Povredi me 2

Rešila je da sačuva svoju tajnu za sebe.
Zadovoljno se smeškala na putu do kuće.
Sada bar znam šta treba da uradim da bih dobila ono što želim. Samo što ne želim istu stvar više, ali, i to je u redu. Valjda.
Ušla je u stan, zaključala vrata i odložila tašnu na komodu u hodniku. Izula je cipele oslanjajući se o zid, a zatim ušla u dnevnu sobu. Zatekla je muža kako sedi i radi, kao i obično.
– Zdravo. – rekla je dok je hodala ka njemu.
– Zdravo. – odgovorio je Ivan, i dalje zagledan u gomilu tabela.
– Hoćeš li me jebeno pogledati dok ti se obraćam!?
Jednim pokretom ruke oborila je sve sa stola, uključujući i njegov računar.
Gledao ju je u neverici nekoliko trenutaka, zatečen, a zatim je, neustajući, zgrabio za zglob i povukao ka svom krilu. Obuhvatio je rukom njen struk, i svojim nogama njene, levu držeći na podu a desnu prebačenu malo iznad zadnje strane njenih kolena, ukrštajući ih kod zglobova i spajajući stopalima. Stegao je čvrsto. Željno je iščekivala svaki sledeći sekund. Zadigao joj je suknju, svukao gaćice i počeo da je udara najjače što je mogao. Pokušala je da se kontroliše, ali je boleo znatno više nego prošli put, te joj se otelo par prilično uznemirujućih vrisaka na početku. Što ju je više udarao, sve više je zvučala kao žena koja se ludo zabavlja u krevetu nego kao žrtva porodičnog nasilja. Odjednom je stao.
– Ti kao da uživaš u ovome, a? Sviđa ti se? To hoćeš?
– Hoću da me povrediš. – rekla je gledajući ga preko ramena.
– Molim?
– Povredi me. Ili ću ja povrediti tebe.
Snažno ju je odgurnuo. Pala je na pod.
– Dobro. Lezi na stomak i sačekaj minut.
Upalio je radio i pojačao ga kako komšije ne bi čule vrištanje, a onda izvukao kaiš iz pantalona presavijenih preko jedne od stolica u sobi. Prišao joj je, čučnuo pored nje, i ošinuo je po butini. Vrisnula je, a gornji deo tela joj se izvio ka plafonu. Ošinuo ju je još jednom. Pokušala je da pobegne, ali ju je on uhvatio, oborio i počeo nekontrolisano šibati svuda po telu. Molila ga je da prestane. Izgleda da nije smatrao da je pravo vreme za to. Ponovo je pokušala da pobegne, ali ju je, pre nego što je uspela da ustane, šutnuo u blizini bubrega, parališući celo njeno telo na par sekundi. Nastavio je da je udara kaišem gde god je stigao. Po leđima, zadnjici, nogama… Nije joj dopuštao da ustane. Vrištala je pokušavajući da kaže kako ne može više da izdrži, ali su jedine dve reči koje je uspela relativno razgovetno da izgovori bile „ne više“. Nedugo zatim, udarci su počeli postajati slabiji, sve dok konačno nisu prestali.
Jecala je sklupčana na podu. Ostavio ju je tako neko vreme, a onda joj je prišao, pomilovao je po kosi i pitao: „Je l’ si dobro?“. Ništa nije rekla, samo je potvrdno klimnula glavom.
To veče proveli su jedno uz drugo, spojeni novom, mističnom energijom. Bio je to najbolji seks u njenom životu.
Par meseci kasnije, već su bili naviknuti na odnos gospodara i robinje.
Vraćala se sa posla, neupadljivo odevena u farmerke i crni kaputić. Oko vrata je nosila ogrlicu koja je izgledala kao mali, uski lanac, sa priveskom u obliku prvog slova njegovog imena na njenom kraju.
Obeležio je svoje vlasništvo.
Tog dana, dobila je dva zadatka koja treba da obavi. Ušla je u samouslugu, vadeći iz džepa spisak potrebnih namirnica. Izašla je iz prodavnice sa kesom u ruci i uputila se kući. Namerno nije vratila u biblioteku knjigu koju su pozajmili pre nedelju dana, što je bio njen drugi zadatak.
– Ćao, ljubavi, stigla sam.
– Je l’ si kupila sve što je trebalo?
– Mhm.
– I vratila si knjigu?
– Auh… zaboravila sam…
– Bićeš kažnjena zbog toga. Skini se i lezi na klupu.
Izvršila je naređenje, bez pogovora.
– Pošto nisi bila dobra, ne zaslužuješ da ti dopustim da izabereš instrument.
Vezao joj je čvrsto noge kanapom oko drvene grede, a onda se odaljio na trenutak. Izvukao je lisice iz fioke, i ponovo došao do nje, uzimajući usput krpu sa sudopere. Ugurao joj je grubu tkaninu u usta, a ona je zagrizla. Provukla je šake kroz dve rupe u dasci izbušene za tu namenu. Na kratko se začuo zvuk trenja čeličnih zupčanika.
Nikada se nije osetila slobodnije.