Ispunjavanja njene vrele pičke
Naivno je verovala da dugogodišnji život s nekim briše mogućnost da joj taj isti neko, priredi iznenađenje.
Nije u pitanju bila sumnja u njegovu sposobnost, koliko ubeđenost u vanrednu sopstvenu, superiornu moć predviđanja i naslućivanja svakog njegovog postupka.
Nakon toliko godina zajedničkog života, mislila je da može da pročita svaku njegovu misao i pre nego što mu se začne u umu. Istina, čitala je maestralno sve neverbalne pokrete, gestikulacije, promene u tonalitetu glasa…. I uvek je znala kada nešto pokušava da sakrije od nje, da zataji. Bila je kao pas tragač, lovac na tartufe koji je na najsitniji molekul mirisa nepogrešivo reagovao. Tako je ona reagovala na njegova prikrivanja, otkrivajući sitne, benigne laži u samome startu… I.. naivno je verovala da ne postoji prostor za pogrešku.
Brak im je bio prepun uspona i padova.. Nekada više jednih, a u bolja vremena, onih drugih. Ali, bez obzira na sve uvek ih je krasilo umeće da sa svakoga dna izađu još jači, odvažniji, smeliji…i sa više poverenja, sigurniji u sebe i jedno u drugo. No, činilo joj se da je prethodni korak koji su napravili bio prevelik zalogaj za njih… zalogaj za koji nisu bili potpuno spremni… zalogaj koji im je stajao u grlu i gušio ih (iako je verovala da će, kada se emocije stišaju, splasnu, čitav događaj poprimiti oblik kakav je trebao da ima u startu).
Naime…već više od godinu dana u njihovom životu, njihovom krevetu boravila je treća osoba. Muškarac koga od samoga početka, gotovo prve razmenjene poruke, razmenjene na sajtu na kom se ljudi upoznaju isključivo zbog seksa, smatraju svojim prijateljem. Neki ljudi se odmah prepoznaju, osete jedni druge. Tako su se osetili i njih troje. Savršeno su se uklapali u svakom smislu, kao lego kockice…
Nisu žurili sa seksom, iako su svo troje znali da će do njega neminovno, kad tad doći… Puštali su da tenzija među njima raste i buja, dok su gradili svoj odnos…odnos tri musketara (“svi za jednog, jedan za sve”), kako je ona volela da kaže. A kada je do njega i došlo, pitali su se, zbog čega li su toliko čekali, i zašto se, pobogu, nisu sreli, nanjušili ranije.
Njena seksualna energija je bila, i jeste, izuzetna. Mogla je da se oseti, vidi kroz svaki pokret. Prosto, postoje aseksualni ljudi i ovi drugi, kojima je strast prema životu i svemu što ga on čini, pa time i seksu, osnovni pokretač. A ona, ona je bila pravo veliko dete, radoznalo, nesputano, senzualno, željno novih iskustava, dubokih, čulnih osećaja…vrlo često željno slobode. I on je to znao. Nije imalo smisla da je sputava u tome. Previše ju je voleo i previše dobro poznavao.
Često su vodili razgovore u kojima mu je objašnjavala svoje viđenje ljubavi, kao slobodne, nesputane energije koja treba da se umnožava, širi i deli, a ne sebično zadržava i okiva lancima. Seks bez ljubavi za nju je bio prazna ljuštura, omot čokoladice. A ona, ona je umela tako divno da voli na razne načine. Volela je da voli, iskreno, ljudski, celim svojim bićem i uživala da se nesebično daje…svaki komadić sebe, malobrojnim ljudima do kojih joj je istinski stalo i koji su na isti način voleli nju. Time se bogatila, rasla…
Postepeno, razumevajući šta mu govori, dopuštao joj je da raširi svoja krila, da poleti, nadajući se da će mu se uvek vratiti, jer, držati nju u kavezu posesivne ljubavi značilo bi samo jedno… izgubiti je zauvek. Zato se često borio sa sopstvenom nesigurnošću ispitujući i sam svoje granice, prelazeći ih.
Upravo zbog toga, dok su jedne noći bili u ljubavnom zanosu, ubacujući u svoja strasna uzajamna šaputanja i njihovog prijatelja, predložio je nešto neočekivano.
“Hoćeš li da se vidiš nasamo sa njim?” – upitao ju je kratko, suzdržavajući nalet orgazma, dok mu se ona vešto poigravala ukrućenim udom među svojim rukama i usnama.
Zastala je, samo ga bezobrazno, onako kako ona to ume, pogledala i uz osmeh koji je govorio da joj je milion bludnih misli u sekundi prošlo kroz glavu, jednostavno rekla,
“Da”
Da li se pokajao ili ne zbog ponude koju je predložio i Pandorine kutije koju je otvorio, ne bih znala reći, ali njegov siloviti orgazam je govorio u prilog tome da je suštinski i sam priželjkivao to i da ga je sama pomisao uzbuđivala.
No, fantazija i realnost često umeju da budu u raskoraku.
Već nakon par dana njihov beogradski prijatelj je došao u Novi Sad, verujući da će se videti sa oboje. Ne moram ni da naglašavam koliko je bilo njegovo iznenađenje kada je na vratima iznajmljenog stana ugledao samo nju, neizmerno zahvalan na poverenju i beskrajno srećan zbog odnosa koji su uspeli da izgrade svo troje, a koje je samo njen dolazak sugerisao.
No, nije prošlo sve tako glatko jer se već sutradan u bračni život uvukla nelagoda, neprijatnost…prećutnost koja je u mučnoj tišini među njima, govorila da su se demoni uvukli u njihove duše. Crvi sumnje koji su, pre svega razdirali njega, a posredno i nju samu, narušili su njihov odnos. Njegova nesigurnost je isplivala na površinu, a u njoj se produbljivalo pitanje ‘Da li on suštinski u svemu tome uživa ili se samo muči kako bi je zadržao’.
Bila je to nedelja prepuna preispitivanja, tišine i nemira. Prijatelju nisu želeli da govore o trenutnom “neskladu” među njima, kako mu ne bi eventualno izazivali, nepotrebni i nerealni osećaj krivice. Znali su da bi on teško podneo da makar i indirektno bude uzrok njihovih bura, jer.. voleo ih je. Voleo je svakog od njih pojedinačno kao što je voleo sve što njih dvoje čine zajedno kao par.
Nakon par dana, kao što je i pretpostavila, polako je sve počelo da dolazi na svoje mesto i nesigurnost, prikrivena povređenost su ustupili mesto dubokoj uzbuđenosti pri samoj pomisli na to veče i nju u zagrljaju drugog muškarca kojem ju je predao. A nju je uzbuđivala njegova sigurnost kojom je počeo da odiše… Nastupili su dani ispunjeni strašću i požudom, ljubavlju i nežnošću…i prećutno su bili zahvalni tom divnom muškarcu koji im je ušao u život i omogućio da se otvore za nove doživljaje i iskustva, i dodatno i najbitnije, jedno za drugo. Nije prošlo dugo kada im se javio porukom u njihovu tročlanu viber grupicu, u trenutku kada su se njih dvoje, pomalo omamljeni alkoholom i jedno drugim, opuštali uz muziku, ispijajući lagano ostatke blagotvorne tečnosti.
” Ma gde ste vas dvoje, šta li mi mudrujete?
Razmišljam već danima o fantastičnoj godini, o predivnom letu koje smo proveli zajedno i…bilo bi lepo da ga zaokružimo, zatvorimo i proslavimo na najbolji mogući način.. Šta kažete na to?
Znate da u narednom periodu na žalost nećemo baš biti u prilici da se viđamo toliko često…a tako ćete mi nedostajati…”
Pogledali su upitno jedno drugo.
” Hoćeš? “- bio je brži.
“Pa ne znam… Iskreno, volela bih da se vidimo, ali u nekom izlasku, na svirci…Ne želim da budemo zatvoreni u malenom stanu, između četiri zida, treba mi malo prostora da dišem…Želim da se krećem među ljudima, sa vama.. Da vam kradem poglede, dodire… Da nestanem na tren sa jednim od vas, strepeći da će nas neko uhvatiti….
Želim da se igram.. da iiigraam! “- odgovorila je i onako kako samo ona ume, pogotovo kada joj male količine alkohola kolaju krvotokom, dovoljne da zarumene obraze i zaiskre njene krupne okice, skočila na noge i počela na vrhovima prstiju da se okreće uživajući u strujanju vazduha po preplanuloj, polugoloj koži. Volela je tanane dodire, tek naslućujuća milovanja kojima ju je tanka tkanina kratke haljine darovala, lepršajući oko nje. Volela je taj osećaj slobode, nesputanosti u izražaju kojem je njeno telo i celo njeno biće težilo dok je igrala. Umela je tako lako da se izmesti u neki svoj imaginarni prostor, u deliću sekunde da odluta, i da on postane njena trenutna stvarnost u kojoj je uživala svim čulima.
Gledao ju je… obožavajući njene male spontane ludosti, njene trenutke prepuštanja trenutku.
“Znaš..nije mi do seksa. Želim da se tanano igramo, da se želimo, da žudimo… Da izgorimo, poludimo do sledećeg viđanja.”
“Znam…ali, znaš i sama da nije baš moguće i izvodljivo to što želiš…Bez obzira koliko bi i on sam to voleo, nisam siguran da bi uspeo to i da izvede. Svesna si njegovih ograničenja.”- rekao je nešto što joj je bilo potpuno jasno od samoga starta.
“Ma znam sve, samo…”- zastala je pomalo razočarano, prihvatajući ograničenost u željama kojima su svo troje težili.
Nakon kraće pauze, taman kada je ona smirila svoje telo i sela kraj njega uzimajući čašu u ruku, rekao je:
“Hajde onda da malo pauziramo… da pustimo da se poželimo…”
“U redu…” – rekla je pomirljivo, i zadovoljna i ne, donešenom odlukom.
“A što se tiče svirke i izlaska. ..Mogli bismo sutra da odemo negde, nismo dugo…”
“Naravno.. Može..” – odgovorila je, otpivši gutljaj.
Nakon toga je pustio poruku u grupu kojom mu je objasnio trenutno stanje uz želju da se što pre vide, neizostavno je začinivši njihovim internim šalama, koje su razvili još od prvog dana.
Iako pomalo razočarana konačnošću odluke, prihvatila ju je, radujući se unapred sutrašnjem izlasku. Znala je da će ih ipak biti troje, barem virtualno jer, volela je da čačka i izaziva njihovog prijatelja, da mu podgreva želju, da ga zavodi i izluđuje, šaljući mu fotografije, dvosmislene, vrcave poruke, znajući da on uživa u pažnji koju dobija kao i u činjenici da je iskreno željen među njima.
Sutradan se probudila sa užasnom glavoboljom koja nije obećavala skori prestanak, a samo veče i izlazak nakon napornog radnog dana su joj bili poslednja misao. Iako nije htela da bude partibrejker, bila je prinuđena da se nakon posla primiri i legne u želji da se do jutra ne pridigne.
Ipak, nakon dužeg vremena, uspela je da bude nagovorena da se, doduše nevoljno, pokrene nepun sat pre polaska. Nije imala ni vremena ni želje za bilo kakvim sređivanjem.
Na brzinu se istuširala, tek toliko da se osveži, i nabacala na sebe prvo što joj je palo pod ruku.
Krenuli su ka klubu predveče, s obzirom da su sva dešavanja počinjala upravo u to vreme. Naziv benda nije obećavao, ali to nije toliko ni bilo bitno. Iako premorena i donekle mrzovoljna, izmučena poslom i glavoboljom, i dalje je bila prisutna želja da bude među ljudima, da razmenjuje poglede, osmehe…dodire u prolazu.
Sam ambijent je bio fantastičan. Predratna, dvospratna stambena zgrada, koja je celokupna preuređena i prilagođena klupskim dešavanjima…svedeno, minimalistički. Prvo što joj je zapalo za oko su fotografije po zidovima. Ženski crno, beli aktovi…od kojih joj se jedan posebno svideo… Naizgled ranjivo žensko telo obavijeno sa dva različita para ruku. Pogledala je u fotografiju i samo uz vragolast smešak rekla,
“Sviđa mi se ovo mesto!…Moram da pronjuškam malo”
“Znao sam da će te oduševiti. Samo ti istražuj…usput pronađi i šank pa ćemo se naći kod njega”
Zalazeći iz prostorije u prostoriju, njeno oduševljenje je sve više raslo. Nije bilo ničeg suvišnog, niti je išta nedostajalo u gotovo ogoljenom prostoru kojim je prolazila, gubeći se u lavirintu prostorija koji su nekada bili nečiji stanovi i to joj se sviđalo. Odisao je intimnom istorijom. Iz golih zidova koje je dodirivala jagodicama prstiju dok je lagano hodala, naslanjajući se u pojedinim momentima na hladne zidine kako bi rashladila vrelu kožu, osetila je šapat, glasove bivših stanara, čula je njihove životne priče, osetila njihove sreće i tuge. Stapala se sa prostorom oko sebe, onako, samo njoj svojstveno. Oduvek i uvek je predmete dodirivala kao da imaju puls. Duhove prošlosti je prizivala i puštala da prolaze kroz nju, ispunjavajući je, stvarajući osećaj potpune povezanosti. U jednom momentu je nabasala na toalet ispred koga je bila kada, ostavljena u originalnom stanju sa starinskim, retro pločicama, umivaonikom i ogledalom preko puta nje. Scena joj je iz nekog razloga bila magična. Pomisao na sve te ljude koji su svoje najintimnije trenutke provodili upravo na tom mestu ju je ganula. Prelazila je lagano vrhovima prstiju rubom kade, zamišljajući ta naga tela koja su se opuštala u njoj, skidala teret napornoga dana puštajući da ga voda odnosi, uživala prepuštajući se nežnostima i strasti sa sebi dragim osobama. Tek tada je primetila muškarca koji ju je iz daljine posmatrao. Nije bilo mnogo ljudi, te nije mogao ostati neprimećen.
“Čini mi se da ti se sve ovo prilično sviđa?” – rekao joj je prišavši.
Nije bila sigurna koliko je dugo pratio njenu zanesenost i to joj je stvorilo izvesnu nelagodu, te je pomalo sramežljivo odgovorila:
“Ima dušu… za razliku od nekih drugih mesta”- a nakon kratke pauze, i dalje osećajući dozu nelagode zbog njegovog prodornog pogleda, nastavila, želeći da što pre uzmakne i:
“Izvini, prvi put sam ovde… Da li mi možeš reći gde je šank?…. I…”, nije bila sigurna, ali koketa koja je stidljivo čučala u njoj je, na njeno veliko iznenađenje, izgovorila, zarumenevši joj dodatno, od vrućine već rumene obraze “…da li bi mogao da me fotkaš u kadi?”
“Naravno…i…naravno… Hajdemo prvo ovo drugo.”-rekao je kroz smeh.
I dala mu je svoj telefon, dok se, budući da nije volela da pozira, namestila upravo onako kakva je i sama bila vragolasto zavodljivo se sklupčavši u kadi, dopuštajući da se ispod plašta stidljivosti nazire sve ono na prvi pogled skriveno. Škljocnuo je par puta, posmatrajući je kroz polusmešak, a ona je zatim naglo skočila u želji da pogleda upravo snimljene fotografije, nameravajući da najbolju pošalje prijatelju i uz osmeh, iznenada rekla,
“Hvala ti, a sada ono prvo.. Šank.”
Bio je već u susednoj prostoriji. Zahvalila se još jednom neznancu koji je još par trenutaka ostao da gleda za njom, i poletela ka dragom.
Dok mu je prenosila svoje utiske i pokazivala fotografiju, samo je kratko izjavila:
” Poslaću mu ovu.”
“Naravno da hoćeš, nisam ni mislio da ćeš propustiti… Ali…ko te je to fotkao?” – odgovorio je smejući se.
“Nemam pojma, neki lik… deluje zanimljivo.” – namigujući je uzvratila i nastavila gledajući u pravcu neznanca koji ih je iz polusenke posmatrao, a zatim, povukavši dragog sa barske stolice, nestrpljivo rekla:
“Hajdemo… koliko čujem ovi upravo počinju!”
Svirka se održavala na krovu zgrade, kojeg je od zalazećeg sunca zaklanjala krošnja stoletnog platana.
Bilo je tek nešto više publike nego članova benda što je stvaralo neverovatno intimnu atmosferu, pogotovo kada se veče spustilo, a lampioni upalili. Iskreno, zvučali su katastrofalno, ali entuzijazam svakog od njih u kombinaciji sa više nego ozbiljnim godinama koje su gazili, činili su da njoj deluju divno, kao i, činilo joj se, svim ostalim ljudima oko njih, stvarajući neopisivu scenu. Potpuna disharmonija zvuka i mala oduševljena grupica ljudi koju je nosila ista ili bar slična energija. Ona je bila ta koja je umela potpuno nesvesno da utiče na ljude i širi svoju vedrinu. Tako je bilo i tada. Zapravo zajedno su to umeli da rade, podržavajući jedno drugo u ludorijama, toliko da su u jednom momentu svi pogledi bili uprti u njih dok su se oni glupirali, pogotovo ona, pokušavajući da uhvati makar neki ritam i igra, uz nesuzdržavajuć, zarazni smeh, potpuno zanesena. Sve dok joj nije predložio da se ipak spuste dole uz reči praćene gromoglasnim smehom.
“Mislim da je vreme da ih napustimo… Preuzeli smo im i ovo malo publike! A i bez obzira na sve, zaista nisam u stanju još dugo ovo da izdržim!”-završio je uperivši pogled u bend.
Kikoćući se složila, te su se sjurili u prizemlje gde su se u međuvremenu popalile lampe po uglovima prostorija stvarajući, za nju uvek zavodljiv ambijent igre svetlosti i senki. Momentalno je njeno telo reagovalo…prateći ritam muzike ( u ovom slučaju joj je zaista prijala) uvijalo se i ugibalo, sve slobodnije, zanesenije i… zanosnije. Alkohol, dovoljan u malim količinama da bi na nju delovao, već se razlivao i širio njenim krvnim sudovima donoseći svakoj ćeliji poruku da se opusti. I opuštala se, prepuštala muzici, kojoj je uvek tako nesebično dopuštala da je obuzme.
Igrala je za njega, koji ju je pogledom obožavanja posmatrao. Zavodila ga je svojom slobodom, svojom nesputanošću, a opet igrala je samo za sebe. Zatvorenih očiju, uživala u svakom tonu koji je pratio senzualni pokret njenog tela. Spadala joj je bretela svilenkaste bluzice, otkrivajući crvenkasto – bordo čipkasti grudnjak…bezobrazno sporo, bezobrazno mazno ju je vraćala na mesto. Otvarala je oči tek da bi videla ono što je i sama naslućivala. Nisu bile samo njegove oči uprte u nju. Među malobrojnim ljudima u prostoriji, pogledom ju je pomalo kradom, pratio i neznanac koji ju je ranije fotografisao. Osmehnula se zadovoljno i nastavila, dok je stari brodski pod škripao pod njom.. nastavila toliko da je koža u jednom momentu počela da se presijava, a pramenovi kose lepe za vrat.
Nakon nekog vremena, osetila je nečije telo iza sebe i topli dah koji joj je govorio,
“Hajde, idemo na drugo mesto..”
Bio je to njen muž koji joj se priljubio uz leđa, uz njenu trćastu guzu.
“A neeee… Neeeću… Pa tek je počelo veče…” – pogledala je pomalo razočarano u neznanca, jer je zaista uživala. U njenim mislima, iza zatvorenih očiju, odigravala su se razna scenarija, u kojima je između ostalih akter bio i on.
“Pozvani smo na žurku kod Džerija.. Sad mi je javio da dođemo.. Rekao sam da stižemo. “
Odugovlačila je polazak, smišljajući razloge samo da ukrade koji minut duže. Na kraju je ipak popustila i teška srca krenula. Neznanac ju je ispratio pogledom koji nije uspela da dešifruje.
Željna avanture koja će se makar u njenom unutrašnjem svetu odvijati, bila je pomalo razočarana odlaskom kod Džerija, među već dobro poznate ljude, gotovo ustaljene, unapred poznate priče i dešavanja, no, nije želela da se buni i negoduje. Pomirljivo je sela u kola i utonula u slanje poruka prijatelju, koje je začinjavala pokojom sličicom, snimljenom u međuvremenu. Toliko se zadubila u ćaskanje sa njim da nije ni primetila da su se vrlo brzo zaustavili i to u potpuno suprotnom delu grada od onog ka kom je trebalo da idu.
“Zašto smo ovde?” – pitala je začuđeno, prenuvši se.
“Idemo na još jedno mesto.” – rekao je tonom koji joj je uneo nemir, tonom koji joj je govorio da joj nešto taji.
“Koje mesto?…. Gde me to vodiš?” – blaga panika se već očitavala u njenom glasu, pogotovo nakon što je izgovorio naziv lokala u kom nisu imali nikakvog razloga da budu. Kao što sam rekla, znala ga je i čitala, gotovo nepogrešivo. Jasno joj je bilo da je nešto naumio, samo nije znala šta, niti je znala, što je najgore, da li će joj se svideti nakon što sazna.
Paranoidne misli su počele da joj naviru kada je primetila otvaranje klizne kapije kuće preko puta ka kojoj se jedan par uputio. Svašta joj je prošlo u deliću sekunde kroz glavu, a najdominantnija misao je bila da je vodi na neku privatnu žurku…privatne orgije.
Govorila je ona da bi pod određenim uslovima svašta volela da doživi i oseti, ali da li je zaista bio toliko lud da joj to priredi baš sada, na ovakav način? I nije mogla a da ne pomisli, da li bi zaista i volela da doživi sve o čemu je fantazirala?
Zadržala je dah, u blagom šoku, koji je sama sebi stvorila, dopuštajući da joj se razne misli roje, i krenula nesigurno za njim.
Odahnula je kada su prošli pomenutu kuću, te se zapitala ne preteruje li možda.
“Reci mi gde idemo” – pokušala je da izgovori kroz smeh, ali je njena zbunjenost bila i više nego očigledna.
Kako to da nije primetila znake? Šta li je propustila? Vrtela je, mahnito, brzinom svetlosti celo veče po glavi, tumbala ga, prevrtala tražeći neki trag, nagoveštaj kuda su se uputili.
No, nije nazirala ništa. A on, po prvi put joj je delovao kao da neće odati ništa, da neće pokuljati iz njega nezadrživa želja da joj sve kaže.
Zadubljena u sopstvene prevrćuće misli, tek nakon nekog vremena je primetila ranac na njegovom ramenu, i bi joj jasno.
‘Hteo je da me iznenadi iznajmivši verovatno neki apartman, kako bismo bili sami i slobodni, bar jednu noć bez dece…Da, to je sigurno!’, pomislila je.
Istovremeno, osetila je dozu olakšanja ali i veliko razočarenje, jer je shvatila da je čitava ta neizvesnost i mogućnost odvijanja makar jednog od svih mogućih scenarija koji su joj se vrteli po glavi, pored svega, jako uzbuđuje.
Taman kada se primirila, verujući da je to to… zastali su ispred ulaza jedne zgrade, a on je izvadio mobilni i nekoga pozvao.
“Stigli smo” – samo je kratko rekao, pogledavši je značajno.
Razrogačila je oči u neverici. Novi šok je zapljusnuo njen um, njeno telo koje je oblio znoj preko napete, naježene kože. Bila je u modu uplašene životinjice kojoj su se svi radari popalili i intenzivirali nadražaje, spremna da na najmanji znak pobegne, makar i glavom bez obzira.
“S kim si to pričao? Šta si naumio? O čemu se radi?” – unezvereno je, poludrhtavim glasom počela da ga, zasipa pitanjima.
Nije znala ni da li želi da čuje odgovor, ne znajući kako će reagovati. Uvek je ona bila ta koja je težila ka pomeranju granica, a sada kada joj se, izgleda, ukazala jedna od prilika, kada joj on to omogućava, ona se zgrčila od straha.
Pre nego što je čula zvuk otključavanja vrata samo joj je rekao,
“Htela si da ti nađem frajera…”, a nakon toga, gurnuo vrata, povukao je za sobom, držeći je za ruku i rekao,
“Idemo!”
‘Ne, to se ne dešava’ , pomislila je…
“Stani!… Stani!… Ne mogu!… Ne želim!… Ja… On… Ko je?… Kako… Stani… Neću!… Neeeeću!” – odupirala mu se kao dete dok su koračali hodnikom ka cilju. Samoj sebi je delovala smešno. Noge su joj klecale, a dlanovi se znojili, dok ga je molila da zastanu samo na tren, makar na tren.. samo da promisli o svemu…samo da se sabere…
Nije bilo vremena. Stali su ispred stana broj 12.
I tada je, pre nego što je pozvonio, iz ranca izvadio povez i vezao ga preko njenih očiju.
Zaledila se, skamenila….kao da joj je neko anestezirao telo, dok joj je mozak munjevito radio.
Smešno ali, u tom se trenu zapitala kakav je veš obukla i da li je, zaboga, sveže izdepilirana. Svesna da još uvek može da odbije da uđe, ipak nije progovarala ni reč… Čulo se samo njeno plitko disanje i dobovanje srca koje je pokušavalo da iskoči iz grudi sapetih u grudnjaku.
A onda.. Zvuk zvona… I njen trzaj, koji se nastvio kroz drhtanje čitavog tela.
Zvuk otvaranja vrata i reči,
“Ostavljam te… Uživaj”, praćen blagim poljupcem u usta.
A zatim, vrata su se zatvorila iza njenih leđa.
Kao da je neko isključio čitav svet jednim pritiskom na prekidač i bacio je u drugi univerzum.
Mahinalno se naslonila na vrata tražeći u njima oslonac kako se ne bi sručila i momentalno i instinktivno krenula ka povezu ne bi li ga skinula.
Usledio je blago grubi stisak za zglob ruke, po njenoj proceni, velike, snažne šake koja joj se tako lako obavijala oko tananih koščica.
Osetivši dodir nepoznatog muškarca, već i više nego dovoljno napeta, poskočila je, ustuknula i otvorivši usta da uzme dodatnu količinu vazduha kako bi uspela da održi disanje, ispustila zvuk koji je ličio na blago cvilenje uplašene životinje saterane u ćošak.
“Ššššššššš….”-začula je zvuk visoko iznad svoje glave. Ispuštao ga je taj nepoznati muškarac prativši ga spuštanjem kažiprsta na njene drhtave poluotvorene usne.
“Ja… ja…” – zamuckivala je pokušavajući da dođe do daha…pokušavajući da sabere misli, da se povrati iz stanja šoka u koji je sasvim iznenada, pre samo nekoliko minuta, upala.
Usledilo je samo još jedno, dodatno, ‘šššššš’ , ovaj put praćeno pokretom prsta koji je klizio po njenom licu, prelazeći ponovo duž usana, preko brade, prateći liniju donje vilice. Koža joj je treperila, naježena, napeta, pred pucanjem. Čitavo telo joj je drhtalo pred nepoznatim, neočekivanim.
“Ko….”- pokušaj da uputi pitanje bio je zaustavljen obavijanjem šake oko njenog tananog, dugog vrata i blagim stezanjem uz propratno, sada izričitije, gotovo naredbodavno, ali i pored toga toplo, ‘ššššš’.
Kao da joj je taj pokret kojim joj je gotovo oduzeta mogućnost kontrole, oduzimajući joj dah, zapravo vratio kontrolu, ako ništa bar nad sopstvenim mislima.
U deliću sekunde je sabrala i povezala informacije, šture, ali bar neke koje je imala i shvatila da se ispred nje nalazi izuzetno visok i krupan muškarac, krupnih šaka i dugih prstiju. Bilo je nešto u njegovom glasu, tom jednom tonu, što joj je delovalo poznato i zbog toga se bar na tren osetila sigurno… U svesti joj se iskristalisala slika nepoznatog muškarca iz kluba… Da, bio je to on! Sada je bila sigurna da njegova pojava u klubu nije bila nimalo slučajna. Gotovo izvesna joj se javila misao da je sve, zapravo bio dogovor, smišljen plan njenog dragog. I osetila je još veću sigurnost jer, ne bi je ostavio tek tako, makar s kim.
Pružila je ruku ka njemu, kako bi ga videla dodirom.
Zaustavljena je. Stiskom oko zgloba.
“Da li si….” – nije uspela da završi pitanje, a krupna šaka joj se našla preko usta, prekrivajući joj gotovo pola lica… Bilo je nešto u tim šakama… U dodiru tih prstiju… Nešto poznato…Vratila joj je misli na njihovog prijatelja i sećanje na prvi, polunaivni dodir njegovih prstiju sa njenim usnama, prvo preklapanje dlana preko njenih usta i njen stidljivi, ali žudni pokušaj da ga oseti makar na sekund, jezikom, zubima… I poželela je da je to on, ispred nje… Da li je moguće…?…
‘Ne, nemoguće da je ovo on… kako …?’, pomislila je. Bio je to muškarac iz kluba…Morao je biti!… Sada je shvatila da ju je privukao upravo zbog toga jer ju je podsećao na njihovog prijatelja…čoveka koji pleni svojom pojavom, svojom veličinom, svojim prodornim, inteligentnim i toplim pogledom, svojim jamicama na večito nasmejanom licu, svojim šarmom i harizmom slobodne, strastvene i nesputane duše. Iako joj izgled nikada nije bio presudan, oduvek je preferirala visoke muškarce, ćelave, muževne…one, od čijeg pogleda, kada oni to žele, gaćice momentalno ovlaže… a on je bio upravo takav.
Sigurna je bila da je to on, fotograf neznanac! Ili je bar sebe ubeđivala, jer joj je bilo lakše da uradi ono što je upravo odlučila. Lakše joj je bilo da se prepusti strancu, kojem bar zna lik, kojeg je bar na tren osetila i ostvarila izvesnu “konekciju”… U ovakvoj postavci, delovao joj je manjim strancem nego neko koga nikada nije videla… Na kraju krajeva, u njenim mislima u klubu, dok je igrala, prestali su to da budu…. Sada je rešila da se prepusti i dopusti da te misli postanu realnost.
Prihvatila je igru!
Verovatno osetivši blago popuštanje njenih zgrčenih mišića i neznatno opuštanje tela, spustio je usne na svoju šaku. Osetila je njegov blagi, prijatni miris, njegov topli dah i, ako je uopšte i bilo moguće, srce je počelo još ubrzanije da tuče, a isprekidanim dahom nije uspevala da nadiše potrebnu količinu vazduha. Kao da je vatrena strela prošla kroz njene grudi, spustivši svoju vrelinu do njenog međunožja. Osetila je žudnju, glad…
Poželela je dodir tih nepoznatih usana, na par centimetara od svojih.
Kao da joj je pročitao misli, želje…
Odvojio je svoj dlan od njenog lica, obuhvatio zglobove njenih šaka i priljubio ih uz vrata podigavši ih visoko iznad njene glave. Njegov dah se mešao sa njenim, plitkim, istrzanim, isprekidanim kratkim, tihim, uplašeno maznim uzdasima.
Kolenom je blago razdvojio njene butine i priljubio svoje telo uz njeno. Osećaj toplote i težina kojom je pritisnuta uz hladna vrata, preplitali su se sa osećajem njegovog daha, tek blagog dodira usana, milovanja dlačica višednevne brade… A ona…ona mu se nije odupirala…
Nesigurno, pomalo stidno je, makar za milimetar pokušavala da odvoji svoja leđa od vrata, da ih izvije u luk, da pomeri svoju karlicu bliže, da ga oseti celom površinom svoga tela. Privukao joj je ruke jednu uz drugu i, obuhvatajući ih samo jednom svojom šakom, drugu je oslobodio za istraživački put po njenom telu.
Klizio je sporo, vrhovima prstiju, sigurno uživajući u tom tananom mučenju, posmatrajući njenu drhteću napetost…prelazio niz dugi vrat koji je izvijala, prepuštajući se tim dodirima, zbog kojih joj je koža postala tesna, a telo žitko i podatno…klizio niz osetljivu jamicu pazuha, sve do pojasa tankih letnjih pantalona.
Zagrizla je donju usnu u trenutku kad je počeo da šara po njenom čvrstom stomaku, izazivajući dobro poznate grčeve, potrese i uzdahe koji su dopirali iz dubine grla. Kad mu se ruka zasitila istraživanja drhtećeg stomaka, jednim pokretom je otkopčao dugme pantalona i povukao šlic na dole. Svukao ih je lako, kao da su i same poželele da spadnu, spustivši se oko njenih gležnjeva. Zarila je zube jače u prokrvljenu rumenu usnicu, kako bi zaustavila glas.
Naslonivši dlan na unutrašnjost butine, prisilio ih je da se razmaknu još malo, što su bez pogovora i učinile… Nastavio je da je muči i dalje, milovao joj je prepone, prelazeći preko, na tako raširenim i zategnuto napetim nogama, izražene žile, zarivajući svoje prste u udubljenje iznad nje, što ju je raspamećivalo, a onda bi zastajao, usporavao, da bi se ponovo počeo približavati samome središtu. Vlažnom i mirisnom… U grimiznim, sada već uveliko natopljenim gaćicama… Igrao se njihovim rubom, dok je ona već pomahnitala od žudnje pokušavala da se poturi njegovom dlanu, željna tog grča olakšanja, spasonosnog, oslobađajućeg grča.
U sledećem, sasvim neočekivanom trenutku, njegova šaka poklopi vruću i sočnu pičkicu, gladeći je kao da hoće da je smiri, bez žurbe je uzimajući, savijajući prste oko nje kao da joj uzima meru, kao da joj cedi sve sokove koji su uveliko oticali iz nje. A zatim je sporim pokretom smakao mokre gaćice u stranu, oslobodivši je svom pogledu, dodiru… Iz grla mu se otelo jedno prigušeno “ooooohhhh”… Štrecnula se na poznatost tog glasa, ali momentalno joj je misli prekinula šaka sklopljena oko njene mesnate, nabubrele želje. Slivala se puneći tu šaku svim bogatstvom svojih sokova. A on je savio srednji prst i lenjim pokretom počeo da prelazi preko brazde usmina, koje su se rasvetavale pod njim kao latice ružičastog cveta, tražeći otečeno dugmence čiste čulne sreće. Dodirivao ga je ovlaš, nežno, šireći nepodnošljivo prijatnu toplotu čitavim njenim telom, a onda je klizio purpurnom unutrašnjošću njenih usmina nazad, do samog ulaza, igrajući se, ispitujući njenu glad.
Beznadežno je pokušavala da se izvije karlicom, čitavim telom, da usisa taj prst u sebe, duboko… Vapila je, željna zadovoljenja. Grizla se za usne da napravi branu, iako neuspešno, za molećive jecaje koji su joj se otimali iz grla. Dahtala je od želje za grčom koji će je obuzeti, a koji je bio sve bliže, ali do kog joj neznanac, izgleda, nije dopuštao da stigne.
Jednom jedinom rukom poigravao se njenim telom, ritmom i načinom koji je njemu odgovarao, ne obraćajući pažnju na njene grudi, usne, na izgled…ne žudeći ni za poljupcem, ni za zagrljajem, ostajući fokusiran u toj nepotpunoj nasladi koju joj je pružao. Ali, nije se bunila. Prihvatala je sve što joj je pružao, bespogovorno, ne preispitujući ništa, prepuštala se njegovoj volji, koja je, izgleda, u tom trenutku odlučila da još uvek nije vreme da je odvede do cilja.
Oslobodio joj je jednu ruku, i držeći je svojom, od nje vlažnom, poveo ka sebi…ka izbočini na svojim pantalonama.
Trnci su joj prošli čitavim telom kada je pod opuštenim dlanom osetila veličinu koja se krije zarobljena ispod sloja grubog materijala. Ispitivala ga je, šireći prste, obuhvatajući ga, stvarala je mentalnu sliku u svojoj glavi i sasvim iznenada je iz njenih poluotvorenih usta izašlo jedno “oooohhhh”, začinjeno, jedva primetnom dozom straha.
Morala je da ga oseti pod rukom, želela je da ga oslobodi… I to je i uradila.
Otkopčavajući dugmad pantalona, dodirnula je vrh, tog impozantnog kurca koji je već uveliko provirivao buntovno sam sebi krčeći put ka njoj. Stresla se pri pomisli, na taj veliki komad mesa koji se nalazi pred njom, svesna da, verovatno još uvek nije dostigao svoju punu veličinu. Strepela je, ali i priželjkivala da ga oseti što pre. Zavukla je svoju šaku i sklopila je oko ukrućenog, pulsirajućeg uda, koji je nastavio da buja i raste u njoj, tako malenoj.
Gutala je pljuvačku zamišljajući taj čvrsti komad ispred sebe. Istraživala ga je svojim prstima, od vrha do korena. U početku pomalo stidljivo, ispitivački, upoznavala se sa njim, uočavajući izvesnu poznatost i u njemu…kao da je ovo već radila…kao da se isti On, taj veličanstveni kurac, već nalazio pod njenim dlanom. Zadržavajući tu sliku, prepustila se i njena šaka je spontano, sama od sebe počela da klizi duž njega, stvarajući magiju. Što je milovanje duže trajalo, stisak joj je postajao sve snažniji, a ritam neujednačen. Njena mala šaka je radila sve osim osnovnih kretnji gore-dole… Prsti su joj se razmicali da bi kliznuli duž velike, nadošle vene, na izbočini uda, koja se još više punila krvlju i izdizala menjajući mu reljef. Uranjali su, nežno grebući tananu kožicu isturpijanim noktima, najniže što su mogli, onoliko blizu testisima koliko su to dopuštale pantalone, a potom se vraćali, uz razbludno uvrtanje, sve dok nabori kožice u njenom dlanu ne bi prekrili sam vrh uda, za koji joj se činilo da nikad do njega neće stići, toliko je neprestano rastao. A odande, ponovo snažno stegnuvši, njena je šaka ponovo kretala prema korenu koplja, zatežući glatki, nabrekli glavić, naizmenično daveći ukrućeno tkivo ili popuštajući pritisak, čas ovlaš dotičući sluzokožu čas je dražeći, masirajući širokim pokretima pesnice ili lako dirkajući bez milosti.
U jednom se trenutku, potpuno obuzeta strašću koja ju je nosila, odvojila od njega i spustila prste u svoju vrelinu, neštedimice ih natapajući sokovima koji su se slivali iz nje. A zatim ih je tako već dovoljno vlažne, prinela blizu lica i pustila da se dugi mlaz pljuvačke, razlije po umazanim prstima i dlanu, verujući da muškarac ispred nje uživa u prizoru, iščekujući povratak te iste, sada navlažene šake koja će kliznuti prvo preko njegovog nategnutog glavića.
Koliko je osetila njegovo uzbuđenje koje je raslo i se približavalo se vrhuncu, još je više i sama bivala uzbuđena. Noge su joj podrhtavale, grozničavo se boreći da je i dalje održe u uspravnom položaju.
Kao da je osetio njenu nemoć, u jednom iznenadnom trenu ju je samo naglo odigao, podigavši je lako kao perce, tako da su tanke pantalonice samo skliznule niz njena stopala, omogućavajući drhtavim butinama da se stisnu oko njega, dok mu je ruke obavila oko vrata.
Nosio ju je lagano, bez ikakvog napora, dok je ona pokušavala da pronađe put ka zadovoljenju svoje požude, uvijajući kukove tako da se trljala o njegovo čvrsto, užareno meso.
Želela je da iskoristi priliku i prekrije prstima, dlanovima njegovo lice, kako bi ga videla, ali se ipak, boreći sa željom, oduprla, dopuštajući da neizvesnost ostane takva do samoga kraja.
Sada je želja u njoj bila toliko snažna, da ju je bolelo oko srca i stezalo u grlu. Učinilo joj se da više ne može da diše, gušeći se u čistoj, nezajažljivoj pomami.
Osećajući njen neizdrž, spustio ju je okrenuvši je od sebe i položivši joj ruke na hladnu, glatku površinu. Ubrzo je shvatila da je u pitanju radna površina u kuhinji. Blagim potiskom dlana, povio ju je ka napred. Mahinalno je izvila leđa u luk, isturivši guzu da štrči još više, bezobrazno mu se podmećući. Obgrlio ju je snažno oko struka, stavivši jednu ruku u brazdu koja je delila dva obla brežuljka njene zanosne guze, rastežući mali drhtavi procep u koji je do kraja zario jedan prst. U isti mah požudno ju je grlio, ližući joj, grizući vrat. Izvijala je glavu u stranu, u magnovenju ga tražeći, a on joj je lizao jezik, ispijajući njenu pljuvačku.
Cvilela je, iako nije znala na šta se zapravo žali. Na onaj prst koji je rio po njoj, duboko? Ili na usta koja su je proždirala, hraneći se svakim njenim uzdahom, svakim jecajem? Da li ju je mučila prevelika želja ili se stidela svoje pohotljivosti?
Opsedala ju je misao, osećaj na onaj izduženi, debeli oblik koji je do malopre držala u ruci, na onu veličanstvenu dignutost, nabreklu, tvrdu, satenski glatku i toliko vrelu da se to gotovo ne može podneti. Zaječa toliko glasno, da se muškarac nad njom konačno smilova.
Konačno je osetila goli ud, snažan kao što je i očekivala, kako se smešta, kako gladi njenu isturenu vlažnu pičkicu. Držao ju je za bokove čvrsto svojim snažnim, krupnim šakama. Osećala se toliko sićušno…a i bila je naspram njega…toliko sitna da su joj njegove šake gotovo potpuno obuhvatale guzove, toliko sitna da je morala da se propne na prste svojih malenih stopala, istežući se najviše što je mogla, kako bi mu se podmetnula. Dražio ju je, trljajući je uzdužno svojim kopljem, razmičući nabubrele usmine…a onda se primirio… Jednim kratkim pokretom, za nijansu je pomerio još malo gaćice u stranu i… jednim snažnim trzajem se zario u nju. Jednim pravolinijskim, neodoljivim potiskom koji su mu omogućavali njegova potpuna ukrućenost i njena potpuna vlažnost. Kriknula je duboko, glasno, izvivši se čitava, koliko joj je to prirodna savitljivost kičme dozvoljavala…u njenom slučaju izuzetno, na čemu je uvek, a pogotovo sada, bila zahvalna. Zaječala je neznajući da li zbog bola ili zbog užitka…ili se to dvoje stopilo u jednu savršenu formulu čistog blaženstva. U trenutku kada je stigao do najdublje tačke njene vrele unutrašnjosti, zaustavivši se da odahne od olakšanja, pomislila je da je to to, sam kraj, potpuna ispunjenost, nema dalje… A tada je on, jednim kratkim, snažnim trzajem, produbio sebi put za još koji milimetar, šireći joj sam grlić materice. Tresla se od neopisivog užitka ispuštajući neverovatne zvuke.
Razdirao ju je, kidao, cepao iznutra, dok se ona izvijala, ugibala i uvijala kao kakva zmija, ponekad odbijajući siloviti prodor do kraja, a ponekad ga usisavajući sama još dublje. Sa svakim njegovim sjurivanjem postajala je sve tečnija, toliko da joj je se unutrašnjost butina slivala, a on postajao sve čvršći i silovitiji, dostižući samu tačku pucanja. Kroz izmaglicu blaženstva, uspevala je da se divi tome što je putanja ovog gorućeg koplja u njenom stomaku toliko duga.
I…kao da mu nije padalo na pamet da se umori od ispunjavanja njene vrele pičke, koja ga je neumoljivo gutala, gušeći ga sobom, svojim nabujalim mekim mesom…nastavljao je da se nabija u nju, pronalazeći sve moguće i nemoguće tačke njene unutrašnjosti. Uzdržavala se i sama od orgazma, i to je nije stajalo nikakvog napora, jer se još kao tinejdžerka izvežbala da produžava zadovoljstvo u čekanju, te je čak i više od grča, cenila tu sve oštriju čulnu osetljivost, tu krajnju napetost bića koju je umela divno da pruža samoj sebi, odbijajući preklinjanja vlastitog tela, sve dok je na kraju ipak ne bi savladao pritisak čulnosti te bi se gubila u vihorima zastrašujućim poput samrtnog ropca, ali iz kojih bi se smesta ponovo rađala, još bodrija i raspoloženija.
Kada je po ubrzanim pokretima, uzdasima, izvesnoj ukočenosti šaka koje su joj stiskale i grebale guzove, shvatila da se on bliži vrhuncu, prepustila se i sama vrtlogu koji ju je usisao i izbacio rasparčavajući joj telo bezbrojnim grčevima i trzajima, dok joj se urlik promaljao iz grudi, dovoljno glasan da razbudi čitavu zgradu.
Poslednjim atomom snage je sačuvao prisebnost…a po nadimanju i pulsiranju njegovog uda, uspela je da kroz sopstveno blaženo bunilo, oseti da je samo pitanje trenutka kada će eksplodirati i on. U deliću sekunde je okrenula glavu u stranu, onako već obamrla, položena na kuhinjski element, taman kada je on izvukao svoju eruptirajuću nabreklost i izbacio duge guste mlazeve po njoj, prskajući je po kosi, licu….
Malaksala, a nikad življa, posegla je rukom ka licu i s dva prsta desne ruke pokupila vlažne, tople tragove s lica… smestivši ih u svoja usta. Oblizala je prste prekrivene spermom tog neznanog muškarca, i kao i čitavo veče, opet osetila izvesnu poznatost kojoj se odupirala, ne dopuštajući sebi da je previše analizira.
Dok je smirivala svoje telo koje je i dalje podrhtavalo nošeno seizmičkim talasima, kao tlo koje je pretrpelo tektonske potrese, spustio se nad nju obgrlivši je nežno, privio lice uz njeno ljubeći je toplo, milujući ga svojim i tiho joj, odvezujući povez šapnuo na uvo:
“Pa ćaaao malena…”
“Aaaaaaaaaaaa…..!!!!”, usledio je iste sekunde njen vrisak, pa još jedan kada je otvorila oči i ugledala ga. Visokog, zgodnog, ćelavog, muževnog muškarca od čijeg pogleda joj…
Počela je da ciči, nesposobna od šoka da kaže bilo šta osim, da ispušta vriske dok se hvata za glavu pokušavajući sve da shvati, da obradi sve što se desilo.
A onda mu je skočila u zagrljaj, stisnuvši ga, ljubeći od sreće, kao kakvo dete koje je neizmerno srećno i zahvalno, sve vreme cičeći od sreće.
“A budaalee jedneee.. Znala sam, znala!!”, uspela je konačno kroz smeh da progovori.
“Ma šta si ti znala, mala?”, rekao je očigledno se zabavljući njenom šokiranom zbunjenošću i oduševljenjem što ga vidi.
“Ali kako, kada…?”, nije uspevala da formuliše pitanje, imala ih je mnogo.
“Zahvali se njemu…”
Okrenuo ju je, i tek tada je videla svoga muža.
Sve vreme je bio tu!
Uz još jedan vrisak i držanje za glavu, poletela mu je u susret skočivši mu u zagrljaj, obuhvatajući ga i rukama i nogama… Ljubila ga je kroz smeh dok su joj suze čiste sreće vlažile oči.
“Kako, kada…?”, pokušavala je da dođe k sebi.
“Odmah nakon što sam u grupu javio da ćemo se ipak videti neki drugi put, poslao sam mu poruku… To veče smo se sve dogovorili…
Bila mi je frka kada si se nećkala da kreneš, već sam mislio da mu javljam da se vraća za Beograd… A i nisi mogla posle da se odvojiš od kluba… “, i prasnu u smeh…
” Maaaaa…. Mislim da večeras neću moći da se odvojim od nečeg drugog”, ljubeći ga je povukla za sobom.
Došavši do njihovog prijatelja, povukla je i njega i krenula ka spavaćoj sobi razmišljajući…
Prvi deo večeri, svako od njih je odigrao svoju pripisanu ulogu.
Prijatelj je kao što dolikuje njegovom kraljevskom horoskopskom znaku imao čitavu scenu samo za sebe i sopstveno izvođenje.
Ona je pomerila svoje granice, ili bar shvatila da bi mogla i da je ništa ne sputava, ukoliko bi to zaista poželela.
A njen dragi je, kao čovek iz senke, vešto povlačio poteze i izrežirao čitavu priču, dajući joj do znanja da ipak nije predvidiv i da je i dalje pun iznenađenja koja su u stanju da joj pomere tlo pod nogama i time joj još više ispuni srce sobom.
Budući da je prvi deo večeri malo šta bilo pod njenom kontrolom, tokom ostatka večeri je odlučila da preuzme stvari u svoje ruke i to im je jasno i dala do znanja… Ispustivši im ruke iz svojih, nežno ih je uhvatila za nabrekle udove i, mačkastim pogledom i hodom, nastavila da vodi ka spavaćoj sobi…`
