Crvenokosa Prijateljica iz Mladosti 6. Deo

„Okej draga“, rekao sam, potapšajući je po zadnjici, „moram da se pokrenem. Ako ostanem ovde duže, zakasniću na posao i biću potpuno beskoristan kada stignem tamo.“

Planirali smo da doručkujemo zajedno nakon tuširanja, ali smo proveli malo previše vremena ‘zajedno’ pod tušem, ako razumete. Noge su mi se kolebale, a imao sam manje od sat vremena da izađem, da se vratim kući, da se obučem za kancelariju i da stignem tamo. Srećno.

„Izvini … Teško mi je u tvojoj blizini, ako me razumeš. Postajem pomalo da se navikavam na tebe. Veoma dobra navika, ako mene pitaš. Siguran si da ne mogu još nešto da učinim za tebe. I više si nego zaslužio da se pobrinem za sve tvoje potrebe.“

„Sačuvaj to za kasnije.“ – rekao sam, izvlačeći se iz tuš kabine i stavljajući peškir oko sebe.

Osušio sam se, poljubio je na rastanku i obukao se tako brzo da sam ostavio nekoliko stvari na podu njene spavaće sobe. Nekako sam uspeo da stignem kući, a da me nisu uhapsili zbog prebrze vožnje, nabacio sam čistu odeću i ponovo izjurio. Vezivao sam kravatu u liftu firme i ušao malo pre svog šefa. Ako se ova veza nastavi, morao bih da ostavim nešto odeće kod nje, za naredno takvo jutro.
***
Nedostatak doručka, zajedno sa našim prilično burnim jutrom, naterao me je da do podne bukvalno gladujem. Hvala Bogu da nije bilo mnogo klijenata taj dan. Samo papirologija. Kucanje na vrata od kancelarije me je nateralo da podignem pogled. Bila je to Žaklina koja je izgledala predivno u haljini maslinaste boje koja je najbolje pokazivala njene obline.

Nasmešila se. „Tvoj šef me je zvao. Kaže da smo svi spremni, pa sam došla da potpišem dokumente“, rekla je diskretno se smeškajući. „Mislim da ti dugujem ručak, barem… nakon što sam te jutros lišila doručka. Možeš li izdržati dok ne završimo papire?“

„Pokušaću… Ako ne uspem i ako mi se zamanta, daj mi ‘usta na usta’.“

„Ma svakako sam planirala da to uradim“, namignula je i nestala iza ugla.

Deset minuta kasnije, vratila se, sa fasciklom dokumenata ispod ruke. „Idemo. Moram da te nahranim. Ne mogu da dozvolim da mi se kasnije onesvestiš, zar ne?“ reče ona sa svojim uobičajenim osmehom.

Bilo mi je drago da čujem da smo zvanično unapređeni sa ‘za jednu noć’ na najmanje dve. Preumoran i gladan da išta dodao, pošao sam za njom poslušno. Završili smo u istom restoranu kao dan ranije, sedeli u istom separeu. Poželela je da ponovo koristi ženski toalet, a ja sam je gledao dok je odlazila. Ovaj put je znala da gledam i okrenula se da mi se nasmeši.

Bio sam slobodan da je gledam kako vrcka u povratku, pošto smo sada bili intimni. Dozvolite mi da vam kažem, bilo je mnogo toga da se gleda. „Žaklina, draga moja“, rekao sam kad je sela, „jesi li jutros zaboravila da obučeš grudnjak?“

„To nije sve što sam zaboravila da obučem“, nacerila se, „i poprilično sam mokra! Jedi brzo. Trebalo bi da imamo vremena za jedan na brzaka.“

„Gde?“ – pitao sam već zaboravljajući na posao.

„Moj auto“ – spremno je odgovorila.

Njene bradavice su probijale kroz haljinu, potvrđujući njeno uzbuđenje. Bila je gužva za ručak, pa smo neko vreme čekali naše narudžbine. Čim su stigle do našeg stola mi smo jeli što smo brže mogli, pokušavajući da naše kratko vreme zajedno učinimo što dužim.

Račun je plaćen, Žaklina me je odmah povela do svog auta. Nisam imao pojma gde je parkirala. Nisam imao pojma kakav je auto vozila. Ako je planirala da ima seks u njemu, mislio sam da mora da bude veliki auto. Jok. Došli smo iza ugla, u miran, zabačen deo podzemne garaže. Tamo u uglu… bio je Mini Cooper.

„Hmm, Žaklina… misliš da je izvodljivo da imamo seks u tome?“ Pitao sam.

„Nisam rekla ‘u’, samo sam rekla ‘moj auto'“, prošaputala je. „Na njemu, iza njega… Baš me briga. Samo me jebi. Molim te? Tako sam napaljena. Niko nas neće ovde uhvatiti.“

Mora da sam gubio razum, jer sam zapravo razmišljao o tome. Biti – uhvaćen na delu – bi u velikoj meri garantovalo da su moji dani na ovom poslu završeni. Ali, njena pica je bila tako glatka i topla i tako sam je želeo pa makar rizikovao i karijeru.

Dok sam razmišljao, ona me je vukla iza svog auta, koji mi nije pružao mnogo zaklona, i oslobodila moj kurac iz mojih pantalona. Odmah joj je kliznuo niz grlo, preokrenuvši situaciju odlučno u njenu korist. Nije fer, zaista.

„Ufff… znaš da ne mogu da kažem „ne“ na to“, uzdahnuo sam.

„Mmmmm hmmm“, sisala mi ga je još jače.

Nastavila je tako, dok nisam bio tvrd kao čelik, pre nego što ga je pustila. Stavila je obe ruke na krov auta i mahala na mene. „Jebi me žestoko… razjebi me. Požuri.“

Ma šta koji kurac brinem! Posao je ionako dosadan. Podigao sam njenu haljinu, otkrivajući njeno savršeno dupe, i stavio jednu ruku na svaki kuk. Žaklinini prsti su me vodili unutra, a ja sam joj ga zabio do jaja duboko pri prvom zamahu. Ovo neće biti dugotrajan i nežan susret.

Nekoliko puta sam se zabio u nju, užasnut zvukom šamaranja koji je odjeknuo betonom oko nas, glasnim kao pucanj. Postalo je jasno da pod ovim okolnostima možemo se jebati glasno, ili se možemo jebati tiho, ali nije bilo načina da se jebamo glasno i tiho zajedno. Da nisam morao da budem prigušen, možda bih mogao da budem brz. Jebao sam je kao da razvaljujem neku kurvu u uličici, što i nije bilo tako daleko od istine, osim dela sa kurvom, ipak je ona bila poštena devojka.

Udarajući je otpozadi što sam jače mogao, osetio sam da jedva uspeva da ne vrisne usled očiglednog orgazma koji je prostrujao njenim telom.

„U moja usta želim“, prošaputala je, odgovarajući na pitanje pre nego što sam ga postavio. „Daj mi tu ukusnu spermu!“

Povukao sam se, a ona je pala na kolena, gutajući moj kurac. Bila je taman na vreme da izbegne tretman lica i glatko je progutala moj iscedak, pumpajući rukom da sve dobije. Naslonio sam se na auto i pokušao da se ne srušim.

„Mmmmm. To je upravo ono što mi je trebalo. Sada ću preživeti dan“, nasmešila se. „A što se tebe tiče?“

„Treba mi… da dremnem… I znaš… nije fer.“

„Hej, sve je dopušteno u ljubavi i ratu. I seksu“, zakikotala se, uvlačeći me nazad u pantalone. „Hvala za ručak i sve ostalo.“ Posmatrao sam je kako otvara vrata, ulazi i pali auto. Dala mi je poljubac, mahnula mi je i otišla.

Telefon mi je zazujao, i ja sam ga iskopao iz džepa. Bila je to ona. – “Zaboravila sam da ti kažem… moje mesto, posle posla. Vidimo se tamo.”

Da nas je neko čuo, ‘posle posla’ bi moglo biti ranije nego što je očekivala. Zaputio sam se iza ugla. Sranje! Ne moj šef, već čuvar, stajao je tu i cerekao se. Okrenuo se, napravivši dva koraka pre nego što je okrenuo glavu. Njegov prst je došao do njegovih usana, u univerzalnom gestu ‘šššš’. Držaće jezik za zubima.

„Želim vam lepo popodne gospodine Petroviću“, rekao je. „Izgleda da ste već imali veoma lep ručak.“ Nagnuo je kapu i otišao, zviždući.

Diši Uroše, diši… Biće to zabavno veče.

KRAJ!