Gledaj Ćerku, Biraj Majku 1. Deo

Sećam se kada sam ih prvi put video. Odselio sam se u glavni grad odmah po završetku srednje škole. Iako sam prvu godinu faksa počinjao tek u oktobru, našao sam pristojan posao i trebao mi je novac. Kao sporednu korist, moj poslodavac mi je obezbedio članstvo u otmenoj lokalnoj teretani, koju ja sebi nisam mogao priuštiti.

Taj dan radio sam vežbe za grudi kada je grupica ljudi otišlo na sprat iznad. Nakon nekog vremena oko dvadesetak žena i mnoštvo momaka sišlo je niz stepenice, i mnogi su razgovarali sa upečatljivom mršavom brinetom.

Pored nje je stajala mlađa devojka iste boje kose i iste impresivne građe. Obe su nosili bodi-e koji se grle sa kožom, identičnog stila, iako različite boje. Dok se grupa žena kretala po prostoriji, kroz njihov razgovor sam uspeo da shvatim da je starija žena zapravo vodila časove pilatesa.

Nakon što se njihova pratnja razišla, njih dve su se zadržale na prednjem pultu razgovarajući sa radnikom kada je mlađa primetila da ih odmeravam. Uhvaćen, dao sam joj svoj najbolji osmeh koji sam mogao. Nasmešila se, rekla nešto starijoj ženi, koja se okrenula, zadržala pogled na meni za trenutak, pre nego što je fokus vratila napred.

Nekoliko minuta kasnije, otišle su. Nakon što sam završio sa vežbama, otišao sam na recepciju. Starija žena bila je Teodora Janjić; držala je časove u teretani. Mlađa je bila njena ćerka Jovana, maturantkinja. Radnik za pultom mi je jasno stavio do znanja da nisam prvi tip koji je pitao za njih. Proverio sam raspored; Tereza će za nekoliko dana ponovo imati čas.
* * * * *
Blejao sam dole kada su ušle na ulazna vrata. Sigurno im nije smetalo što su ih svi identifikovali kao majku i ćerku, izgledale su veoma slično, oblikovale kosu na isti način, iako je Jovanina bila duža, a odeća za trening im je bila različitih boja.

Predstavio sam se, gospođa Janjić se predstavila a potom pokazala ka svojoj ćerki, i rekla mi da se nada da ću uživati u času. Ubrzo sam saznao da ne samo da izgledaju slično, već dele i optimističnu pozitivnu ličnost i, kako se činilo, u odličnom raspoloženju, nasmejane, guraju sve, ohrabruju, motivišu.
* * * * *
Posle časa, zajedno sa nekoliko drugih, sišao sam dole sa Teodorom i Jovanom, ponudio ih da ih počastim flašama vode nakon što se masa smanjivala. Tereza je to odbila, rekla je da mora na trčanje, i rekla svojoj ćerki da može navratiti na putu kući i pokupiti je. Jovana je rekla da bi joj dobro došlo piće.
Nekoliko dana kasnije delili smo krevet.
* * * * *
Možda vam se čini da sam ovaj deo malo zbrzao, daleko od toga da je to bila ljubav na prvi pogled, ali smatram da je mnogo zanimljije opisati ono što se desilo nakon što smo ja i Jovana počeli da se zabavljamo.
Elem, više sam voleo da vežbam sa drugarima ili sam, ali nisam hteo da uvredim gospođu Janjić a takođe to mi je bio izgovor da gledam svoju devojku i njenu vrela majka prekrivene tankim kapljiicama znoja dok se protežu i naprežu u uskoj odeći, ko bi tome rekao ne?
* * * * *
Viđali smo se otprilike šest nedelja kada smo, držeći Jovanu u položaju kašike – žestoko se tucali na premalom krevetu mog jednosobnog stana.

Rekla je tada: „Misliš da mi je majka seksi, zar ne?“

Iako zatečen usred jebačine, nije imalo smisla to poricati. Jovana i njena mama su sigurno znale da su obe jebozovne i nijedna nije izgledala uvređeno, naprotiv, rado su pokazivale svoja tela;

Gospođa Janjić je inače bila oduševljena našom vezom od prvog dana.

„Da, naravno. Uostalom, ti si joj čerka, i vidi se od koga si nasledila tu lepotu i telo.“

Iako pomalo strogog pogleda, bilo joj je drago da sam iskren prema njoj. Poljubila me je u znak toga.

„Znaš… Momci koje poznajem, svi misle da je mama zgodna. Većina je gleda krišom, podmuklo, misleći da mi to ne primjećujemo, ali primjećujemo itekako. Zatim tu su momci koji bulje i sline, što nikako nije kul. Postoji nekoliko njih koji imaju više ili manje kontrole, koji odvraćaju pogled čak i kad bi trebali da je gledaju, kao da ne znaju kako da to reše. Ti si drugačiji. Ne gledaš onim jezivim pogledima, ali kad imaš razlog, ti pogledaš, i ne osećaš se zabrinutim zbog toga. I da znaš – vi ste prvi koji je to priznao.“

Pošto je bilo jasno da joj to ne samo da nije smetalo, već da je bila kul sa tim, rekao sam: „Da, volim da gledam tvoju mamu. Ali… zašto to iznosiš? Zainteresovana si za trojku?“ – glupavim izrazom sam joj namigivao.

Smejući se, rekla je: „Zbog čega misliš da uopšte volim žene, i zašto su momci fascinirani trojkama, posebno majkama i ćerkama?“

Zanimljivo – nije rekla ne niti se uvredila – a odgovorio sam da to mora biti neka vrsta biološkog stanja unutar muškaraca, izbegavši prvo pitanje poljubivši je.

Uzvratila mi je poljubac i dohvatila mi kurac. Ubrzo sam se zaleteo u nju, tresući krhki krevet, a ona se grčila, stenjala, hvatajući me za leđa, zabijajući prste u mene. Ona je uvek bila prepaljena ali ovaj put mi se činilo još više nego obično. Morao sam se zapitati – Razgovor o njenoj majci ju je uzbudio?
* * * * *
Zazvonio mi je telefon izjutra, nepoznati broj. Razmišljao sam o tome da ga pustim da pređe na govornu poštu, ali bilo je nešto poznato u vezi sa brojem. Ubrzo sam skontao – broj je imao jednu cifru drugačiju od Jovaninog broja.

„Zdravo.“

„Hej Peđa, ovdje Teodora. Jovana mi je dala tvoj broj, nadam se da je to u redu.“

„Nikada se ne žalim na lepu ženu sa mojim telefonskim brojem. Šta mogu učiniti za vas?“

Nakon kratkog oklevanja, ali bez primedbi, rekla je: „Jovana je toliko pričala o tebi da njen otac želi da te upozna. Možeš li doći kod nas kući na piće, pa ćemo na večeru.“

„Zvuči dobro… kada?“

„Nedelja u 19:00.“

„Slobodan sam. Gde idemo? Čisto da znam kako da se obučem.“

Rekla mi je ime restorana i razgovor je bio završen
* * * * *

Nisam bio upućen u taj restoran pa sam proverio na internetu. Naravno da nisam čuo, bio je to elitni skupi restoran koji je zahtevao sako i kravatu. Nisam imao ni jedno ni drugo a moj bankovni račun nije bio u stanju da ih kupim. Takođe, sa obzirom da smo se uvek nalazili u gradu a prespavali kod mene u garsonjerici, nisam imao Jovaninu tačnu adresu, znao sam samo deo grada.

Razmišljao sam da pošaljem poruku Jovani, ali zadovoljan tonom razgovora sa gospođom Janjić, pozvao sam nju.

„Zdravo Peđa.“ – Sačuvala je moj broj u memoriji telefona.

„Pozdrav za lepu Teodoru, upravo sam shvatio da nemam vašu adresu.“

Nakon pauze, rekla je: „Polako mali. Nemoj da kažem Joci da si njenu mamu nazvao lepom i da si je pitao za moju adresu?“

„Jovana i ja se potpuno slažemo u pogledu izgleda njene majke. Da li je ona tamo?“ – odgovor je bio spontan ali jebeno savršen.

„Da, trebam li je pozvati?“

„Polako… Tek nakon još malo flertovanja.“

„Ha… Ti si baš nevaljao.“

„Dobar sam ja… tek postajem nevaljao. Dakle, koja je adresa?“

„Poslaću ti u poruci… aha, evo moje ćerke.“

Kad je maknula telefon sa usta, čuo sam, iako je pokušala da sakrije zvuk: „Tvoj jako nevaljali dečko je na telefonu. Reci mu da mu je potreban hladan tuš, malo da se oladi.“

KRAJ 1. Dela