„Običan“ Dan na Poslu 1. Deo

Pomalo vlažno jutro, ali još uvek toplo tog ranog septembarskog dana, drago mi je što danas radim ispod trema, čuva me od kiše. Moj stalan posao je postavljanja novih brava na ulazna vrata, ali i pored toga po potrbi radim i ostale stvari u i oko kuće. U pokušaju da sve bude u skladu sa gruzijskim eksterijerom vlasnika, ugrađujem i veliku pozamašnu kvačicu za kucanje na vrata i poštansko sanduče, tako da imam dosta posla.

Radio sam za Anu, ćerku bivšeg kolege sa posla, i njenog partnera sa kojim je oko dve godine i za to vreme sam potpuno uredio njihovu baštu, to je bilo gotovo i sada sam njihov redovni nedeljni baštovan zajedno sa drugim poslovima oko kuće.

Oboje ranih tridesetih sa dobrim poslovima, on u IT sektoru a ona u sektoru zapošljavanja i ljudskih resursa, sa dobrim platama. Bez dece, lepa kuća i kola i bez ideje na šta da potroše novac. I živeli su kao studenti: kuća je bila u haosu, išli bi u kupovinu za nebitne stvari i onda nedelju dana živeli od naručivanja hrane i dostave.

Sudopera uvek puna posuđa. Zavese su se retko otvarale, miris neprijatan bio je prisutan. Anin donji veš je bio razbacan oko korpe za veš, a ostaci sa žurke u bašti vikendom bi i dalje bili tamo u sredu. Ja sam naravno radio oko toga, nema šanse da čistim za njima. Imali su svu opremu za treniranje, ali verovatno nisu imali pojma ni kako da ih koriste! On je bio krupan momak, a ni ona nije bila fit. Ali i pored svega toga, dopali su mi se. Naročito ona, bila je pomalo luda sa opakim smislom za humor.

Kada sam tog jutra stigao u 8 ujutro, kuća je bila tiha i mračna, kao i obično, još uvek zatvorena, njegov auto nije bio na prilazu pa sam pretpostavila da je bio negde napolju, iako to nije uvek bilo sigurno jer ga je povremeno ostavljao koje kuda. Zaključio sam da je ona unutra jer je njen auto još uvek bio pred kućom, ali opet ni to nije bila garancija jer je povremeno dolazila taksijem do posla. “

Zatim, oko 11 sati dok sam ja obavljao poslove, toalet na spratu se čuo, tako da je neko sigurno bio unutra. 30ak minuta kasnije čuo sam Anine korake na stepenicama, pojavila se sveže istuširana, duge crne kose. Malo vlažna i još uvek u kućnom ogrtaču, ruku zavučenih u džepove. “Jutro Vlado, kafa?”

„Jutro Ana, da, molim te. Rad od kuće koliko vidim?”

“Odjebi! Dakle nećeš kafu?”

„Hajde, malo te zezam… izvini, može kafa.“

Uvek je imala prilično cvrkutavi glas osim ako nije bila srećna, a danas je očigledno bila srećna tako da me nije uznemirila njena reakcija na moju opasku. Ni kućni ogrtač nije bio previše neobičan; bila je zadužena za razne poslove i više puta je lutala okolo razgovarajući o poslovima odevena baš kao što je bila tada. I sigurno se nisam protivio kada je to činila.

Njen partner je uvek pravio instant 3u1, a Ana je uvek kuvala svežu crnu kafu, i ubrzo pojavila se sa dve šolje u rukama, spustila ih i ponovo otišla po kuhinjsku stolicu, spustila ga u hodnik i sela naspram mene.

“Kako ide?”

“Prilično dobro.”

Kao i uvek, naš razgovor je odlutao, ja sam nastavio da radim i ćaskam, ona je sedela tamo pila kafu i ćaskala; ako je i trebala da radi to jutro, izgleda da nije žurila. Meni, kao i kod većine stvari sa Anom, definitivno nije smetalo: njena povremena promena u sedenju dovela je do toga da joj je kućni ogrtač skliznuo sa prekrštenih nogu, izlažući dobar deo njih na videlo, dok je duga linija njenog butina nestala u senci.

I tako sam prilično srećno nastavio da radim, ćaskajući i bacajući povremene poglede na njene noge. Nakon što sam završio sa bravom i poštanskim sandučićem, podigao sam tešku prstenastu kucalicu i podigavši je do vrata bacio sam pogled na Anu. Nasmejala se.

„To će definitivno da odzvanja prilikom kucanja. A gde ono ide?“

„Pa reci mi, gde bi volela svoju kucavicu?“

Spustila je ruku na tešku kucalicu za vrata i počela da je miluje, „Bože, baš je velika.“

Zbunjen, bacio sam pogled na njeno lice; njene zelene oči su bile nefokusirane i imala je meki osmeh otvorenih usta. „Mmmmm, prema tvom iskustvu, da li je to dobro mesto za nju Vlado?“ Glas joj se promenio, postao je umiljatiji.

„Khm… Po mom iskustvu, kucavica bi trebalo da ide tačno tamo gde je najpoželjnija… u visini.“

„To zvuči kao savršeno mesto.“ Ponovo je bacila pogled na kucalo, njena druga ruka se podigla i dodirnula ga. „Dakle kucalica bi trebalo da bude tamo gde se njoma najbolje može rukovati, zar ne Vlado? A mora čvrsto da se uhvati? Mislim, baš je velika i tvrda…“

Pažljivo stavljam kucavicu blizu nje i prstima dodirujem njene. Moj sopstveni glas nije mnogo više od šapata: „Smatram da je potreban snažan stisak… za svaki slučaj“.

Prelazim prstima preko njenih zglobova, a zatim polako podižem njen rukav od kućnog ogrtača: „Znaš Ana, svaka kucavica je drugačija i svaka zahteva slično ali ipak drugačije rukovanje.“

Jedva čujem njen glas „Mmmmmm… vidim da imaš dosta iskustva sa… rukovanjem…“

Njena ruka pada na stranu i ja se okrećem prema njoj, oči su joj zatvorene, usne su joj razdvojene. Njen glas jedva da je bio šapat „Drago mi je da smo se složili oko toga.“

„I meni isto.“

Rukom klizim ispod njene nedavno oprane kose do potiljka, privlačim joj lice da pređem usnama preko njenih. Ljubim ih, suve su, mekane i prijemčive, ukusa kafe. Ližem po njihovoj dužini, a zatim se povlačim, spuštam ruku da je uhvatim i vodim je prema slabo osvetljenoj sobi.

Zaustavivši se u sredini sobe između jedne sofe i stolića za kafu, okrećem se prema njoj i, nagnuvši se u nju, ponovo je ljubim. Ovaj put dugi tragajući poljubac. Petljam po čvoru pojasa njenog kućnog ogrtača, povlačim ga da joj se haljina otvori.

Moje oči prate savršenu unutrašnju krivinu njenih grudi, bradavica koje su još uvek zadivljujuće skrivene, samo najmanji nagoveštaj tamne areole, do blage izbočine njenog stomaka i senke tamne naborane stidne kosice. Prevlačim vrhovima prstiju po njenom stomaku: ona zadrhti od mog dodira.

Okrenem moje ruke da uhvatim divnu težinu, pratim obline otkrivajući sve više njenih areola dok joj se noćna haljina pomera sa puta, ivice se nakratko hvataju za njene bradavice, a zatim otpadaju da bih ih prvi put u potpunosti pogledao. Nisu ogromne, ali nisu ni male, svakako predivno zaobljene, teške su sa savršeno centriranim tamnim areolama i bradavicama koje mole da ih se dodirne.

Pa kako da odolim. Palčevi se podignu, prelete preko njih, odmah se stvrdnu. Ona ponovo dahće i drhti. Trljam palčeve preko njih, a zatim oko ivica, osetim kako se koža zateže, naježi se. Sagnem glavu da joj poljubim vrh ramena, ližem i grickam njen vrat do ušne resice; usisam ga između svojih usana, i pratim liniju njenog vrata nazad do njenog ramena, a zatim, dok savijam kolena da sednem na stočić za kafu, preko njenih gornjih grudi i u njen dekolte.

Zavalim se, posmatram njeno lice, ruke na svaku dojku, palčevi koji kruže oko njenih bradavica, osećam teksturu njenih naboranih areola. Ruke se hvataju, prsti i palac kotrljaju i štipaju njene bradavice, nokti se vuku po njenoj koži. Oči su joj čvrsto zatvorene, čelo naborano, usta se otvaraju i zatvaraju, glava nagnuta na jednu stranu.

Njene ruke se podižu i spuštaju na moja ramena. Nagnem se napred, dodirnem usnama njenu glatku toplu kožu, pratim spoljnu krivinu jedne pa druge dojke, zatim pronađem areolu, ona se još više zateže. Moje usne sklanjaju moj palac sa njene bradavice. Uvlačim je u usta, tvrda je, veličine vrha mog malog prsta, sa malom rupicom u sredini.

Zadirkujem obe bradavice, jednu rukom, drugu ustima. Prelazim jezikom oko nje, sisam je, hvatatam zubima. Jedna njena šaka sada je prislonjena na moj potiljak. Zubi i prsti štipaju, grizu, stiskaju i žvaću njene divne sise. Ona stenje, šišti, nokti se zarivaju. Njeno disanje plitko, brzo, mišići na nogama počinju da podrhtavaju.

Dug jecaj, pritiska moje lice u svoje grudi i drhti do orgazma. Ona uzdahne i opusti se, pusti moju glavu i ja sednem na stočić. “Mmmmm, to je bilo jako lepo.” Ona ponovo uzdahne, sa prizvukom žaljenja u glasu. “Postoji mali problem sa ovim…”

„Hmm?“

Pogledala me je u lice “Bojim se da ovo nije dobro vreme u mesecu za mene.”

“Ah, šteta…” ljubim je u grudi i ustajem sa mesta.

“Ali znaš… postoji još jedan …… način istraživanja.”

KRAJ 1. Dela