Shemale Matorka Komšinica 3. Deo

Odmah je primetio da je ovaj put bila u odeći. Majica i helanke su bile pritisnute uz njene obline. Imala je ruke iza leđa i još veći osmeh na licu nego ranije.

„Imam nešto za tebe.“

„Šta?“ dobacio je, još uvek ogorčen što ga je polila hladnom vodom.

„Seća se kada smo pričali o tvom telu … znaš kako želiš da ono bude veće i jače?“

Đorđevo lice je počelo da se crveni. Pitao se zašto je morala tada da iznosi te stvari i da ga iznova osramoti.

„Da, gospođo“, odgovorio je stidljivo.

Barbara joj je otkrila čašu iza leđa. Bila je napunjena tečnošću bele boje. Đorđe je pogledao i njegovo prethodno crveno lice je prebledelo.

„Je je to … to je…“

„Semena tečnost… sperma, ako ti je lakše“, završila je njegovu rečenicu. „Zar nikada nisi čuo za sve stvari koje sperma može učiniti? U malim dozama je beskorisna. Ali kao što vidiš“, Barbara je ponosno mahnula čašom u ruci, izazivajući kremasti ejakulat da se kotrlja oko čaše. „Stvaram velike doze.“

Pružila je Đorđu čašu, ali on je nije uzeo.

„Šta nije u redu, dragi? Zar ne želiš da poboljšaš svoje telo?“

„Mislim da ne bih trebao… ne mogu to da pijem!“

„O bože“, rekla mu je razočarano. Barbara je sela do njega na kauč i pogledala u punu čašu. „Tako je sveža. Neće dugo trajati. Žensko seme je najsnažnije kad je sveže. Jesi li siguran da ne želiš da probaš? Imala sam mnogo komplimenata na kvalitet sperme tokom godina. Samo pogledaj. “ Približila mu je čašu.

Njena sperma je bila na par centimetara od njegovih usana. Odmahnuo je glavom.

„Poslednja šansa dragi. Napravila sam ovo za tebe. Bilo bi šteta pustiti da propadne. Iskreno, mislim da si dobar takav kakav jesi, ali zaista sam mislila da ozbiljno misliš na nadogradnju tela.“

Đorđe je ispružio ruku i stegao čašu. Prišao je da omiriše ali nije mogao ništa osetiti.

„Samo napred. Probaj“, rekla mu je željno.

Podigao je do usana, gledajući kako gusta tečnost klizi niz staklo. Đorđe je otpio mali, nesigurni gutljaj. Napitak je bio toliko gust da je morao pustiti da mu se otkotrlja sa jezika i niz grlo. Barbara nije mogla da miruje dok je čekala presudu ukusa.

„To je … hm … nekako … uh, ne bih trebao da pijem nešto što je izašlo iz tvog penisa.“

„Gluposti. To je potpuno prirodno.“ Barbara mu je istrgla čašu. Omotala mu je ruku oko potiljka i ponovo mu prinela čašu usnama. „Ne razmišljaj. Samo pij. Ovo će ti pomoći da porasteš i ojačaš.“

Đorđe je nervozno cupkao dok ga je hranila svojim semenom. Gutao je i gutao. Ukus je bilo teško razaznati. Imao je toliko pomešanih ukusa.

“ Vrlo je bogato, znam. Sledeći put ćeš imati više vremena za uživanje. Obećavam.“

Čaša je bila prazna a Đorđe je imao deliće sperme u uglovima usta i nit biseraste esencije visio mu je sa brade. Barbara je povukla spermu sa brade na prst, a zatim ga prinela usnama. Đorđe je otvorio usta i nježno joj isisao prst. Barbara je izgledala kao najsrećnija žena na svetu.
***
Đorđe je kod komšinice provodio više vremena nego ikad. Plivali su i sunčali se. Pomagao bi i u bašti. Pre nego što je Đorđe otišao kući, Barbara se uvek izvinjavala nekoliko minuta i vraćala se sa punom čašom da popije. Ponekad bi ga čak dva puta nahranila.

Barbara mu je rekla da ima libido tinejdžerke. Bilo mu je zanimljivo kako je dolazilo do suptilnih razlika u njenom ukusu tokom različitih delova dana. Da li je to bilo nešto što je jela drugačije ili je možda jednog dana bila uzbuđenija od drugog? Đorđe se pomirio sa svojim izvorom. Mislim, sve dok je sve radila sama u drugoj sobi, šta je bilo loše u tome?
***
Mama mu je došla jednog popodneva. „U poslednje vreme provodiš mnogo vremena sa Barbarom.“

„Da mama. Ali ti si mi rekla da budem sa njom i da joj pomažem, zar ne?“

„Ma naravno. Mislim da je sjajno. Ali Đorđe, imam neke neočekivane račune. Misliš li da bi mogao od nje tražiti malo gotovine?“

„Neočekivane račune?“

„Nije važno šta su. Ja sam tvoja majka i molim te da to učiniš za mene i pitaš je. Ta žena ima dovoljno novca. Veruj mi“, rekla je uznemireno.

„Ne bih se osećao prijatno da od nje tražim novac. Ne mogu to učiniti, mama.“

„Ne govori da ne možeš!“ Đorđeva mama je ustala sa kauča i otrgnula neke papire sa stočića za kafu, bacivši ih u smeće. „Ta kučka nam duguje!“

„O čemu govoriš?“

„Ne podiži glas na mene mladiću! Misliš da te Barbara vodi tamo radi kućnih poslova? HA HA HA! Želi bre da te jebe! Možda te je već i pojebala. Ne znam i nije me briga. Idi tamo i uzmi moj prokleti novac. Ako kaže ne, predomisli se! Shvataš šta mislim? “

„Neću to da radim! Mama, pijana si.“ Đorđe je rukama pokrio lice. Mrzeo je kad je bila ovakva.

„Dajem ti mesto za život. Odrekla sam se svog prokletog života za tebe! IZLAZI!“ Majka mu je prosiktala. „Uzmi svoja sranja i izlazi! Hajde da vidimo koliko ćeš izdržati na ulici.“

„Dobro!“ uzvratio joj je.

To se nikada ranije nije dogodilo. Sakupio je što više odeće i stvari koliko je mogao i strpao ih u stari ranac. Đorđe je na izlasku zalupio vrata za sobom. Živeo bi radije na jebenoj ulici, samo da pobegne od te žene.

Đorđe je došao do trotoara. Mogao je skrenuti levo i krenuti prema trgovačkoj četvrti … ili skrenuti desno gde je predgrađe i proći pored Barbarine kuće. Suze su mu tekle niz obraze dok je prolazio trotoarom pored njene kuće.

Srećom, ili možda sudbinom, Barbara je u to vreme bila u vrtu ispred kuće. Barbara se spremala da predahne kada ga je ugledala iz svoje bašte. „Đorđe? Dragi, šta nije u redu?“

Zaustavio se, okrenuvši se prema njenoj kući dok su mu suze tekle niz obraze. „Ma nije ništa. Moja mama … izbacila me je.“

„Oh, Bože!“ Barbara je ustala, skinula rukavice i šešir. „Planiraš li da ideš negde?“

„Ma ne znam gde ću. Znate da nemam nikakvu porodicu.“

„Dolazi onda vamo. Ostaćeš sa mnom dok ovo ne sredimo.“

Prolazeći pored njene kapije i prilazeći Barbari, razmišljao je o stvarima koje mu je majka rekla. Da, bila je pijana i htela je da ga povredi. Ali duboko u sebi se mislio, da li u tome ima istine? To ga je kopkalo.

Barbara ga je uzela u svoje velike ruke. Uvukla mu je glavu u grudi i nije mu dozvolila da se pomeri dok nije prestao plakati. Barbara mu je podigla bradu i nežno ga poljubila u čelo. „Ne brini sada dragi. Uđi unutra i spremiću ti nešto za jelo. Hmmm, šta kažeš na svežu čašu tvog omiljenog pića? Imam dosta zaliha u ovim mojim velikim kuglicama. Ako to ne učini da se osećaš bolje, ništa neće. “

Čim se Đorđe smirio, Barbara je otišla da mu napravi nešto za jelo. Nije znao da li bi pojeo sendvič ili ne, ali Đorđe se u tom trenutku nije mogao setiti ničeg ugodnijeg od lepe velike čaše njenog “mleka.”

Osećao se pomalo neprijatno kada je Barbara zurila u njega dok bi pio, ali je osetio da su oboje imali neku vrstu zadovoljstva od toga.

Barbara se nekoliko minuta kasnije pojavila iz kuhinje sa tanjirom i čašom.

„Ispumpala sam čak i više nego obično. Pogledaj.“

Đorđe nije ni pogledao ploču. Sva mu je pažnja prešla na toplo staklo u njegovoj ruci. Iako srećan jer će ponovo okusiti taj divan šejk, nije mogao a da ne misli o onom što mu je mama rekla.

„Ovo, ovo će mi pomoći gospođo?“ upitao ju je.

„O da. Znaš koliko se bolje osećaš kad popiješ. To je lek za sve“, nasmejala se ona.

„I nemate ništa protiv ako ostanem ovde?“

„Ne, nikako. Moraš ostati ovde. Momak poput tebe ne bi izdržao više od jednog dana sam. Tamo je surov svet. Hajde, popij gutljaj dok je sveža.“

Barbara mu je protrljala ramena i ohrabrila ga očima da popije. Otvorio je usne i prihvatio šolju. Đorđe je pustio zalogaj njene guste esencije na svoj jezik, a zatim je potpuno progutao. Đorđev stomak se istog trena osetio normalnijim i mirnijim. Pogledao je Barbaru uzvrativši joj osmeh.

Da li je njegova mama bila u pravu? Pomisao ga je naterala da zadrhti. Mrzeo je to da misli, ali Barbara je bila mnogo veća od njega; verovatno ga je mogla uzeti kad god je htela. Možda zvuči glupo, ali neko ko je ceo život bio mali često razmišlja u tom smeru. Đorđe je otpio još jedan gutljaj.

Kiseo osmeh mu se prikazao na licu. Bio je srećan… ali samo na trenutak jer želeo je da priupita svoju komšinicu nešto što joj se verovatno neće dopasti.

KRAJ 3. Dela