Golicanje u sumi

Idem sam u prirodu na kampovanje. Ostavljam auto na parkingu na obodu sume, i zalazim u sumu, gde mogu da se opustim, bez da me iko smara i uznemirava. Nosim ranac sa opremom za kampovanje koja ukljucuje sator i vrecu za spavanje. Zalazim duboko u sumu i uzivam u zvucima cvrkucucih pticica i prelepoj prirodi.

Medjutim nisam svestan cinjenice da me neko spijunira iz grmlja i prati u stopu. U jednom momentu mi kamencic upadne u patiku, pa moram da je izujem da bih izbacio kamencic. Neko gleda taj prizor i nasladjuje se svojim planovima za taban, trenutno skriven carapom, koji je za trenutak izasao iz patike.

Kako dan odmice, odlucujem da se ulogorim. Podizem sator, na brzaka nesto pojedem i onda savladan umorom odlucujem da legnem na spavanje. Izuvam patike i carape i zavlacim se u sator i u vrecu za spavanje. U roku od par minuta vec cvrsto spavam.

Neko se prikrada satoru necujno i zavrce satorsko krilo, da bi otrkrio dno vrece za spavanje. Polako otkopcava rajsferslus na donjem kraju i zavrce vrecu da bi otkrio par bosih tabana, okrenutih na gore, jer ja lezim na stomaku, koji ne slute sta ih ceka, sada kada je zastita vrece uklonjena. Nekoliko trenutaka samo posmatra mekane ranjive mete, sa kojima ce se uskoro ludo zabaviti.

Pruza kaziprst ka centru tabana i pravi prvi kontakt. Stopalo jedva primetno ustukne, ali posetiocu to ne promice i zadovoljan je. Duga je noc pred njim, i bice ispunjena njegovom omiljenom zabavom, jer taban je ocigledno sasvim dovoljno osetljiv. Pocinje da blago ceska taban, svega par milimetara napred, pa jos toliko nazad, pa opet napred i tako u krug, jos uvek koristeci samo jedan prst. Kao da testira nivo golicljivosti, da bi izbegao da me probudi. Stopalo se pomalo mrdne, ali uglavnom stoicki podnosi paznju koja mu je posvecena. Onda nezvani gost dodaje jos jedan prst, pa jos jedan. Istrazuje taban, od pete, do vrhvoa prstica i nazad, uzduz i popreko, pokusavajuci da utvrdi najosetljivije tacke. Vrlo brzo skapira da su svod i centar tabana najpodlozniji stimulaciji.

Druga ruka se polako pridruzuje zabavi i napada drugi, to data zanemareni taban. Golicanje je jos uvek veoma sporo, ali se istrajno ubrzava. Novi prsti se pridruzuju i istrazuju bore na tabanima koje su posebno osetljive. Nakon dugih minuta bockanja, zadirkivanja i istrazivanja, najzad prelazi na pravo golicanje, pojacava pritisak i ubrzava ceskanje. Stopala se cesce pomeraju, ali se ne udaljuju daleko i ostaju lak plen, strastvenog golicaca. Zavlaci svoje prste medju moje nozne prste stimulise osetljive tacke izmedju i ispod njih, istrazuje njihovu donju stranu, deo gde se srecu sa tabanima. Medjutim uvek se vraca centrima tabana, njogovoj omiljenoj, a mojoj najosetljivijoj meti. Na momenat ceska pete, ali one nisu dovoljno osetljive za njegov ukus, tako da se brzo vraca na osetljivije delove, sto mi izaziva smeh u snu. Kako se nadrazivanje slabih tacaka nastavlja, tih i blag smeh postaje skoro kontinualan.

Posle vise od sat vremena neodoljive i nemilosrdne stimulacije, neumoljivo golicanje mojih tabana, me najzad budi. Potpuno zbunjen neocekivanim osecajima koji stizu od stopala, nastavljam da se kikocem, ali on ni ne primecuje suptilnu promenu u mom smehu i zaokupljen opcinjenim istrazivanjem borica na delu tabana izmedju svoda i prstica. Pokusavam da kontrolisam smeh, plaseci se da ce golicac nestati u noci ako eksplodiram u ludo cerekanje, koje je sve teze obuzdati. Pogotovu kada mu prsti zadju u same centre tabana, a vec u roku od 2-3 minuta trpljenja neodoljivog mucenja, postaje mi jasno da mu je to omiljena zona, na moju zalost (ili srecu?). Stiskam nozne prstice u pokusaju da isteram prste golicaca koji uporno zalaze medju njih, ali to samo formira nove bore na samim tabanima, koje onda bivaju jos intenzivnije i strastvenije napadnute i istrazene. Kako minuti proticu, gubim borbu sa svojim plucima i intenzitet smeha se postepeno pojacava, uprkos svim mojim pokusajima da ga potisnem. Najzad gubim bitku i prepustam se stihiji: HAHAHAHAHAHAHAHAHA.

Golicanje se nastavlja bez pauze, a onda cujem sapat: Pa ko se to meni probudio? Gili gili gili gili gili gili. Ne mogu da procenim da li je u pitanju muskarac ili zena, ali u tom momentu mi to nije ni vazno. Verbalno zadirkivanje bez trunke sumnje pojacava intenzitet osecaja na tabanima ili barem moj subjektivni dozivljaj neodoljive stimulacije. Stopala, koja sam nekako uspevao da drzim relativno mirnim, pocinju da se bacakaju i da beze od nemilosrdnih prstiju.

Na momenat golicanje prestaje. Koristim priliku da udahnem sto vise vazduha. Pauza traje taman toliko da mi da nadu da je sesija gotova, ali pre nego stignem da pokusam da se iskobeljam iz vrece za spavanje osetim ruke na noznim clancima. Kratkim i odlucnim potezom, stopala su prekrstena u clancima i onda pritisnuta tako da se dodiruju spoljnim ivicama a pritisak koji ih drzi zajedno nije jak, ali je dovojljan da ne mogu da se odvoje jedno od drugoga. Dok poslednji tracak nade nestaje, cujem isti onaj sapat: no, no, nema bezanja, samoo gili gili gili gili. Vec sa prvim gili svih 10 prstiju se vraca u napad na moje tabane. Posto lezim na stomaku, ne mogu da vidim sta se desava, ali naslucujem da su mi stopala zarobljena izmedju golicacevih nogu, sto tabane cini stacionarnim metama, a njemu ostavlja ruke slobodnim, da nastavi svoju sjajnu zabavu. Svodovi tabana su sada maksimalno izlozeni i bivaju prva meta, ali vrlo brzo se prsti sire na sve strane. Nastavljam da se smejem, ali stopala ne mogu da se pomeraju skoro uopste, sto ih cini jos golicljivijim, ili se bar meni tako cini. Svako malo iza sebe cujem: gili gili gili gili i u tim trenucima ceskanje postaje malo nepodnosljivije, a moj smeh malo jaci.

Nakon nekog vremena, polako gubim snagu, intenzitet golicanja se ne smanjuje, ali moj smeh se stisava a svi pokusaji da izmakenm tabane, barem za milimetar polako prestaju. U nekom momentu golicac se najzad smiluje i golicanje se usporava, da bi se uskoro pretvorilo u vrlo blago zadirkivanje tabana po jednim prstom, a onda i to prestaje.

Sada vec dobro poznati sapat mi se zahvaljuje na divnom provodu i iznosi nadu da cemo se sutra uvece ponovo ludo provesti, a ja padam u blazeni san.

Ujutru se budim i za momenat nisam siguran da li sam sve sanjao ili se stvarno desilo, ali iscrpeljnost koju osecam i cinjenica da mi je donji kraj vrece za spavanje otvoren i da bose noge vire napolje otklanjaju svaku dilemu. Ustajem i pakujem kamp u ranac i krecem. Ali kuda da idem? Da prijavim nekome, sta mi se desilo? Ne bi mi niko verovao. Sa druge strane, vikend je, imam ceo dan i celu noc, pre nego sto se budem morao vratiti ustaljenoj svakodnevici. Odlucujem da produzim dublje u sumu, manje su sanse da naredne noci, nepozvane usi cuju smeh i pokvare zabavu koja me sigurno ceka u sumi.