Kolega me nabijao na kurac

Istina, zaista i nije bilo mnogo prilika da se ogrešim o svoje pravilo jer su muškarci koji su mi se nudili bili krajnje neinspirativni; kolege koje me ničim nisu motivisale, mahom oženjeni ili daleko ispod svakog nivoa zbog kojeg bih rizikovala svoj položaj u firmi, pa čak i kada se radilo o šefu ili mentoru. Nisam mogla biti deo svakonevnih sve većih procenata afera na radnom mestu i s tim u vezi svih tračeva i viđenih slika i prilika onih koji su se švalerisali. Ali „nikad ne reci, nikad” – neko pametan je davno rekao. Tako se i meni desio gospodin konsultant, kao u Čorbinoj pesmi „Pravila, pravila”… pa me i sad ta pesma uvek asocira na taj izuzetak i nasmeje me.

Za potrebe projekta na kome smo intenzivno radili duže vreme, dobili smo stručnu konsultansku pomoć iz Beograda. Bili smo podeljeni po grupama i našoj je pripao Apolon lično. Ne znam šta ima u tom čoveku i njegovom stavu, da vas tako omađija pri prvom susretu? Izgleda opasno dobro, zategnuto, kao da ne izlazi iz teretane ili ne prestaje da cepa drva, sa tamnim tenom i ni jednom borom na svom prelepom licu, osmehom od milion dolara, očima tamnim ali tako prodornim, sa bradicom koja nedovoljno skriva jamicu na bradi i čvrstu mušku čeljust. Božeee, bilo ga je bolno gledati pa se nešto i ne sećam šta je imao obučeno na sebi tog prvog dana.

Znam da sam se osećala potpuno glupo i beskorisno kada su mi ga i zvanično pretstavili. Moja ruka u njegovoj je zavarničila i pokušala sam da je istrgnem iz čvrstog i neznatno dužeg stiska njegove. Gledao me je ispod obrva, zainteresovano, kao da me skenira a moje ime Ana je ostalo da vibrira u vazduhu, dok je on razmatrao kako bi zvučalo u nekom drugom kontekstu. Ima neka fora kod muških frizura, koje izgledaju naizgled nehajno začešljane a u stvari je svaki zvrk na svom mestu i brižljivo namešten. Neverovatno, tek da nemožeš nikad iz prve da mu odrediš godine i misliš il’ je dečak, il’ iskusan lovac.

Mislila sam da sam uradila najispravniju stvar tada, tako što sam se do nevidljivosti distancirala iz okruženja tog čoveka! Bilo mi je zabavnije da posmatram druge, kako se oblizuju u njegovom okruženju. Odjednom su u naš sektor počele da svraćaju sve koleginice; i stare i mlade i udate i raspuštenice i stažistkinje i one koje veze sa nama nemaju. Smejala sam se ženama koje su mu se bukvalno nudile za sve vrste usluga, pomoći ili pitanja ali i muškarcima koji su videvši tu njegovu prirodnu dominaciju a znajući i za njegov uticaj u evropskom projektu i sami prilazili i tapšali ga po ramenu i nudili svoju pomoć. Još neverovatnije mi je bilo što se konsultant, apsolutno svestan svoje pojave i uticaja na druge, samo nonšalantno smeškao i koristio sve vrste pomoći do toga da ima ko da mu nosi prtljag ili dodaje vodu. Frktala sam i iz daljine, posmatrala šaradu, tek neznatno proučavajući njegovo lice, ruke, stav, dok sedi i naređuje. Ali svaki put, kada bi me dozvao po imenu uključujući me u posao, bilo je teško kontrolisati crvenilo, huktanje koje bi mi se otrglo i svaku drugu potrebu da se sastavim i progovorim razumno.

Samo jednom u životu do sada sam osetila prilikom susreta sa muškarcem da mi kolena klecaju i to me je koštalo mnogo toga i sada taj ponovni osećaj koji se javio me je toliko potresao, da sam morala pod hitno da se saberem…

Čekalo nas je dve nedelje prekovremenog rada. Nesvesno sam počela da se duže i brižljivije pripremam za posao, što fizički, toliko više psihički. Zaticala sam sebe sve češće kako razmišljam o njegovim prstima svuda po meni. Počela sam da fantaziram na njegov glas.

A kada bih ga uhvatila kako pilji u mene, nervozan osmeh bi mi zaigrao na usnama i počela bih da se oblizujem. Da bude gore, moja smušenost je zarazno delovala na njega, pa je i sam tražio povoda i načina da me muči. Od detinjastih komentara tipa „prosuo sam kafu, kako sam vas video”, do toga da bi mi doneo fasciklu sa određenim predmetom i toliko se nadvio nada mnom objašnjavajući da sam mogla da osetim najlepši miris muškosti na svetu.

Krivim vrat kako bih otresla jezu sa sopstvenog potiljka. On zna… – besno mi prolazi kroz glavu i ne mogu da budem još jedna riba u moru žena na koje tako utiče. Gubim pamet i razum u njegovom prisustvu! Kod kuće guglam sve što se može o dotičnom gospodinu i sem fascinantnog portfolia nailazim na slike sa različitih dešavanja vezanih za ekstremne sportove ali i verovatno ličnih slavlja sa porodicom i prijateljima. Nema intimnijih slika, kao ni potencijalne jedne žene u zagrljaju što sam donekle i znala jer nema ni burme na ruci. Hvatam se za slamke spasa – mlađi je od mene dve godine a ja nikada nisam bila sa mlađim tipom. Prirodnjački je nastrojen, verovatno zdravo živi i još zdravije se hrani što meni nije apriori bitno. Sluša neku instrumentalnu i skoro meditativnu muziku, koja mene ne dira posebno. Izbor knjiga i filmova mu je nekako usko vezan za struku o kojoj takođe malo znam i ne bih se upuštala u dalje razgovore…

Svi zaključci o tome koliko smo nekompatibilni padaju u vod, kada idem za njim na kolegijum i jedino što vidim je njegova čvrsto zategnuta guza i najseksipilniji hod koji sam ikad videla. Mnome struji snažan elektricitet, kada me ovlaš dodirne oko struka – propuštajući me da prva uđem u salu i navodeći me. Kada mi se potom osmehne i značajno zadigne obrvu, pretvaram se u vrelu baru hormona. Kunem se da sam neznatno poskočila sa stolice, kad mi je očešao koleno ispod stola i odmičući se besno sam ga pogledala uzevši mu flašu vode iz ruke.

„Sviđa mi se kako ti stoji ta haljina!”, šapuće mi, praveći se kao da se izvinjava.

Sad ga već mrzim i svu snagu usmeravam na sastanak. Brižljivo beležim i ignorišem gospodinovo prisustvo. Iscrpljuje mi sva čula i umorna sam od opiranja i potrebe za njegovim dodirom, a tek je sreda. Samo da izdržim još dva dana! Posle ga neću videti. Ali, nemoguće, kao da zna sve o mojoj unutrašnjoj borbi – dolazi sutradan ujutru sa pupoljkom tamne, bordo ruže i sa sve kapljicom rose na njoj i svojim promuklim jebozovnim glasom dodaje:

„Nisam mogao da odolim, ubrao sam je za Vas! Divlja lepota, rekao bih.”

Zahvaljujem se, nesposobna da odgovorim. Posmatram ga gladno posle sakrivena iza računara, dok stoji ispred prozora sa rukama u džepovima, gricka donju usnu i razmišlja ko zna o čemu a ja se samo pitam da li je toliko moćna i velika i njegova muškost koliko sve što pršti iz i oko njega? „Kiša će!”, zaključuje oduševljeno, kao da je našao rešenje i otkrio Ameriku.

Do sada sam naučila sve njegove frekvencije u glasu; i kad je autoritativan u poslu, i kada se šegači kao razmaženo derište, i kada me samo provocira na erotskoj osnovi. Znam jer sam u međuvremenu dobila i njegov privatan mail i kontakt telefon i sve to od njega lično i u znaku preke potrebe i radi posla. Nikada ga nisam ja prva zvala ili mu pisala, a on je uvek suptilno i granicama koristio svoje pravo da doda i pozove me ili zahteva neku izmenu koju bih mu kasnije poslala mail-om. Tako sam između redova saznala odakle je, koliko uživa u svom poslu i na terenu i koliko je samo značajnih ljudi upoznao radeći na njihovim sertifikacijama, koga je ostavio kući (a niko ga ne čeka sa puta u stanu), gde je smešten i koliko je proputovao, pa samim tim i izgradio ličan stil i ukus po pitanju malih i životnih stvari. Bilo je skoro jednostavno razgovarati sa njim tada, iza žice, jer ne bi video moje podrhtavanje a i ja bih bila sigurnija u sebe i izvlačila više pitanja o njemu, koja su me interesovala. Ne znam kada smo nakon njegovih izjava: „Toliko mi je drago Ana što sam Vas upoznao”, „Ti si jedna divna dušica i mogao bih satima da razgovaram s’tobom i na sve teme!”, stigli do toga da je neprestano ponavljao moje ime sa zadrškom i dahćući a onda i dodavao samozadovoljno:

„Želim te, ovde kraj sebe! Vidim kako me izbegavaš, nema potrebe – znaš da i ti mene želiš! Privlačim te, skoro koliko i ti mene!”

Samozadovoljni skot – pomislila bih. A onda je počelo da grmi i stvarno je pala kiša. Žurila sam da završim s poslom i stignem na prevoz do 16 h i nisam čula kada je otpustio kolege ubeđujući ih da će me on odvesti kući i da ću biti dobro, čim završimo ovaj izveštaj za petak i kolegijum. Radili smo bez mnogo reči do 17:30 h, kada je naglo ustao i prekinuo tišinu rečima:

„Jesi li gladna? Moja creva su počinju da se bune.”

Čini mi se da sam u momentu postala svesna vremena koje je proletelo, mraka koji se spuštao, kiše koja je lila i prostora u kojem sam SAMA sa njim. Nisam osetila glad, bar ne tu vrstu, i umesto toga sam mu nehajno dobacila:

„Malkice. Treba mi još pola sata da završim sve!”

„Odlično! poručiću nam nešto dok završimo sa ovim.”

Ne sećam se kako i detalja, ali brzinom svetlosti smo stigli do kola i umesto da me je vozio kući, našli smo se u njegovoj hotelskoj sobi. Hrana se pušila na stolu. U glavi mi je brujalo, što od njegove lude vožnje i nebrojanih opasnosti kojima je pretio po putu svojim džipom bele boje i još bolje Nissan marke. Ni muzika ne bi nadglasala naše disanje ili lupanje srca i da je bilo. Pokušala sam da se skoncentrišem na brisače i klizav put, ne bih li usporila disanje i uspostavila kakvu ravnotežu. Telo mi je bridelo, a njegove reči palile:

„Od prvog trena želim da te imam celu. Tako si neodoljiva, čak i kada se opireš. Razmišljam koliko glasno možeš da vrištiš dok te tucam? Kurac me boli već nedelju dana i sad mi nećeš pobeći.”

Zinula sam u čudu i umesto da mu kažem koliko je vulgaran i narcisoidan, još uvek bez pokrića, dobila sam odgovore na ono što me je sve vreme brinulo: nisam li ja u svojoj ličnoj narcisoidnosti nesumnjive znake dopadanja umislila ili je to bio samo njegov standardni način osvajanja. Ali tada, njegove brzopleto izgovorene reči, stiskanje volana i pogled na moju reakciju a pritom gušeći svoju tako očiglednu, bilo mi je i više nego dovoljno da presečem. Svakako je bilo neminovno da se desi i sada sam bila sigurna da se slična osećanja javljaju i njemu. Pitala sam ga:

„Da li ti se ikada desilo nešto slično? Mislim, na poslu?”, počela sam da petljam, „ja nikada nisam bila u sličnoj situaciji i ne bih.”

U redu je!”, pomazio me je nežno po kosi i pogledao onim pogledom obožavanja i dodao da se ne seća kada je osećao elektricitet toliko često u nečijem prisustvu.

„Ti i Ja”, dodao je značajno, hvatajući me čvrsto za ruku, „možemo da proizvedemo atomsku energiju”.

U sobi su mi te reči još odzvanjale i bubnjale u ušima, dok sam nespretno stajala ruku opuštenih i čekala. Skida majicu sa sebe i ostaje u farmerkama. Istina, jesam već u svojim snovima videla te grudi i široka ramena koja me privlače, ali sada ne prestajem da zurim u taj izvajani torzo i onu V zonu koja se oblikuje od nategnutih stomačnih mišiča i dubokog disanja. Pretvaram se u tečnost i osećam blagu jezu dok mi niz leđa curi kapljica znoja. Umesto da bacim pogled na njegovo međunožje, uzdišem hvatajući vazduh i pitam se šta radim. Kao da ne primećujem njegovu potpunu rešenost dok polako kreće ka meni.

„Opusti se, Ana. Znaš da želiš ovo.”

Pokušavam da zadržim pogled u visini njegovih očiju dok se ne nađemo tik u ravni a da se ne dodirujemo. Nije mnogo viši od mene čak i na potpeticama, pa se neznatno kočim i zabacujem glavu prkosno.

„Mogu ja ovo!”, samo na tren sam se ubedila dok me nije okrenuo od sebe i drhtavim rukama me dodirnuo po ramenima. Trzam se na njegov dodir i hoću da se okrenem, ali mi ne dozvoljava. Zabacuje mi kosu preko jednog ramena i potom nežno masira napeta ramena. Osećaj je božanstven, žmurim i zabacujem glavu. Osećam njegov dah kako me mazi po vratu. Želim još, mnogo više. Naslanja mi se celim telom na leđa i spušta mi usne na uho. Počinjem da se tresem od tih lakih dodira.

„Sad ću ti skinuti haljinu. Jebeno si lepša bez nje.”, njegovo neznatno režanje aktivira moje već oteklo međunožje.

„O Božeee”, otima mi se uzdah kada osetim njegovu erekciju koja mi pulsira u procepu zadnjice.

„Osećaš li me?”, dodaje promuklo i neznatno uvijajući kukovima da ga osetim jače. Šizim što ne mogu da vidim reakciju, dok mi haljina pada na pod, ali brzo postajem svesna efekta čipkanog veša koji sam upravo za takvu priliku čuvala.

Okrećem se polako, dok me njegov pogled sagoreva. Njegove pune, lepe usne se obrušuju na moje i raskalašno ih sisaju, grickaju. Dok me ujeda spušta ruke na moje bradavice i palcem kruži oko njih, dok se one ne uspale ispod tkanine. Dok se on sa divljenjem usresređuje na moje sise, štipajući me i povlačeći mi bradavice grublje, spuštam mu dlanove na razvijene grudi i nastavljam da se divim tom telu i prstima istražujem niže.

Osmehnem se kad osetim koliko se i on grči od tih lakih dodira i steže mišiće. Ponovo me okreće od sebe i govorim mu: „Da li uvek biva kako ti hoćeš?”

Skinuvši mi brus i obuhvativši mi snažno grudi, ujednačeno ih gnječeći, prodahće mi uho okrećući me a potom i ljubeći: „Izluđuješ me. Jebeno si lepa, a tako poganog jezika.”

Sada, otvarajući se za njega i ljubeći ga, istražujući jezikom silovito i sama, mumlam između tih jebozovnih poljubaca:

„Imaš nešto protiv mog jezika? Nisu mi se žalili do sada!”

Prebacujem mu ruke oko ramena neznatno zaštitnički, a u stvari da ga privučem bliže i osetim čeličnu erakciju među nogama. Prstima prelazi niz moja leđa oslanjajući mi se na čelo, žmureći prostenje: „Potpuno si me omađijala… baš tim jezikom.”

Nežno mi prelazi po kuku pa podigne jednu nogu sebi na kuk, dok me štipa drugom po guzi i napravi krug palicom po vrelom središtu. Od ovog petinga ne mogu da se suzdržim i zarivam mu prste u ramena. Prelazim mu prstima kroz kosu i pozivam: „Uzmi me!”

Gricne mi usnu, pa se odmakne od mene pogledavši me upitno:

„Jesi li sigurna? Nećeš se opirati, ostaviti me neutešnog?”

Nisam mogla da se ne nasmejem Apolonovoj zbunjenosti i to mi je još samo više probudilo želju za njim tako smrtnim i u ljudskom obličju.

Uspravio me je sa nogama oko njegovog struka, čvrsto mi stežući za zadnjicu tek malo dalje do toaletnog stola. Klizim mu prstima po grudima dok mi se smešta među noge i grize mi usne svom silinom požude. Izvijam leđa i isturam grudi, umesto da viknem „požuri!”. Topim se na hladnom mahagoni stolu. Sisa mi jednu pa drugu bradavicu i osećam narastajući pritisak između nogu. Prelazi mi rukom po unutrašnjosti butine, pa pronalazeći rub gaćica, jednim prstom probija odbranu okrznuvši me tek po klitorisu.

„Jebem ti!”, počinjem da psujem nekontrolisano. Hvatam se za njegova ramena i počinjem da mešam kukovima zamahujući ka tom dodiru. Kad gurne dva prsta u mene počinjem da se stežem uz njih, dok ulaze i izvlači ih iz mene. Osećam da će me ubrzo savladati orgazam i ječim mu u usta dok pokušavam da mu progutam jezik istom silinom. Nastavlja da me uzbuđuje i izluđuje, dok ne osetim prasak i zabacujem glavu dahćući i tresući se. Vrištim u delirijumu, dok on bezuspešno pokušava da me ućutka poljupcima.

„Dobro si?”, pita me dok izvlači prste iz mene, nežno me sad liskajući i mazeći mi oznojano lice. Uzvraćam mu zahvalno poljupcem koji traje. Vešto koristi još uvek moju malaksalost i skida mi gaćice.

Želim da oližem sve njegovo. Gledam ga u oči dok mu otkopčavam pantalone. Žmuri i zagrize usnu dok mu uvlačim prste u bokserice i palcem pritisnem glavić. Ljubim mu grudi i jezikom kružim i palacam po njegovim bradavicama dok mu u potpunosti svlačim pantalone i bokserice ujedno. Nesvesno se oblizujem od pogleda na veličinu i lepotu tog savršenog primerka kurca, baš po mojoj meri. Vidim mu u očima da ga zabavlja moja reakcija iako je video mnogo puta do tada istu. Odmiče se, samozadovoljno, skidajući ostatak stvari sa sebe.

Posmatram ga dok mu palcem kružim i stiskam glavić. Osećam njegov trzaj kada ga obuhvatim šakom i pređem dužinom do korena. Ljubi me strasno, dok mu polako i ujednačeno prelazim preko kurca gladeći ga i čvršće ga cimajući tek kada me poljubi grublje. Ruka mu se odmah nađe među mojim nogama, kada ubrzam ritam. Kada mi pritisne klitoris, hoću da vrisnem ponovo i kažem mu koliko jako želim da me tuca.

„Jel’ ga želiš? Reci mi, hoću da čujem.”

Klimam glavom nema, sve vreme ne skidajući pogled sa njega. Iznenađujuće brzim i doslovno grubim pokretom me hvata za guzove i natiče na njegov pulsirajući kurac. Prevelik je za mene, tako.

Zaječim od veličanstvenosti, pomešanosti sreće i bola. Preklinjem ga za par sekundi da se meškoljeći se namestim i prilagodim toj veličini. Naslanja me na zid ponovo. Dahćući, polako se izvlači i ponovo polako ispunjavajući me više. Čini mi se da me raspolućuje i rasteže preko moje granice, ali ne želim da stane. U sebi ponavljam kako ga želim celog, sada. Poljubim ga, izvijem se u leđima i pritisnem ga grudima.

„Želim te, ovo, sve!”, prostenjem. Izvlači ga, pa snažnije zabija kurac u mene zadovoljno. Reži dok psuje, dahće i preti mi da će me jebati dok ne vidim zvezde. Kada se još brže zarije, kriknem. Stežem mu ramena i zarivam nokte, dok ubrzava i svakim udarom doseže do materice. Hvatam mu jezik i usisavam u sebe, da ne vrištim dalje. Zajedno klizimo obliveni znojem, ali Apolon nastavlja sa prodiranjem sve brže.

Raspadam se i grizem ga za donju usnu do krvi. Kao da me oseća, dodaje zadihano:

„Strpi se još malo, da svršimo zajedno?!”

Vrisnem, očajnički i stežem se oko njega ne bih li odložila vulkansku lavu koja narasta u meni ali sam kao životinja, pomahnitala. Jedan, dva, tri… ne mogu još da izdržim nasrtaje.

Počinjem da vrištim njegovo ime kad osetim vrelu tečnost u sebi. Čvrsto me steže u zagrljaj i oslanja lice na moj vrat. Dug, zadovoljan uzdah koji mu izleti posle, mi govori više od hiljadu reči. I dalje, njegovi usporeni prodori nas spuštaju sa orbite. Držim se i dalje čvrsto uz njega, dok lenjo kruži kukovima. Nežno me poljubi u nos i pita:

„Nisam te povredio?”

Smešim se dok mu odgovaram istom merom:

„Ne bi mogao, ni da si hteo – nisam tako neiskusna devojčica, ma kako da izgledam?!”

„Čoveče, neverovatna si! I umeš i možeš, prelepo!”, prstima me mazi po licu i zaključuje najnežnijim poljupcem večeri.

Obavijena celim telom oko njega, uzvraćam mu lenjo poljubac zahvalnosti i nemam snage da razmišljam o sutra ili posledicama. Nije važno, izazov je bio suviše veliki za mene i nisam mogla da mu odolim.