickala uvo, i ljubila. Prošlo je par sekundi, ili minuta, ne znam, i stisak je počeo da popušta, a ja sam bio ponovo na početku, ispunjen željom da kidišem na nju. Mislim da nikada u životu nisam snažnije, bezobzirnije i bezdušnije prodirao.
Čuo sam da stenje, ali to nije bilo važno: želeo sam da svršim – što pre! Već sam osećao spermu kako kreće ka otvoru, kada me je novo stezanje vagine zaustavilo u mestu. Ovo već nije bila slučajnost, shvatio sam. Shvatio sam i to da imam dve mogućnosti: da kod sledećeg popuštanja ustanem i odem ili da nastavim igru onako kako je ona vodi. Oslobodio sam jednu ruku, pomilovao je po kosi, i prvi put poljubio.
Ja ne znam koliko je trajalo. Znam samo da me je izvanredno pratila i vodila do same ivice orgazma, a zatim zaustavljala na kratko, ali dovoljno dugo da sam poželeo da vrištim od bola, da sam imao utisak da mi muda o zemlju udaraju, a da će mi se glavić raspući. Ne znam tačno kada je počela da svršava. Njeno telo se ukočilo, smirilo, zatim propelo i uz glasan uzdah počelo da se grči istim ritmom kako se grčila i pulsirala njena riba. Moje koplje je sada bio okruženo vlažnom pulsirajućom vrelinom i ja sam počeo da svršavam, svršavam, svršavam…čini mi se da sam i mladalačku spermu tada iz sebe izbacio. Kao da mi nje neko nekakvu koprenu s mozga skinuo, tako sam se lako i ugodno osećao.
Teturajući sam ustao i pokušavo da se saberem i sredim odeću dok je moja komšinica već uletela u trenerku, kada su se iza nedalekog drveta pojavila dva mladića u plavim uniformama. Bili su zbunjeni koliko i ja, i ne znam šta i koliko su videli, ali jedan od mladića je, onako u prolazu, dobacio:
-Alal vera ćale! I požurio za svojim drugom.
Jedva čekam da prestanu ove aprilske kiše. Želim da što više vremena provedem na bašti.
