Depresivna Udovica – 1. Poglavlje

Moje ime je Stefan. To je istina, mada morate razumeti da ću biti prilično neodređen u vezi sa specifičnostima ove priče. Radim kao psihijatar u Beogradu. Radio sam intenzivno par godina kada nam je u ordinaciju došla žena sa, kako je sama rekla, depresivnim tendencijama. Zvaću je Marina, da zaštitim njen identitet, ali ako ovo ikada pročita, siguran sam da će se prepoznati.

Nakon nekoliko telefonskih konsultacija, odlučila je da zakaže termin jednog veličanstvenog julskog jutra. U trenutku kada je ušla kroz vrata znao sam da sam u nevolji. Kao profesionalci, gvozdeno je pravilo da se nikada, nikada, ne smemo vezivati sa klijentima, bilo emocionalno ili seksualno. I

Bila je izuzetno lepa žena. Tada sam procenjivao njenu starost na kasne tridesete, koliko sam imao i ja, iako je u stvari imala trideset četiri. Imala je tamnu kosu i preplanulu kožu karamel boje, a njena crna haljina bila je besprekorno krojena kako bi istakla njenu figuru. Nije nosila nikakav nakit osim sitnih zlatnih minđuša i očigledno skup parfem.

Kada je skinula naočare za sunce, primetio sam da su joj oči bile tamno smeđe. Već sam se izgubio. Ali ja sam bio profesionalac. Nakon što sam dobio njenu dozvolu da snimim sesiju, što uvek radim, tražio sam da mi kaže nešto o sebi. Sedela je tiho oborenih očiju, a onda je počela da govori prigušenim glasom koji je mikrofon jedva mogao da uhvati.

„Moj muž je umro pre nešto više od godinu dana.“

„Žao mi je zbog vašeg gubitka.“

„Ostavio me je kao veoma bogatu udovicu. Imam stan u centru grada, kuću van grada i razne stanove po Novom Sadu i drugim gradovima. Moj muž je gajio interesovanja za luksuzni hotelski biznis, tako da imam i apartmane širom zemlje. Imao je i druge interese poput manjih nekretnina, ali ovo je bilo ono što je voleo. Materijalno, nemam o čemu da brinem.“

„Zvuči kao da je bio izuzetvo vredan i ambiciozan čovek. Kako je preminuo?“

„Njegova smrt je bila prilično iznenadna i neočekivana; njegovo srce. Bio je dosta stariji od mene i… brak je već neko vreme bio u problemima. Hteli smo različite stvari. Hteo je da se pokazujem pred njegovim prijateljima i partnerima kao da sam jahta ili neki super-auto. A mi ….“ – Zastala je.

„Nastavite, slobodno. Ovo je bezbedno okruženje.“

„Izgubili smo interesovanje jedno za drugo. Seksualno pre svega.“

„Shvatam. Jeste li ostali verni jedno drugom?“

„Da. Mislim, ne mogu da budem potpuno sigurna u njega, kasna dolaženja kući, različiti parfemi na njemu… ali to je išlo uz posao i zato kažem – mislim da je bio veran. Da sam ja našla ljubavnika, to bi ga strašno ranilo, a ja to nisam želela. Na kraju krajeva, on me je lečio svojom velikom ljubaznošću. Osećam se krivim što nisam bila sa njim kada je umro – bio je na službenom putu u Kanadi.“

„Da li osećate da ne zaslužujete svo to bogatstvo?“

„Na neki način da“, rekla je. „Nisam se udala za njega zbog njegovog novca, to odmah da podvučemo.“

„A zašto ste se udali za njega?“

Oštro je podigla pogled. „Zato što sam ga volela.“

„Naravno.“

„Njegova smrt je bila užasan šok. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim šta se dešava … a onda su krenule pravne stvari. Bilo je mnogo sastanaka sa brdo nekih nepoznatih ljudi u odelima. Nikada nisam bila mnogo uključena u njegovu poslovnu stranu života. Nisam želela da budem. Već mi je bilo prilično udobno kada smo se upoznali; novac me nikada nije previše zanimao. Nisam tražila više nego što sam imala.“

„Ali sada imate. Mnogo više.“

„I ne znam šta da radim.“

Kao što rekoh, ja sam suvi profesionalac. Ali isto tako, moram da budem i potpuno iskren sa vama jer ovo i jeste moja ispovest. Sve vreme dok je pričala, u mislima sam je skidao. Deo po deo odeće. Pitao sam se da li je taj karamel ten jednak po celom telu ili postoje neke bele linijice na najintimnijim delovima. Zamišljao sam kako bi se ta koža mogla osećati uz moju tako topla i svilenkasta.

Da, hteo sam da je dodirnem, da je zadirkujem, da izgubi kontrolu. Hteo sam da je nateram da moli i da joj dam ono što je želela. Želeo sam da osetim taj parfem pomešan sa njenim znojem i divljim mirisom njenog uzbuđenja. Želeo sam da je začudim i oduševim, da je zadovoljim kao što nijedan ljubavnik nije nikada. Ukratko, hteo sam da je jebem dok više ne bude mogla da izdrži. Ali, naravno, nisam dao nikakav znak za bilo šta od ovoga.

Razgovarali smo o njenom porodičnom poreklu, koji nije sadržao ništa neobično. Njeni roditelji su bili pokojni i ostavili su značajnu imovinu u zemlji i inostranstvu. Imala je stariju sestru koja je živela u Italiji, ali nisu bile bliske. Nije imala dece. Završio sam sesiju tako što sam je zamolio da vodi pisani dnevnik o svom emocionalnom stanju tokom sledeće nedelje i da ga ponese sa sobom na sledeći sastanak, što joj je delovalo zanimljivo i prihvatila je. Kada je zatvorila vrata za sobom, osetio sam kako mi srce i dalje ubrzano lupa.

**

Druga sesija je počela ništa manje napeto. Opet je nosila crno, iako je ovoga puta njena haljina otkrivala dovoljno dekoltea da mi probudi apetit. Nije da mi je trebalo ohrabrenje. Pregledali smo njen dnevnik i razgovarali o njenim osećanjima nesigurnostima i odakle su oni mogli doći. Ona je do detalja opisala kako je izgubila nevinost dok je bila veoma mlada i kako se zbog toga osećala prema sebi i svom telu. Pričala je o svojim neprospavanim noćima. Pitao sam da li je imala veze otkako joj je muž umro. Odmahnula je glavom.

„Nisam mogla da zamislim da se dam drugom muškarcu“, rekla je.

„Marina… možda je to deo problema.“

„Kako mislite?“

„Možda biste trebali razmisliti o tome.“ Nije izgledala ubeđeno.

**

Posle sesije sam otišao pravo kod koleginice koja mi je uvek bila mentor, i priznao svoja osećanja prema Marini. „To se dešava češće nego što misliš“, rekla je. „Terapija može biti moćna i intimna veza.“

„Ma ovo nema nikakve veze sa terapijom. Ovo je požuda.“

„Onda bi bilo bolje da naučiš da se kontrolišeš, zar ne? To je deo posla. Pozabavi se time.“

„Bilo bi mi mnogo ugodnije da je uzmeš za svog klijenta.“

„Sigurna sam da bi. Upravo zato to neću učiniti. Naučićeš iz ovoga.“

Sada ja nisam bio ubeđen.

Sutradan, Marina je došla do moje sekretarice i otkazala tretman, ostavljajući kovertu za mene. Sadržaj me je zaprepastio. Išlo je otprilike ovako: „Nadam se da moju odluku da otkažem naše sesije nećete shvatiti kao bilo kakvu refleksiju na vas ili vašu nekompetentnost. Sve je zapravo bilo od velike pomoći, više nego što možete zamisliti. Ali radije bih da vas vidim u manje profesionalnom svojstvu. Predstojeće subote ću piti kafu u ovom kafiću od 10 ujutro i dobrodošli ste da mi se pridružite. Ako ne dođete, ja ću naravno poštovati vašu odluku. M.“

Nisam pokazao ovu poruku svojoj mentorki, iako je trebalo to da uradim. Nisam ni pomenuo njeno postojanje. Razgovarali smo o mogućim razlozima za njeno otkazivanje, naravno. Mnogi naši klijenti su bili dosadni bogati ljudi sa kojima ništa nije u redu, i dolazili su i odlazili kako im je volja. Ubedio sam mentorku da je Marina samo još jedna od njih.

**

Pila je kafu kao što je i obećala, u svojoj uobičajenoj crnoj boji, ali ovoga puta nešto vrlo nisko spreda i vrlo visoko odozdo. Ona mi se osmehnula što je bilo veoma čudno jer ni jednom je nisam video da se smeje. Njen osmeh je bio savršen kao i ostatak nje.

„Tako mi je drago što ste odlučili da dođete“, rekla je. „Dobro izgledate.“

„Nismo u kancelariji, verujem da je nepotrebno da persiramo jedno drugom. Osećam se sjajno, a ti izgledaš mnogo bolje od mene.“

„Ha. Hvala. Drago mi je da čujem da se osećaš dobro. Mislim da znam šta mi sada treba“, rekla je.

„To je dobro. Slušam.“

„Potreban mi je muškarac da vodi ljubav sa mnom. Želim da taj muškarac budeš ti.“ – ostao sam zbunjen i bez reči sam je gledao u oči očekujući da prasne u smeh… ali to se nije desilo. „Naravno da to nije bilo moguće dok sam bila vaš klijent. Zato sam prekinula naš profesionalni odnos.“

„Ali… Zašto ja?“

„Zašto ne ti?“

„Pa siguran sam da žena poput tebe može da ima koga god hoće…“

„Oh, sve moje drugarice imaju svoje preporuke. Ali ako je sve što želim samo seks, imam sva imena i brojeve koji su mi potrebni. Ja govorim o vođenju ljubavi. Postoji razlika, kao što sam sigurna da razumeš.“

„Naravno. Ali moram da pitam, zašto si tako sigurna da je to rešenje? Mi se ipak veoma kratko poznajemo. A i da nisam ja u pitanju, zašto misliš da će jedno vođenje ljubavi rešiti sve?“

„Zato što moram da budem potvrđena kao žena. Da se osetim kao prava osoba. Ljudsko biće. A znam da me ti želiš“, dodala je tihim glasom. „Pokušao si to da sakriješ, ali je bilo veoma očigledno.“

Stigla mi je kafa pa sam to iskoristio da sakrijem svoj stid i nervozu. Uzela je karticu iz torbice. „Razmišljala sam da te pozovem kod sebe, ali tamo ima previše uspomena. Neutralno okruženje bi moglo biti bolje, zar ne? Ovo je adresa hotela gde bih volela da se nađemo večeras. Osoblje je veoma diskretno; za to ih plaćam. Večeraćemo u mom apartmanu.“

„To zvuči sjajno“, rekao sam drveno.

**

Hotel je bio u predgrađu i bio je prelep. Diskretno raskošan, nalazio se malo odvojeno od glavnih saobraćajnica. Pre nego što sam to shvatio, bio sam u njenom apartmanu na poslednjem spratu zgrade, a Marina je išla napred da me pozdravi. Izgledala je senzacionalno u beloj večernjoj haljini koja je bila u dramatičnom kontrastu sa njenim tenom.

Oko njenog vrata bila je bela dijamantska ogrlica koja je verovatno koštala više od moje kuće. Jeli smo jastoge sa šampanjcem, koje su služili tihi konobari koji su dolazili i odlazili kao duhovi. Najzad su nas ostavili sa kafom i ugrejanim francuskim konjakom.

„Nema treme? Premišljanja?“ pitala je.

„Nema. Da ima, ne bih ni ovde ovde.“

„Onda me odvodi u krevet Stefane.“

Uzeo sam je za ruku i odveo je u spavaću sobu u kojoj je dominirao raskošan krevet obložen posteljinom od belog satena. Stajali smo i gledali se u oči. Imao sam osećaj da sam na ivici provalije. A onda je rekla: „Poljubi me Stefane.“

Kad se našla u mojim rukama, sve je bilo mnogo lakše. Njene usne su bile meke slatke i prijatne. Njena haljina se podizala pozadi i moje ruke su imale punu slobodu da zalutaju. Spustio sam bratele sa njenih ramena a ona je meni odvezala kravatu i skinula je. Čim su se te veličanstvene grudi oslobodile, zahvalno sam ih poljubio. Marina mi je otkopčavala košulju dok sam grickao te debele bradavice.

Haljina joj je pala do struka, pa do poda. Skinula je i visoke skupe štikle. Želeo sam je u tom trenutku kao što nikada nisam želeo nijednu ženu, ni pre ni posle. Dok sam se svlačio, čekala me je na krevetu, gola, osim one dijamantske ogrlice i bele čipkaste tkanine koja je skrivala poslednju tajnu. Kada sam joj se pridružio, zagrlila me je, njene ogromne oči su gledale u moje.

„Učini da se osećam kao poželjna, lepa, sekspilna žena“, prošaputala je.

Zavukao sam prste u lastiž njenih gaćica i skinuo ih. Njene stidne dlake bile su sređene u urednu liniju, koja je pokazivala na nebrekli klitoris. Karamelna preplanulost je zaista bila neprekidna, samo slabija nijansa bele tamo gde bi je bikini prekrio preko pičkice.

„Tako si lepa. Tvoje lice tako elegantno“ – milovao sam je po obrazu – „usta su ti kao stvorena za ljubljenje.“ Poljubio sam je. „Tvoje grudi su neverovatne. Savršena veličina, savršen oblik. I tako jebeno slatke i ukusne.“ Kada sam ponovo upotrebio usta na njenim bradavicama, tiho je cvilila.

Ljubio sam je niz rebra, obraćajući posebnu pažnju na njen pupak, sve dok nisam bio licem u lice sa njenom vrelom pičkom koja je mirisala predivno, neopisivo, ženstveno. Marina je ubrzano i plitko disala. „Tvoje noge su veličanstvene“, nastavio sam. Prešao sam prstom duž njene unutrašnje strane butine. „A tvoja pička… tako spremna, tako željna da je okusim.“

Kada je vrh mog jezika napravio najblaži mogući kontakt, ona je glasno zastenjala. „Nemoj stati.“ Lizao sam je polako i delikatno za početak, sve dok se nije izvijala na krevetu. Zatim sam gurnuo kažiprst u nju, grublje i dublje. A onda i srednji prst i jebao je prstima dok sam joj sisao klitoris.

„Ohh Bože“, stenjala je.

Prilično egoistično, želeo sam da ona svrši na moj kurac, a ne na moj jezik, pa sam se na njeno nezadovoljstvo povukao. Pomerio sam se prema njenom telu i pomazio joj pičkicu svojom mokrom pečurkom. „Dođi da osetiš kako si jebeno ukusna“, rekao sam i duboko je poljubio.

Dok sam je ljubio strastveno i sočno, polako sam ulazio u nju. Zadržao sam se na predigri delimično zato što smo oboje uživali, ali i zato što sam znao da neću izdržati ni pet minuta kada konačno počnem da je tucam. Baš kao što sam i zamišljao, bila je izuzetno uska i vrela.

„Tako je dobar osećaj biti u tebi“, prošaputao sam. „Ti si tako topla, tako udobna kao svila.“

Njeni nokti su se zabijali u moja ramena, gotovo bolno. Tada sam počeo da se krećem. Pokušao sam da budem spor i postojan, ali ni ona ni ja nismo imali kontrolu u tom trenutku. Tucao sam je sve jače i brže, tela su nam se sudarala i pljeskala. Marina je sada neprestano stenjala, uzdisala i molila me da ne stajem i da je blizu.

Ne samo da nisam stao nego sam sada počeo divljački da se nabijam, njeni ubodi noktima su postajali dublji, njeno stenjanje preraslo je u vrisak i završilo se sa dugim – „Aaaaahhhhhhhh….“ Nisam siguran ko je prvi svršio ali svakako je razmak bio u sekundama. Njena pička postala je prepuna moje sperme nakon nekoliko debelih mlazova.

Skliznuo sam sa nje boreći se za dah. Ležali smo zajedno neko vreme, oporavljajući se od divljeg, vrelog vođenja ljubavi.

Kraj 1. Poglavlja

Pročitaj 2. Poglavlje klikom OVDE.