Poslednjeg Dana
Još samo danas, samo danas… Dosada je ocajna. Seminari su odvratni. Nikada nisam voleo ovakve skupove. Prva dva-tri dana je zanimljivo, svaki sledeci teška smaracina. Sedim u komfornoj sali, zavaljen u “direktorsku” fotelju, i kroz san slušam izlaganje, nekog magistra, doktora… ili šta vec. Samo da prođe ovaj dan.
Uvalicu se u prostrani hotelski krevet i sutra ujutro brzom brzinom kuci. Šest dana odvojen od kuce i svoje “ženice”. U braku vec sedam godina. Hej, vec sedam godina! Kad samo pomislim da moji ortaci još uvek švrljaju tražeci onu pravu… Pomalo sam ljubomoran na njih. Ali kad pomislim da imam vec 35. Dovoljno sam bio blesavi momak koji je jurio “suknje”.
Bogme i nisam bio tako loš u tom “lovu”. Bilo je tu svacega. A na kraju sam dobio i glavnu premiju. Jovana je bila izuzetna žena. Prelepa, prepametna, duhovita. Reklo bi se idealno. Jedino je u krevetu bila blaga. Daleko od toga da je bila loša, naprotiv. Ali kako je bracni život odmicao, nije bilo u njoj maštovitosti u toj meri da me iznenadi necim novim. Ljubav prema njoj je i dalje bila tu. To nikada nije ni dolazilo u pitanje.
Nisam mogao bez nje, ali mi je trebalo i novo uzbudenje. Neka nova avantura koja ce me malo prodrmati, i konacno dati i jedan novi impuls za nono što Jovana i ja imamo. Ali to su bila samo maštanja. Nikada je ne bih prevario. Pokušavao sam da tako nešto zamislim i nisam uspevao. Slike preljube mi nisu išle pred ocima.
Duboko zavaljen u fotelju, padao sam u san. Opirem se ja, ali ne ide. Kakva bi to bila bruka da zaspim na konferencij. Momentalno bi me šutnuli sa posla. U poslednjem trenutku se trgoh, protresoh glavom, mala pauza, uspravih se. Košmar! Sam pogled na prepunu salu doktora, i onog smaraca sa govornice, me bacao u nesvest, a kamoli san. Još koliko, još koliko ce ovaj da davi. Bar je dobro što sam seo u poslednji red.
Kad više ne budem mogao da izdržim pobeci cu. Levo od mene nema nikoga, ali desno! Desno se pogled pružao na najduži par nogu koje sam video. Momentalno sam se probudio. 5-6 sedišta dalje, sedela je crnka, sa divljackim razrezom na haljini. 
Da nevolja bude veca, mislim da kad bi zauzela bilo kakav položaj, ne bi joj vredelo. Razrez je bio preveliki i preširok da bi ga umirila. Primetila je da gledam. Na moje cudenje, nisam povukao pogled kao svaki “kulturan” muškarac. Proždirao sam je. Meškoljila se, vidno nervozna.
Prekipelo joj je, negela se ka meni i pokazala mi srednji prst. Nasmešio sam joj se i nemo rekao “hvala, vrlo rado”. Zastala je za trenutak u neverici. Nije znala kako da reaguje. Potom se nasmejala i onako uz smešak, pretila prstom. Nisam prestajao da je posmatram, cak sam i prišao ka njoj za par mesta. U mojim pantalonama bilo je sve manje mesta.
Nabreklina je postajala sve vidnija. Kud sam i obukao ove pantalone, sve se ocrtavalo. I ona je primetila. Stavila je ruku na usta, a drugom pokazala na nabreklinu. Pogledao sam je sa odglumljenim cudenjem i rekao “Pa šta?” Gledala me je ispod oka. To je bio kljucni trenutak. Ili ce ustati da mu zvekne šamar ili ce vrišteci izleteti iz sale ili ce prihvatiti igru.
Sacekala je par momenata, sklonila je razrez u stranu. Sevnule su gacice. Okrenula se malo u stranu, da bih bolje video. Pomerila je i njih, da bi otkrila urednu mackicu.
Nažalost samo na tren. Pokrila se, i prstom pokazala na mene, a da je pri tom i dalje “kao” pazila šta je davež sa govornice trucao. Otkopcao sam pantalone, i izvukao batinu. Necu da budem hvalisavac, ali alatka kojom sam raspolagao, zaista je bila zavidna. Zadovoljno sam ga prošetao kožicu par puta. Kad sam se okrenuo, video sam da me gleda širom razrogacenih ociju.
Zabezeknuto je sklonila pogled, i prstima namestila pokret, kao onaj debeli kuvar sa vrecice za “vegetu”. Šta sad. Videlo se da je uzbudena. Cekao sam njen potez, bio je njen red. Spakovao sam kitu nazad i cekao. Bacila je brz pogled na mene, naglo ustala i krenula ka izlazu, spretno se provlaceci izmedu fotelja.
Sad je moj red. Šta da radim. Ako odmah ne ustanem, pobeci ce mi. Ne mogu to da dozvolim. Ucinio sam isto. Glupan, tek tad videh da nisam zakopcao šlic. Nespretno sam to uradio u pokretu, sapeo se (ipak nisam pao), i bucno sam otvorio i zatvorio vrata sale u kojoj je davež sa govornice, ulazio u kulminaciju izlaganja.
Gde je? Nisam mogao da je vidim nigde u holu. Kako je samo stigla da tako nestane. Dodjavola. Vrteo sam se u neverici, izašao napolje, ali ništa.
Kakav gubitnik. Imao sam priliku, jedinstvenu priliku. Ispustio sam je. Cekao sam neko vreme, u nadi da ce naici.Ništa. Sumorno krenuh nazad. Recepcionar je uljudno govorio sa nekim telefonom. Klimao je glavom, i pri tom sam razumeo da je rekao”da cini mi se da je to on”. Spustio je slušalicu i obratio mi se “Gospodine, imam poruku za vas. Ocekuju vas u sobi 401.”
Nije trebalo da mi to kaže dva puta. Odjurio sam kao bez glave, i u trenu se našao pred njenim vratima.
Nisam kucao. Bilo je otvoreno. Navukla je roletne, tako da su samo mali talasi svetla ulazili, stvarajuci prijatno okruženje u prostranoj sobi. Prijatni glas je dopirao iz kupatila “Raskomoti se.” Vec sam to radio. Skinuo sam sako i otkopcao pantalone. Tada je ona izašla. Kao da me neko odalamio.
Pantalone mi ispadoše iz ruku i skotrljaše se oko nogu. “Prilicno si bezobrazan” rece i pride. Mirisala je na jabuke. Onako u bade mantilu naslonila se na mene i utisnu mi težak poljubac. Samo to. Skinu mi ruke sa tela spusti se i ispruži po krevetu. “Ovo nikada nisam radila đavole. Šta ce mi reci muž?”. Nasmejao sam se “Isto što i moja žena”.
Otvorila se. Bila je razbacana. Imala je “razroke” grudi. Svaka je vukla na svoju stranu. Telo, baš po mom ukusu. Mesnata, ali utegnuta. Butine oble i glatke, skrivale su pukotinu, obraslu lakim dlacicama. Zabacila je ruke iznad glave, promeškoljila se.
“Hajde, pokaži šta znaš.” Imala je jedno od onih lica, koje ti ne ostavljaju ni trenutak za odbranu. Pune obrve, iznad krupnih prodornih ociju. Nisu to one bezlicne svakodnevne oci. To su jake, oštre oci. Male pune usne. Vec sam video kako se obavijaju oko mene. Kada se smešila, na uglovima usana stvarala je male rupice. Predivno slatke. Niska belih zuba i mali šiljati jezik. Kako sam ga samo želeo na sebi. Skinuo sam sve sa sebe.
“Dlakava muškarcina” promrmljala je. Uronio sam u nju jezikom. Imala je mesnate usnice, crvene, vec jako raširene. Samo sam taknuo brežuljak iznad njih, uzdahnula je. Nisam žurio, iako sam je silno želeo. Preljuba? Šta je to? Nisam više mislio na Jovanu. Jedino što sam želeo sada je ova crnka. Uvijala se, tiho jececi. Jecanje je prešlo u glasove, nerazumne glasove.
Naposletku mi je odgurnula glavu “Dosta, dosta je”. Podigla se držeci mi lice toplim rukama. “Polako, necu odmah”. Izmakla se, puštajuci me da legnem na stomak. Opkoracila me, sedeci mi na zadnjici. Osetio sam njene sokove, kako klize po meni. Grickala mi je leda, spuštajuci se sve niže.
Otvorila mi je guzove. Osetio sam neku cudnu nelagodnost. Hladan dašak me prožme. Cuo sam kako je ovlažila prst, a trenutak zatim i kako lako prevlaši preko mog otvora. Posle par momenata, gde sam bio zapanjen osecajima koje mi je donela, stisnu prst unutra. Nikada nisam mislio da ce neko da mi rovari po zadnjici, ali u trenutku ludila, sve mi je prijalo. Uhvatila mi je kukove, želela je da se podignem.
Cim sam oslobodio kitu, koja je u punoj erekciji cekala akciju, uhvati je i protrese. Ritmicno ga je stezala, snažno povlaceci. Dodavola, ova žena zna radnju. Ako ovako nastavi gotov sam. Muzla me je nemajuci nameru da stane. Kad me je uzela u usta, vec sam bio stizao do kraja. Desilo se snažno, bio sam nemocan. Nije me ispustila.
I dalje je sisala, sve do poslednje kapi. Svalio sam se kraj nje. Trebao joj je trenutak da dode do daha “Nevaljalce, nisi me sacekao.” Kroz zatvorene oci joj rekoh “Bez brige, daj mi samo trenutak, dobiceš ti svoje” Obrisala se rukavom bade mantila. Stavila mi je glavu na grudi, i igrala se polu dignutom kitom.
Nismo govorili, nije bilo potrebe. Ubrzo se sagla i uzela me usnama. Kako je bila dobra. Za tren sam bio opet u punoj velicini. Caklele su joj oci. Oblizivala ga je od vrha do korena, svlaceci ga. “Da li može da stane?” pitala je gledajuci me ispod oka.
Nisam joj ništa rekao. Skinuo sam je golu, i namestio ispod. Podigla je guzu, i sama se natakla. Vrela je. Stvarno je bila vrela. Kao pecnica. Progutala me je celog, lako bez napora. Moja zavidna velicina joj nije smetala. Uvijala se, stenjala.
Nikada nisam imao ženu koja je bila tako aktivna kada je dole. Sve su cekale mene, ona ne. Vodila je igru. Odjednom se okrenula. Uzjahala me je divljacki. Nabijala se snažno. Uhvatio sam je za sise koje su se klatile ispred mene. 
Samo je jeknula “Jace” i ubrzala. Stezala me u ritmu. Lako me je dovela do kraja i vec sam osetio da necu moci još dugo da izdržim. Nisam ni morao. Kada je došla do vrhunca, ludacki je poskakivala, i uzela ceo paket koji sam izrucio u nju. Svalila se na mene duboko dišuci.
Nije ustajala sa mene. Ispao sam sam. Ljubila me onim njenim mekim usnama. Skliznula je sa mene. “Nikada nisam ovo uradila od kada sam u braku”, rece. “Nisam ni ja. Nadam se da se ne kaješ”. Onako opružena kraj mene, mazila je sebi stomak, ustala i otišla u kupatilo. Ubrzo je izašla, mokra, sveža. Privila se kraj mene i zaspala. Pratio sam je.
