Intrigantan Matorac 2. Deo

Unutar radnje Gordan je pustio da mu oči lutaju oko stvari, nije bio tamo otkako je Klara umrla, nije imao razloga, ali osim nove modne kolekcije na izložbi mesto kao da se nije promenilo za tih petnaest godina.

„A sad draga moja“, rekao je Tijani, „počnimo sa veličinom“.

Rekla mu je broj, a on je tada naložio pomoćniku da donese izbor helanki u toj veličini.

„Ali,“ rekla je Tijana dok je asistentica tražila, „to je bio samo par jeftinih helanki.“

„E sad, mlada dama bi trebalo da nosi samo svilu. Videćeš razliku kada upoznaš dečka koji ih nosi i osetićeš razliku sama.“

„Dugo ću čekat vala“, odgovorila je Tijana, „ali u svakom slučaju hvala.“

Gordan je baš hteo da progovori, ali prodavac se u tom trenutku vratio sa odabirom helanki pa je Tijana pokušala da odabere par. Pitao se Gordan šta je mislila pod komentarom „dugo ću čekati“, sigurno nije nagoveštavala da nema dečka?

Tijana je odabrala i otišla u svlačionicu da ih isproba, ali ubrzo je otkrila da će joj trebati ipak manji broj jer su joj spadale. Izvadivši glavu iz kabine, privukla je pažnju asistenta i zatražila ih, i na njeno iznenađenje, Gordan je bio u pravu, u njima se osećala jako, jako seksi. Šteta je bila što nije imala kome da se pokaže, veza sa njenim dečkom je prekinuta neposredno pre njenog putovanja, nije bio baš primeran momak, ali pošto ga je izgubila zbog mnogo starije žene i manje privlačne, to je bio priličan udarac za njeno samopouzdanje.

Tijana je izašla iz kabine, posegnula je u torbicu po novčanik, samo da bi videla kako Gordan predaje novac na blagajni.

„Ah, tu si.“ nasmešio joj se, „A sad budi iskrena, zar se to ne oseća mnogo bolje.“

„Moram da priznam da ste bili apsolutno u pravu gospodine Nedić.“ Odgovorila je Tijana sa osmehom.

Shvatila je da uživa u društvu ovog starca. Držao joj je vrata dok su izlazili iz radnje i činilo se da je pravi kavaljer.

„Gordane“, reče ona brzo, „da vam platim za helanke.“

„Pobogu dete“, rekao je iznenađeno, „ne pada mi na pamet da to prihvatim“.

„Pa bar… dozvolite da vam platim piće u znak zahvalnosti.“

„Paaa… Na to ću pristati“, odgovorio je, „ali ne smem da te predugo držim podalje od bake.“

Tijana se nasmejala njegovom komentaru i objasnila situaciju u kojoj se našla. Gordan se nije preterano iznenadio kad je saznao da je Majda pozvala Tijanu da dođe u posetu, a zatim otišla na odmor, mada bilo mu je žao što je zaglavila sama, a nije imala ništa za raditi i nikoga u njenim godinama za razgovor.

Vodio ju je do pub-a gde mu je Tijana kupila čašu viskija, koji su izneli u baštu da popiju za jednim od stolova.

„Kako se vaš dečko oseća sve ovo vreme dok ste u odsustvu?“ upitao je.

Na njegovo iznenađenje, lice joj se zamutilo, nešto očigledno nije bilo u redu u njenom ljubavnom životu i on je brzo promenio temu, ali ona je i dalje izgledala nesrećno. Bez upozorenja, Tijana mu je ispričala svoje nevolje, kako ju je dečko napustio zbog starije i ružnije žene, ali Gordan je znao da spoljašnji izgled nije uvek najbolji vodič.

Imajte na umu da je momak sigurno bio budala, Tijana je bila privlačna sa svih gledišta, kako izgleda, tako i ličnosti, tom momku je očigledno bilo potrebno da mu se ispita mozak, i Gordan je to rekao. Njeno rumenilo ga je toliko podsećalo na njegovu pokojnu ženu, i neobično je osećao poriv da je te večeri pozove na obrok, ali je oklevao, uostalom što bi mlada dama želela da provodi vreme sa starcem poput njega. Ipak… skupio je hrabrosti nakon duplog viskija.

„Da li bi“, pitao je nakon nekog vremena, „želela da mi se pridružiš na večeri večeras?“

Tijana se začudila koliko je lako bilo razgovarati sa Gordanom i zatekla se kako mu govori sve o svom raskidu sa svojim dečkom, on ju je tešio i njegove reči su učinile da se oseća mnogo bolje. Razgovarali su neko vreme, nakon čega je Tijana prihvatila poziv za zajedničku večeru. Shvatila je da je pronašla čovek sa zanimljivim pričama i sjajnim smislom za humor.

Bila je zapanjena kad je otkrila da mu je bilo osamdeset i tri godine, on nije izgledao ni blizu tako mator a nije imao razloga da laže. Rastali su se malo kasnije i ona se radovala susretu s njim kasnije uveče, on će je pokupiti iz hotela i odvesti na mesto gde su služili odgovarajuću hranu, ili je barem tako rekao.

Gordan je bio zaprepašćen što je prihvatila njegov poziv. Kad su se rastali, on je odjurio kući da pripremi obećani obrok, njegovo kuvanje bilo je bolje od svega što se moglo dobiti u krugu od deset kilometra.

Neposredno pre odlaska stavio je nekoliko boca vina u frižider da se ohlade, jer vino ide sjajno uz pastrmku koju je pripremio. Stigao je u njen hotel pet minuta pre zakazanog vremena. Presvukla se u crnu, dekoltiranu večernju haljinu i shvatio je da ona ipak očekuje da poseti otmen restoran. Izgledala je divno.

„Dobro veče“, pozdravio ju je, „šta mi to imamo ovde.“

„Oh“, nasmejala se, „samo nešto što sam našla na brzinu… bezveze.“

„Draga moja, izgledaš zanosno“, nasmešio se, „ali bojim se da si možda malo preobučena za moj skromni dom.“

„Ne brinite“, odgovorila je, „nije mi ni cilj bio da me drugi gledaju.“

Smejući se pružio joj je ruku, ona ju je uzela i napustili su hotel, ponovo ga je pogodila sličnost ove devojke i Klare, njeni komentari bili su gotovo tačno ono što bi njegova pokojna supruga rekla u sličnim okolnostima.

Šetnja do njegovog bungalova tekla je polako; dok su razgovarali o stvarima uopšteno, Gordan se osećao prilično ponosno što je ima na ruci i nadao se da su neki od mladih pastuva gledali. U bungalovu je Gordan pokazao u pravcu dnevne sobe, na njegov poziv je sela, birajući kauč, i prihvatila je piće pre večere.

„Izvini me“, rekao je Gordan spustivši piće, „pripremiću večeru.“

„Mogu li pomoći?“ Tijana se ponudila.

„Ti si moj gost“, nasmešio se, „gosti ne rade ništa. Ako želiš, možeš si priuštiti još jedno piće. Neću dugo.“

Kada se vratio sa hranom pet minuta kasnije, Gordan je primetio da je dodala sveće na trpezarijski sto, bile su upaljene a glavno svetlo prigušeno što je sobu učinilo romantičnom. Poslednji odlazak u kuhinju po vino i bili su spremni za jelo. Gordan joj je, po navici, pridržao stolicu dok je sedala za sto.

Tokom obroka razgovarali su i pre nego što je shvatio da su im tanjiri prazni, smešeći se, napunio im je vinske čaše pre nego što je počeo da čisti stol.

„Želite desert?“ upitao je.

„Ne bih mogao da pojedem ništa više.” uzdahnula je: „To je bilo fantastično.“

Njen kompliment učinio je da se oseća zadovoljno, odnevši tanjire i pribor za jelo u kuhinju, uzeo je drugu bocu vina i vratio se u dnevnu sobu. Kad je ušao u sobu ugledao je Tijanu kako pažljivo gleda fotografije njega i Klare.

„Kakav divan par.“ Tijana je preko ramena rekla: „Pretpostavljam da ste to vi i vaša žena.“

Pridružio joj se i razgovarao o fotografijama i objašnjavao svoj gubitak.

„Sigurno ste usamljeni.” Komentarisala je Tijana.

“Bili smo previše vezani jedno za drugo da bismo stvorili krug prijatelja i kad je ona umrla, izgubio sam podsticaj za traženje novih prijatelja. Svraćam u lokalne klubove penzionera samo da bih izašao iz kuće “.

Gordan je sedeo pored nje, stavljajući vino na pod. Dok je prekrižavala noge, primetio je kakve zanosne i duge noge je imala, bio je u iskušenju da pita kako ih neguje i kakve gaćice ima, ali držao je jezik za zubima jer ova mlada dama bila je vrlo dobrodošlo društvo i nije želeo da je uvredi.

Iznenadio je sebe te večeri razgovarajući o Klari, od njene smrti nije pričao o svojoj ženi, iako je često mislio na nju. Tijana je sa zanimanjem slušala kada je Gordan opisivao svoju ženu, imala je osećaj da on ni sa kim nije razgovarao o njoj otkako je umrla i po njegovom glasu je mogla razabrati da je i posle petnaest godina još uvek voli.

Par na fotografijama izgledao je srećno zajedno. U mladosti je Gordan zaista bio snažan, moćan, energičan čovek, Klara, njegova supruga, izgledala je, na Tijanaino iznenađenje, mnogo poput nje.

Nakon nekog vremena primetila je kako joj Gordan gleda noge, kad ih je prekrižila s potajnim osmehom, pretpostavila je da se matorac pita kakvo joj je donje rublje. Dok su razgovarali, Tijana je ubacila nekoliko ‘nevinih’ pitanja i brzo došla do zaključka da je Gordanova žena bila vrlo seksi dama, a ako je to istina, Gordan je morao imati poprilično seksualni apetit i pitala se kako je uspio petnaest godina da se suzdržava.

Što su više razgovarali, to se Tijana više sviđao, on se nije žalio ni na šta, iako je bila sigurna da je bilo mnogo toga za prigovoriti, dok su razgovarali, pili su i ubrzo je druga boca vina bila prazna. Gordan je izgledao kao da ga nije alkohol ni dotakao ali Tijana je bila delimično urađena i postajala je vickasta.

Kad je boca bila prazna, Gordan je predložio da popiju šolju kafe, Tijana je prihvatila.

„Uzgred, Gordane“, rekla je neposredno pre nego što je izašao iz sobe, „gde je toalet?“

Uperio ju je u pravom smeru i ona je otišla da oslobodi bešiku, a u povratku je donela odluku koja ju je i sama iznenadila… želela je da zavede Gordana!

Vraćajući se u dnevnu sobu, sela je pored njega i njihov razgovor se nastavio. “

“Inače“ Tijana je iznenada rekla „Crne prozirne.“

„Molim?“ zbunjeno je pitao.

Tijanina iznenadna promena ponašanja zbunila je Gordana, pitao se o čemu, zaboga, devojka govori i počeo je da misli kako mu je očigledno promakao deo njihovog razgovora. Ona mu se bezobrazno smeškala, da je bila Klara, znao bi da se oseća „zaigrano“, ali ova devojka je bila nepoznanica i nije mogao da zamisli da želi da ima seks sa starijom osobom poput njega.

„Moje gaćice“, odgovorila je, „crne prozirne. Da li biste želeli da ih vidite?“ Očigledno ga je Tijana zadirkivala, možda je piće tu pomoglo, ali pitao se šta bi uradila ako bi pokušao da proveri njen blef.

„To bi bilo veoma lepo Tijana.“ on je odgovorio.

Bio je zapanjen kada je ustala i zadirkujući ga skupila haljinu kako bi je podigla, dok je Gordan zurio u iznenađenje i sve veće oduševljenje, nakon što su sve ovo bile prve ženske noge koje je video u poslednjih petnaest godina, kao i crne erotične gaćice pripijene na mladu pičkicu.

 

KRAJ 2. Dela