Sinov Nasilnik 1. Deo
„Uffff, ne mogu da verujem da moram sama kod njih!“
Moj sin Andrej je u poslednje vreme maltretiran. Skoro svaki dan bi dolazio kući i žalio se mom mužu i meni kako se neki klinac nasilnik ponaša prema njemu. Rekao je da se zove Vlado, a opisao ga je kao zaista velikog i kao nekog koga ništa ne zanima pa ni posledice.
To za mene nije bila velika stvar, jer sam mislila da bismo muž i ja mogli razgovarati s njegovim roditeljima i navesti ih da obrate pažnju na ponašanje svoga sina. Ili sam barem mislila da to možemo učiniti, ali moj suprug je hteo ostati kod kuće da završi neki posao. Zato je ostalo sve na meni da razgovaram sa Vladinim roditeljima.
Nadala sam se bi ga to zaista moglo ubediti da prestane da se loše odnosi prema mom sinu. Konačno, nakon desetak minuta vožnje, parkirala sam se na prilaz njihove kuće. Po veličini objekta mogla sam zaključiti da Vladini roditelji definitivno imaju dobre poslove i solidno zarađuju.
Odlazim pred vrata i pozvonim. Ništa. Zvonim opet… i opet…
„Dolazim!“ Čujem duboki glas kako viče.
Čujem tada glasne korake koji se spuštaju niz stepenice i prilaze vratima. Vrata se otvaraju i prilično sam šokirana prizorom. Osoba koja ih je otvorila je visoka, i to poprilično. Zanimljivo, iako neuredna smeđa kosa, na njemu izgleda prilično lepo. Ima definisanu liniju vilice, a pogled iz njegovih plavih očiju praktično prodire u mene.
Ali postoji još jedna caka – On je bez majice. I jebote, ima neverovatno telo. Šest izraženih trbušnjaka, široka ramena, seksi podlaktice. Mora da sam buljila jer je počeo da mi se smeška.
„Mogu li ti pomoći?“ kaže, glatkom i mirnim glasom.
„Oh! Khm … Jesu li Vladini roditelji slučajno ovde?“ – pitam pokušavajući da se pretvaram da mu ne zurim u prsa.
Kako mi reči izlaze iz usta, shvatam da bi ovaj momak mogao biti Vlado. „Oni nisu ovde. Ali, ja sam Vlado ako želite da razgovarate.“ kaže, i dalje se smeškajući.
„Oh … Pa, imaš li ideju kada će se vratiti?“
„Za par sati.“ otvoreno odgovara.
„Pa onda … pretpostavljam da ću …“ kažem pre nego što me prekine.
„Evo, uđite unutra. Još uvek možete da razgovarate sa mnom o čemu god da je reč.“ kaže, otvarajući mi vrata.
Znam da bi trebalo da odem i da se vratim kasnije, ali možda bi ga razgovor o tome mogao ubediti da prestane?
„Pa.. kad sam već tu možda bih mogla na kratko.. hvala!“ Kažem, iskazujući mu osmeh.
Jebote, zašto sam to uradila? Maltretira mog sina, ne smem biti prijateljski nastrojena!
Ulazim unutra i osećam kako mi bulji u dupe. Možda nošenje uske haljine ipak nije bila najbolja ideja. U svakom slučaju, ne mogu sada otići. Okrenem se i spremam se da kažem nešto, kad on progovori – „Ovamo, prati me u dnevnu sobu. Tamo možemo da sedimo i razgovaramo.“ kaže, hodajući do dnevne sobe.
Pratim ga. Odvodi me u veliku sobu sa kaučima i seda na jedan. Sedam na jedan preko puta njega i udobno se smestim.
„Pa, o čemu ste došli da razgovarate?“
„Pa,“ počinjem – „Moj sin se često vraća kući žaleći se na tebe. I došla sam da razgovaram sa tvojim roditeljima o tome, ali oni nisu ovde, pa …“
„Odlučili ste da razgovarate sa mnom zbog toga?“ on pita.
„Da.“
„A ko je vaš sin?“ – pita me on.
Pošto to pita, znači li to da maltretira i drugu decu? Šta god, mene se to ne tiče.
„Andrej. Moj sin je Andrej.“ Ja odgovaram.
„Oh! To malo …“ brzo se zaustavio. „Huh … Nisam očekivao da će mu mama biti tako zgodna.“ kaže, smejući se.
Ove reči su me skamenile na mestu. Znala sam da mi bulji u guzu od kad sam ušla, ali da tek tako drsko kaže to što je rekao, i to ženi koja može majka da mu bude, to nisam očekivala.
„Pardon?“
„Šta?“ – pita on, smešeći se. „Zgodna si. Seksi. Šta nije jasno?“
Zatečena još više nego ranije!
„To je prilično nepristojno reći!“ Kažem, pokušavajući da zvučim autoritativno.
„Uuuu opasna takođe. Sviđa mi se to.“
Kao što je Andrej rekao, njega nije briga ni za šta. Pokušavam da mu napadnem te “komplimente”, ali zaista je lep osećaj kada takve reči dolaze od nekoga ko tako dobro izgleda i pritom je njegovih godina. Znam, zvučim loše, ali žene mojih godina vole kad ih mlađi primete.
„Slušaj, nisam zato ovde. Zašto maltretiraš mog sina?“
„Zato što je mlakonja i drkoš.“ glatko odgovara.
„Šta? Kako drkoš? Andrej je bre najslađe i najbolje dete na svetu!“
Vlado se na to još više počinje smejati. „Da li ti to ozbiljno misliš?“ kaže kroz smeh.
„Pa to je moje dete… valjda ja znam kakav je.”
„Pa očigledno ga ne poznajete dovoljno. Ponaša se kao govno, misli da je neka faca i pokušava da zajebava sve oko sebe. Prokleto je sam kriv što ga maltretiraju.“
Bila sam van sebe. Moj sin se ponaša tako? Moj maleni slatki Andrej sin jedinac??
„A kako to misliš… da se ponaša kao govno?“ – pitam, prekrstivši ruke.
„Odakle da počnem!“ kaže on ponovo se smejući. „Nikada ne ćuti na času, brblja sto na sat kao da je jedini na svetu, i pokušava da započne čarke sa bukvalno bilo kim većim od sebe da bi se dokazao ili šta već.“
Zastala sam. Ne želim da verujem u sve to što je rekao, ali i sama sam primetila da je u poslednje vreme malo razdragan. Iako ne razgovara sa mnom ili sa ocem o tome, ima pomalo Napoleonov kompleks. On jeste malo niži od proseka, ali izgleda da iz nekog razloga misli da je to kraj sveta.
„U redu, pa čak i ako je sve to istina“, kažem smirenim tonom – „Možeš li, molim te, prestati da ga toliko maltretiraš? Dolazi kući svaki božji dan žaleći se zbog toga.“
Kažem, ne shvatajući da zvučim kao da molim. Vlado to primećuje, naginje se i smeška se. Sranje, mislim da će sada pokušati preuzeti kontrolu.
„Koliko jako želite da prestanem?“ – pita, smešeći se sada još više.
Da, pokušava da preuzme kontrolu. Ali, ako mu dopustim da misli da ima kontrolu, možda bih ga mogla ubediti da prestane da maltretira mog sina? Bar vredi pokušati.
„Mnogo, mnogo mi je to bitno… Vlado.“
Osmeh mu je sada bio zao – „I šta biste učinili da me zaustavite?“ – pita me on.
Mislim da znam kuda ovo vodi. „Š-šta si imao na umu?“ Pitam ga.
„Pa… to je barem lako gospođo Andrejeva mama. Želim da vidim vaše sise.“
Ha… osmehnula sam se u sebi… mislila sam tražiće da mu popušim kurac ili nešto slično… osećala sam se dobro i samouvereno. Pa, možda … bi i trebala. Ko će saznati? Mislim, sve dok ne napravi nijednu sliku, niko neće znati. Samo brzi blic mojih sisa i moj sin više neće biti maltretiran. Uradila bih ja i gore stvari za svoje najbliže a posebno mog sina.
„Znaš šta? U redu. Brzi bljesak mojih grudi. Pošteno!“
„A ne ne ne. Pokazuješ mi ih sve dok ti kažem da prestaneš. U suprotnom, rado ću nastaviti da maltretiram Andreja.“ kaže mi, ozbiljnog lica.
Prevrćem očima na ovo, ali to me nimalo ne odvraća. „U redu.“ Otvoreno kažem, podižući majicu. Posegnem na kopču i otkačim grudnjak. Zatim ga pustim da padne na pod, puštajući moje gole sise slobodne kako bi ih Vlado mogao lako videti.
I priznajem da je njegov izraz lica učinio da se osmehnem. Prija svakoj ženi kada se neko tako mlad zagleda sa oduševljenjem u njene grudi. 
„Jebote, sise su ti ogromne!“ kaže, ne skidajući pogled sa njih.
„Da, da, svesna sam toga.“ Kažem, i dalje držeći majicu podignutu.
Nakon što ih je neko vreme gledao sa drugog kauča, Vlado ustaje i počinje da mi prilazi. Povukla sam majicu, misleći da će pokušati nešto drugo. „Hej, rekao si da si samo hteo da ih vidiš!“
„Opusti se, samo sam hteo da ih pogledam izbliza.“ kaže mi, sedeći kraj mene.
Skeptična, ipak ponovo podižem majicu, puštajući sise na slobodu.
„Ne mogu da verujem da je Andrejeva mama ovako jebeno seksi …“ kaže tihim, promuklim glasom.
Ignorišem komentar i bacam pogled na trenutak – postaje tvrd. I ne samo to, deluje poprilično velik. Njegovo ispupčenje postaje sve veće i veće, i sve je teže držati pogled dalje od toga.
„Vidim da oboje imamo nešto veliko za pokazati.“ šali se on.
Oči mi se naglo povuku i vidim da me uhvatio kako buljim. Zacrvenela sam se zbunjena ponašanjem ovog praktično klinca! Ne samo da je nadmen i drzak… on je jebeno samouveren u sebe… a to me je dodatno uzbudilo!
KRAJ 1. Dela
