Ćerka zavejana na Planini 1

Sara je sedela preko puta svog oca u njihovoj kuhinji. Pogledala je dole u svoje pohabane kožne čizme i čarape kao i u dugu haljinu koja je padala do čizama kako i priliči devojci koja je još uvek neudata.

„A šta ako neću da se udam? Ko će paziti na tebe ako ja odem iz kuće?“

Jankova žena je umrla pre 11 godina kada je Sara imala 8. Užasno mu je nedostajala i bio je prezadovoljan kako je Sara ispunila ulogu svoje majke kada su u pitanju kućni poslovi, kuvanje i sveopšte održavanje domaćinstva.

„Ne možeš da živiš ovde zauvek dušo. Moraš započeti svoj život, stvoriti svoju porodicu.“

„Ali tata, ja sam tek ušla u svet odraslih. Nisam ja baš žena kakvom me smatraš.“ Živeti u planinama, daleko do gradskog života, značila je da je, iako je imala 19 godina, tek počela da se razvija u ženu.

„Neću više da slušam o tome večeras. Moram da se pripremim, idem za grad ujutru. Biću odsutan dve nedelje, znaš da moram da trgujem na pijaci inače će nam faliti namirnica. Pričaćemo o svemu kada se vratim!“ To je bio kraj tog razgovora.

***

Oktobarska noć je bila hladna i Sara je imala potrebu da se ugreje. Nakon večernjeg hranjenja domaćih životinja, ušla je u kuću i ušuškala se ispred kamina. Posle samo par minuta zadremala je. Pripremajući se za jutarnje putovanje, Janko je zatekao Saru kako spava ispred vatre. Ćebe koje ju je pokrivalo bilo je gurnuto u stranu. Mora da je sanjala jer se, kao i obično, bacala i okretala u snu.

Bila je raširena na leđima, sa rukama iznad glave. Sarina spavaćica od svetle vune bila je podignuta i pokazivala vrhove njenih mekih bedara, a njena gusta duga kosa ležala je iza nje. Janko je blago zadrhtao i progutao pljuvačku. Prošlo je toliko vremena otkako mu je žena umrla, a on nije bio od onih koji su se družili sa ženama u retkim prilikama da bi dva puta godišnje odlazio u grad.

Imao je duboku želju koju je trebalo ispuniti dok je njegova prelepa ćerka bila pred njim. Janko se sagnuo i otkopčao pantalone, oslobađajući svoju natečenu muškost. Ugrizao se za jezik da ne bi zajecao naglas kada je njegov penis reagovao na dodir ruke. Jedina pomisao koja je okupirala njegov um bila je: ako je dodir njegovih prstiju bio tako dobar, šta bi tek osetio kada bi dozvolio sebi da dodirne Sarino telo.

Veoma pažljivo, Janko je kleknuo između Sarinih raširenih kolena. Dok je jedna ruka mazila tvrdi penis, prsti druge ruke su nežno očešali ivicu Sarine noćne haljine, podižući je sve više i više uz njene noge. Za devojku tih godina, Sara je bila mišićava, ali vitka. Pošto je je radila u planinama sa ocem, razvila je svoje telo mnogo brže od svojih vršnjakinja.

Ona je zaista bila u dobi za udaju, bokovi su joj bili širi nego u mladosti, a oko gaćica su virile lagane mekane dlačice. Jankova ruka iznenada je ubrzala dok je zurio u međunožje svoje ćerke. Mora da se naježila jer je Sara uzdahnula u snu i pomerila se, posegnuvši za ćebetom koje je izgubila. Iako joj ruke nisu našle pokrivač, pomerila se tako da je Janko sada imao jasan pogled na njene usmine jer su joj se gaćice povukle i pomerile.

Celo telo mu je pocrvenelo kada je osetio tračak mirisa ćerkine pičke. Jankov kurac se navlažio dok ga je sve jače drkao. Da li bi on, njen otac, mogao uzeti njen bujni nevini cvetić? Nagnuvši se, Janko se oslonio na svoju snažnu ruku kako ne bi uznemirio ili probudio Sara. Smestio je vrh svog kurca tik pored njene pičkice.

Polako i pažljivo, Janko je povukao glavu niz njene usmine i lagano pritisnuo glavić na njene nežne usnice. Nakon ovog blagog dodira, čuo je Saru kako jeca u snu. Za razliku od svega što je ikada ranije osetio, Janko je odmah svršio. Eksplodirao je na ćerkine gaćice i pičku, oslobađajući godine frustracije i ljubavi. Još jedan jauk oteo se sa Sarinih usana i Janko je bio primoran da se vrati u stvarnost. Povukao se i udaljio od ćerke. Zgrabivši ćebe, pokrio je ćerku, a zatim je izašao iz sobe, ne znajući šta drugo da uradi. Te noći je veoma kasno zaspao.

***

Janko se probudio i osetio miris prženog mesa i jake domaće kafe. Spustio se niz stepenice iz spavaće sobe u potkrovlju i zatekao Saru ispred pećke kako prži debele kriške šunke i jaja. Okrenula se i kad ga je ugledala, nasmešila se. „Dobro jutro tata!“ uzviknula je, priskočila mu u zagrljaj i poljubila ga u obraz.

Odmah je pred njim bio tanjir prepun hrane i šolja crne kafe, Sarine ruke su ga pritiskale na ramena da ga natera da sedne. „Čemu ovakav doručak draga?“

„Kako to misliš tata?? Put je dug, napolju je mraz… moraš da budeš sit i snažan.“ Sagnula se, uzela platnenu korpu prekrivenu krpom i stavila je na sto. „Ovde ima dosta hrane da ti potraje dok ne stigneš do grada.“

„Divna si dušo moja, ali nije trebalo da ustaješ tako rano i da se mučiš.“

„Ovo je samo mali znak pažnje.. moja zahvalnost tebi“, rekla je.

Janko je pobeleo pri pomisli na prošlu noć. Pošto je završio doručak, počeo je da se oblači. Sara mu je pomogla da obuče rukavice, šešir, šal, cipele. Konačno se okrenula i pogledala ga u oči: „Tata. Pogrešila sam što sam govorila onako sinoć. Nemam pravo na to, ti si moj otac. U pravu si… vreme je da se udam. Kad se vratiš, razgovaraćemo o tome.“

Kao da su njeni detinjasti protesti nestali preko noći. Seo je u svoje kočije koje su vukla dva snažna pastuva, Janko se okrenuo i ugledao svoju ćerku kako stoji na pragu njihove kuće, mašući mu mladom ručicom.

Šta ću ja ako se ona uda? – Sada se pitao da li bi on uopšte mogao da živi bez nje. „Zbogom dušo! Vraćam se za dve nedelje.“

„Čekaću te tata.“ Sara je osetila hladnoću u vazduhu pa se okrenula da uđe u kuću, spremna da počne sa jutarnjim obavezama.

***

Sve o čemu je Janko mogao da razmišlja dok se probijao kroz vetar – bila je njegova Sara. Bilo je pogrešno misliti o njoj na taj način, pogrešno je bilo raditi ono što je on uradio noć pre. Ali on to sada ne može da zaboravi. Telo njegove nevine kćeri obasjano vatrenim svetlom stalno mu se vraćalo pred oči dok je putovao. Ipak, poštovao je njenu odluku i dok je bio u gradu, raspitivao se za prikladnog mladića. Možda bi bilo najbolje da se Sara uda i da se on kao njen otac oslobodi neprikladnog iskušenja.

***

Vrativši se u kuću, Sara je dovršavala poslove, ispunjavajući svoje slobodno vreme pletenjem, šivenjem i čitanjem. Čitanje je bio njen omiljeni hobi i uvek je imala neku knjigu u blizini. Upravo je završavala divnu knjigu jedne večeri kada je čula kako se huk vetrova pojačava i grad počinje da udara drvene prozore. Zabrinuta, bacila je pogled i primetila da je ceo pejzaž potpuno beo, sa još oblaka i vetrova koji zavijaju sve glasnije i glasnije. 8 dana je prošlo od kako je tata otišao i ona je odmah počela da se moli za njega. Da se moli za njegovu sigurnost.

***

Janko je u gradu prodao svu kožu i krzno zajedno sa domaćim sirom koji je Sara pravila sa svojih deset prstiju. Želja da Sara nađe muža brzo je napustila njegov um… ali njeno gipko telo nije. Napuštajući jednu malenu piljarnicu, Janko je poznaniku spomenuo svoj povratak u planine i da ga ćerka čeka sama kod kuće. Službenik koji je bio u blizini je podigao pogled: „U planine? Na severu? Pa zar niste čuli?“ – upitao je službenik.

„Šta to prijatelju?“

„Puteve ka severnoj planini je sinoć blokirala mećava? Imaćete sreće ako dođete i do pola puta!“

Uz to saznanje, Janko je zgrabio sve namirnice koje je kupio i izjurio kroz vrata. Morao je da stigne kući svojoj Sari.

***

Prošlo je mesec dana, a njenog oca nije bilo kod kuće. Vreme je postajalo sve hladnije i Sara je morala da počne da koristi sve rezerve drva za ogrev koje je njen otac ostavio u zalihama. Računala je da će joj biti dosta do proleća, zajedno sa zalihama hrane. Ali joj je nedostajao tata više od svega. Redovno se molila za njega i duboko je verovala da je sa njim sve u redu. Shvatio je da vreme ne dozvoljava putovanje i morao je da sačeka da se vreme smiri – tako je sebe tešila i svaki dan gledala u daljinu, nadajući se da će ga brzo ugledati.

KRAJ 1. Dela.

Kliknite OVDE za Deo 2.