Brat i Sestra 1 Deo – Igra Doktora

„Ćao mama! Ćao tata!“ Helena i Bojan su mahali dok su njihovi roditelji ulazili u automobil. Doduše mama je izgledala zabrinutija nego ikad. „Ne brinite, biće sve u redu, čuvaćemo kuću.“ – rekao je Bojan dok je njihov tata ubacivao u prvu brzinu.

„Čuvaj sestru“, rekla je njihova majka sa suvozačevog mesta.

„Hoću… lepo se zabavite!“

„Zvaćemo čim stignemo u hotel“, rekao je tata.

Helena i Bojan su zurili jedno u drugo. „Jebote… Ceo vikend!“ Ovo je bio prvi put u njihovim mladim životima da imaju kuću za sebe. Helena je bila 18-godišnja zgodna devojka koja je tek počela da uživa u svom odraslom životu, a Bojan je bio 20-godišnji momak, student i sportista.

Malo je reći da su Helena i Bojan bili zaštićeni. Preterano zabrinuti roditelji su ih držali kod kuće i nesocijalizovane ceo život. Zvuči okrutno ali oni su bili striktni, religiozni i nisu dozvoljavali ni da se školuju u javnim školama već su sve lekcije dobijali kući od svojih roditelja. Napuštanje za vikend je bilo mučno, ali tehnički su bili dovoljno stari… a njihov otac godinama nije bio nasamo sa svojom ljupkom suprugom.

Ona je bila pokretačka snaga koja je držala svoju decu kod kuće, a on je bio taj glas razuma koji je uspeo da je ubedi da ih ostave kod kuće i uzmi par dana za sebe. Naravno, ostavljena su im stroga pravila, koja ni Helena ni Bojan nikada ne bi zamislili da prekrše, pošto su oboje bili veoma dobra deca. 1. Nema posetilaca 2. Nema kompjutera 3. Nema zaključanih televizijskih kanala 4. Klonite se mamine i tatine sobe.

„Dakle“, reče Bojan, okrećući se sestri. „Šta želiš da radimo?“ Bojan je obožavao svoju sestru. Bili su najbolji prijatelji, delom i zato što im mama nikada nije dozvoljavala da provode duže vreme sa bilo kim drugim. Uvek je bila previše zaštitnička zbog „loših spoljnih, modernih uticaja.“ Ali to je bilo u redu, imao je Helenu koju je obožavao, retko su se svađali i super su se igrali zajedno.

Pošto su ga roditelji zadužili da on bude glava kuće kao stariji brat dok njih nema, smatrao je svojom dužnošću da usreći svoju sestru i da se stara da joj ne bude dosadno dok su oni odsutni. A takođe – nedostajalu mu je njegova sestra. Otkako je Helena postala punoletna, mama je provodila više vremena sa njom i njemu je nedostajala veza koju su imali tokom odrastanja.

„Ne znam“, rekla je Helena, gledajući svog brata divnim plavim očima. „Šta ti želiš da radiš?“ Helena bi uradila sve za Bojana. Uvek je pazio na nju. Kada je plakala jer joj mama nije dozvolila da prespava kod drugarice koju je upoznala u komšiluku, Bojan ju je držao u naručju i zajedno su spavali u njenom krevetu.

Išao je nekada i toliko daleko da joj je čak dozvolio da ga našminka jer nije imala drugaricu na kojoj bi vežbala. Bio je najbolji brat na celom svetu! „Želiš da se igramo doktora?“ upitao je Bojan uzbuđeno.

Doktor je bila igra koju su započeli pre mnogo godina, kao i većina braća i sestara, smejući se zbog razlika u njihovoj anatomiji. Ali godinama se nisu igrali doktora. To je bila jedna od zabranjenih igara iz detinjstva koju nisu mogli da nastave dok su odrastali, znajući, sa onim instinktom nestašne dece, da ako budu uhvaćeni, njihovi roditelji će ih kazniti.

Helenino lice se ozarilo! „Mislila sam da si zaboravio na nju! Obožavala sam je!“ Doktor i pacijent je bila jedna od njenih omiljenih igara u odrastanju, i oživljavanje tih uspomena činilo se savršenim načinom da se ponovo približi svom bratu. Mama je postala posesivna prema njoj kako je odrasla, i iako je volela da provodi vreme sa svojom majkom, nedostajao joj je brat. Sada su mogli da se vrate u vreme kada su bili nestašni klinci. I imala je savršen predlog.

„Možemo li da se igramo novog doktora?“

„Novog doktora?“ upitao je njen brat zbunjeno.

Helena je klimnula glavom, a njen konjski rep željno je zaigrao. Izgledala je tako slatko u svojoj ružičastoj košulji sa dugmićima i belim platnenim pantalonama. „Mama me je vodila kod novog doktora prošle nedelje, sećaš li se? Zato što sam sada odrasla žena.“

„A da“, setio se Bojan, iako nije shvatio da ima nešto novo u vezi sa tim doktorom. „Da li je radio neke stvari drugačije?“

Kikoćući se, Helena je klimnula glavom. „O DA! Puno toga! Hajde, pokazaću ti.“

U roku od 10ak minuta Helena nije nosila ništa na sebi osim svog bade-mantila – što je bilo najbliže što je mogla da nađe što bi ličilo na mantil koji je nosila kod ginekologa. Bojan ju je smestio u veliku kožnu fotelju, njene noge raširene. Dok je Bojan gledao u gole noge svoje sestre, mogao je da oseti kako mu se penis pomera u pamučnim gaćama… to se ponekad dešavalo iako nije uvek bio siguran zašto.

Noću bi se ponekad budio sa najdivnijim osećajem… ali kada je pokušao da pita oca o tome, tata mu je uvek govorio da će jednog dana razgovarati o tome ali da u međuvremenu ne bi trebalo da se dodiruje tamo dole.

„Dobro, prva stvar je da mi masiraš grudi.“

Bojan je otvorio ogrtač svoje sestre, otkrivajući divne brežuljke sa slatkim ružičastim bradavicama. Sada mu je penis oticao unutar pantalona, zbog čega mu je bilo neprijatno… želeo je… nešto. Ali nije znao šta. „Ovako?“ upita on, ispruživši ruku i zgrabivši joj sise rukama. Bile su mekane a opet čvrste, stiskao ih je i gnječio kao kada sa porodicom mesi testo za hleb.

Helena je zastenjala ali ga je zaustavila: „Ne tako“, rekla je. „Upotrebi prste, počni okolo, a zatim ka centru.“ Ovaj pokret nije bio ni približno tako prijatan, ali pošto su se igrali doktora Bojan je uslužno uradio ono što je rekla, pošto je to i njen doktor uradio. Bradavice su stajale potpuno uspravno i tvrdo.

„Više mi se sviđa moj način“, rekao je i ponovo počeo da joj masira grudi, uživajući u njihovoj težini u rukama i načinu na koji se njeno meso prelivalo kroz njegove prste. Helena je ponovo zastenjala, a Bojanov penis je postao još tvrđi. Ovo nije bilo ono što joj je doktor radio, ali je bilo mnogo lepše… i Helena je bila više nego voljna da malo promeni pravila. Na kraju krajeva, nije želela da se Bojan naljuti na nju ili da im pokvari igru.

Ovo je bilo mnogo bolje nego igra doktora na nevini način na koji su nekada igrali. Bojan je počeo da povlači male ružičaste bradavice, čak i da ih štipa. „Uhhh šta to radiš?“ upitala je Helena, savijajući leđa. Osećaji koji su prolazili kroz nju bili su tako božanski da su jednostavno morali biti grešni. Ona se migoljila, želeći da spoji noge… ali one su bile razdvojene sve vreme u ordinaciji i to je bila igra. „Doktor to nije radio.“

„Da li te boli?“ Nekako je znao po zajapurenom izrazu Heleninog lica i činjenici da je ovaj deo njenog tela bio toliko drugačiji nego kada ga je poslednji put video, da joj stvaraju poseban užitak. Čak i ako je bilo pogrešno, nije želeo da stane.

„Ne“, rekla je Helena. „Ali to nije ono što je doktor radio. A mi se igramo doktora sećaš se?“

„U pravu si“, reče Bojan razočarano. Prestao je da je vuče za bradavice, gledajući kako njegova sestra dahće. „Šta sad?“

„Pa imala sam neke hvataljke za noge ali to nemamo.. a trebam malo da se spustim niže'“, rekla je Helena, klizeći guzom niže pri čemu se njena ribica blago otvorila. Zjapela je i blistala od sokova. „Sada idi i stani tamo.“ Helena je pokazala između svojih nogu i Bojan ju je poslušao. Bojan je očigledno uživao gledajući njene grudi, a ne samo dodirujući ih, i svidelo joj se kako su njegove oči prikovane za njih.

Što su se više igrali, njeno telo je postajalo napetije i uzbuđenije. Znala je, duboko u sebi, da ne bi trebalo da se ovako igra doktora sa svojim bratom, ali njihovi roditelji nisu bili tu da ih uhvate i kažu im “NE“. Heleni je ionako previše nedostajala njena bliskost sa bratom da bi sada prestala. Ono što mu nije rekla jeste da kad je bila kod doktora, osetila je nešto… nešto što je ponovo počela da oseća.

„Šta sad?“ upitao je Bojan, zureći u mokri, ružičasti otvor obrastao dlakama. Dlake su bile mekane i mirisale su jako. Zanimljivo. Zanosno. Nagnuo se bliže.

„Sada je doktor stavio neke stvari u mene, tamo“, rekla je Helena pokazujući na svoju pičkicu. „Nemamo te sprave ali je koristio i prste.“ Bojanu je to zvučalo uzbudljivo. Uperio je kažiprst ka njoj i polako krenuo. Gurao ga je u njene vlažne, sočne ružičaste nabore dok je Helena stenjala i migoljila se. Što je ulazio dublje, osećalo se bolje. Kao svrab koji nije mogla da počeše. Htela je nešto… samo nije znala šta.

„Jesi li dobro?“ upita Bojan zabrinuto.

Dodirivanje njegove sestre tamo dole je bilo sigurno zabranjeno, to je bilo u istoj oblasti u kojoj mu je tata rekao da se ne dira, ali nije želeo da prestane. Bila je tako meka i mokra, tako drugačija i toplija. Ali on nije hteo da je povredi.

„Da… dobro sam. Sviđa mi se“, rekla je Helena dahćući. „Nemoj stati.“

„U redu. Ako te nešto zaboli ti mi reci da prestanem.“ Bojan je hrabrije uneo prst i shvatio da bi mogao da pridruži i srednji uz kažiprst. Helena je stenjala, pomerala se u kukovima dok su prsti njenog brata prodirali u njeno telo, baš kao i doktorovi. „Jesi li sigurna da si dobro?“ upita Bojan, ozbiljno uznemiren reakcijom svoje sestre, povlačeći prste unazad.

„Vrati ih unutra!“ viknula je Helena. „Tamo je doktor stavio te stvari.“

Bojan je gurnuo prste nazad u nju, želeći da vidi koliko duboko mogu da idu. Unutrašnjost tela njegove sestre se stegla oko njegovih radoznalih prstiju. Kukovi su joj se kretali i izgledala je zajapurena, vruća. Tihi jauci koje je ispuštala izazvali su male drhtaje u njegovom telu, a penis mu je bio toliko jebeno tvrd da je osećao da je zaista blizu nečega posebnog, baš kao što se ponekad osećao dok je spavao ili kada bi se probudio.

Da li je to bilo isto ono što je Helena osećala? Izvukao je prste na pola puta, a zatim stao, šokiran jer je to izazvalo Helenino previjanje. „Ooooo da“, rekla je. „Vrati ih nazad, nastavi tako. Unutra pa napolje, molim te …“

Eksperimentalno, Bojan je počeo da gura prste napred-nazad u nju, vrteći ih i savijajući. Helena je bila u plamenu, tako vruća, tako uska… prsti njenog brata su je dovodili do ivice nečeg božanstvenog! „DA!“ Helena je povikala, njeno telo se naprezalo i drhtalo dok su kroz nju strujala divna nova osećanja… zadovoljstvo, uzbuđenje i sveopšti osećaj blaženstva.

Uzvukla je njegove prste iz sebe, isprekidano dišući dok su se intenzivni osećaji smirivali. Bojan je posmatrao, fasciniran, njegovi prsti bili su potpuno mokri i prekriveni njenim tečnostima. Mirisao je i gldao, pomislio je da mu se popiškila na prste ali miris je bio mnogo prijatniji.

„Oh Bojane“, rekla je Helena usplahirenim glasom. „To je bilo tako dobro. Hvala ti. Kod doktora sam prišla blizu ali… nisam mogla da se opustim kao sa tobom.“

„Znači ovo se nije dogodilo kod doktora?“

Helena je odmahnula glavom i pocrvenela. Šta god da se upravo dogodilo, bila je prilično sigurna da nije bilo dozvoljeno, ali nije marila. Bio je to najbolji osećaj u njenom životu, i bila je tako srećna što je njen voljeni brat bio taj sa kojim je to podelila.

„Jesmo li završili?“ upita Bojan, nevoljno. Nije želeo da se ovo završi.

KRAJ 1. Dela.

Klik OVDE za Drugi Deo!