Tamara

“Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe, iz potrebe koja je jača od koristi I razuma…Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim šta postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što nisam oduvek bio to što sam sad” Januar. Nedelja. Budim se u uobičajeno vreme. Ne , nisam proteklu noć proveo budan.

Spavao sam mirno, bez posebnog uzbuđenja. Nisam ni jutros previše uzbuđen. Možda bi trebalo , jer danas će, nadam se biti TO. Previše sam puta tome se radovao, bezrazložno, otupela je moja radost isčekivanja, navikao sam na razočaranja.

Nije ni važno kako sam upoznao Tamaru. Prilično neuobičajeno, moram priznati. Ne, Internet tu nema nikakvog udela. Oboje smo , već odavno, prošli statistički prosek godina u kojima se gubi nevinost.

Samo jedini Bog zna koliko je taj prosek tačan. Ljudi lažu, čak i u anonimnim anketama. Oboje smo zreli ljudi , zaposleni, savesno odrađujemo svoje obaveze, uzorni smo članovi društva. Zreli i nevini.

Ha, zvuči kao naziv filma. Mislim da sam ja nevin iz objektivnih razloga a ona iz subjektivnih, jer, bar ženi je lako naći seks. Nismo to imali a svesni smo da je to neodoljiva ljudska potreba. Počinjemo da sumnjamo u sebe.

Pomalo i da se stidimo sebe. Sudbina ili slučaj su odlučili da se sretnemo onde gde je bilo malo verovatno da se nađemo, a možda je baš to bilo pravo mesto, ali nismo toga bili svesni.

Prošli smo one faze razgovora i verbalnog upoznavanja, vreme je da pokušamo dosegnuti ono što nikada nismo, a želimo odavno. Ona je fakultetski obrazovana, radi posao koji sam, oduvek, smatrao plemenitim i uzvišenim. Ja radim celodnevno u pokušaju da zaradim dovoljno za račune i neophodne troškove. Ne živimo u istom gradu.

Želimo da se sretnemo, želimo diskreciju. Želimo mi i da pokažemo drugima da i mi jedno drugo imamo, da nismo ništa gori od njih, ali to je nemoguće. Sprečavaju nas i subjektivne i objektivne okolnosti. Dogovorili smo da se nađemo na pola puta između naša dva grada.

Tek nedavno sam dobio vozačku dozvolu a još uvek nemam auto. Klimavim autobusom stižem u grad koji samo ovlaš poznajem. Već sa stanice vidim visoku zgradu na kojoj piše „hotel“. Kružim gradom tražeći neki kafić gde bi u diskretnoj atmosveri mogli popiti piće , i možda, da se ljubimo.

To je ono što , objektivno, najviše očekujem od ovog susreta. Možda i neko hvatanje za sisu, kratko i brzo , tek koliko da je osetim. Ima dosta vremena do njenog dolaska, uočio sam jedan kafić i sada besciljno šetam. Dođoh i do hotela.

Malo se premišljam i ulazim unutra. Sredovečna žena na recepciji mi ljubazno odgovara na pitanja. Već je navikla na ovakva interesovanja, preporučuje mi sobu sa bračnim ležajem i opciju „dnevni odmor“. Raspitujem se da li ima tople vode i grejanje, jer zima je a ovaj hotel ne deluje kao prebukiran.

Ona mi potvrđuje. Izlazim napolje, još malo šetam i idem na stanicu da je dočekam. Ona dolazi vozom. Šetam po preonu , začudo, strpljivim korakom.

Gledam panoramu grada koji je stisnut između planina. Gotova da nema snega , izuzev na vrhovima planina. Nije ni mnogo hladno. Oko mene tutnje neki vozovi.

Osećam se onako kako sam zamišljao da se oseća čovek u mojoj ulozi, čovek koji čeka ženu koju voli i nada se seksu. Nemir u želudcu, kao da kiselina ga grize, i misli o njoj, samouverenost i radost iščekivanja koja počinje da me hvata. Ona stiže. Nema zagrljaja ni poljubaca, kao da se stidi ljudi okolo , sebe, čak i mene.

Rukujemo se brzo, kao da želimo da što pređemo tu fazu i postanemo ono što rečima već jesmo. Brzim korakom krećemo , ona pusta da vodim, pričamo neke obične fraze o putu, kada smo pošli itd Dolazimo do odabranog kafića, ulazimo , unutra gotovo pusto, nedelja je , popodne. Pričamo mnogo i brzo, tiho da nas ne čuju konobarica i retki gosti. Držim njenu ruku u svojoj, topla je meka, diže mi se od tog dodira.

Popijemo piće i krenemo dalje. Šetamo držeći se za ruke, konačno imam taj osećaj, znam sad kako to izgleda. Pučinast suton se hvata po ulicama, sa izloga svetluca osvetlenje, šetači se muvaju po pešačkoj zoni. Ja bezuspešno pokušavam naći kafić sa dovoljno diskretnim mestom gde bi mi ona dozvolila da pomilujem njene sise.

Ne znam gde je park, relativno je toplo, mogli bi otići i dohvatiti se, bar malo. Opet ulazimo u jedan kafić i poručujemo sokiće. Seo sam do nje, na dvosed, gledamo na ulicu , lepo je, srećni smo. Meni se sve priče učiniše besmislenim i ispričanim.

Još nismo ni pola soka popili a ja se nagnuh ka njoj i upitah:“jesi li obikla brushalter“Ona tihim „mhmh“ i klimanjem glave potvrdi da jeste. “A što? “pita me. “Voleo bih da ti pomilujem sise“Ona ćuti. “Išao sam danas u hotel i raspitao se za sobu“Ona i dalje ćuti.

“Hoćeš da odemo? “ „Ne znam“kaže tiho. „Zar se plašiš“ „Ne , nije to. Bojim se da se ne razočaraš. Ne želim da se izlažeš trošku, ne znam koliko to košta ni da li ću biti spremna da ONO uradim.

“ „Nemoj brinuti o troškovima, samo želim da te milujem i da te vidim golu, ili bar nešto od toga. Ako nebudeš želela nećemo ništa raditi , čak ni to.

“I zaista mislim to što kažem, ne lažem je. Ona se zamisli i tiho reče:“Dobro, samo da odem do toaleta“ Krenemo, držeći se za ruke, pešačkom zonom do hotela. Ispred hotela je velika trafika otvorenog izloga. Ostavljam je u senci jednog kestena i prilazim da kupim kondome , za svaki slučaj, ako budemo imali želju da imamo i zaštitu.

Neću da se nešto otme kontroli i upropasti nam ovu divnu uspomenu koju ćemo oboje pamtiti. Kupujem kondome i dva sapuna za slučaj da hotelsko kupatilo nema one sapunčiće. Ona stoji u senci kestena kao da se stidi od prodavačice koja nas malopre videla da šetamo. Ulazimo u hotel i ja prilazim recepciji.

Ne radi ona od jutros, ali ja sigurnim glasom poručujem ono što mi je preporučeno. Žena je navikla da skriva svoju ljubopitljivost, ne zagleda moju pratilju, uzima mi ličnu kartu i daje ključeve. Za to vreme ona šeta nervozno po holu, pravac ulaz-lift. Prilazim, izimam je pod ruku , ulazimo u lift.

Soba je , čini mi se, na 14 spratu. U liftu je nevešto poljubimo i zagrlimo. Brzo stižemo na željeni sprat. Hodnik je u polutami i pust.

Naša soba je skoz desno. Ulazimo u sobu. Kratak hodnik, levo je kuoatilo, napred plakar, pa soba. Veliki ležaj, dva mala stočića, noćna lampa na natkasni.

Prozori si veliki , zavese trakaste. Pogled je lep, gledamo na šetalište. Skidam jaknu i prebacijem je preko stolice, ona isto to. Sednemo na krevet nešto kao pričamo, ustvari ne pričamo.

Razmišljam kako da je pitam , kako da tražim , da li da molim, šta je pravi potez koji trebam uraditi a da je ne uplašim. Očito je da i ona želi bar nešto , ali koliko je to? I kako do toga? Hteo bi da posegnem rukom prema sisama ali mi se čini da je to previše napadno. Hteo bi da je ljubim ali ne znam kako , . Plaši me pomisao da ću se osramotiti.

Ona zna da sam ja bez iskustva, ali opet, zar svaka žena ne želi da muškarac vodi i vlada? Uostalom, ja to želim, da vodim i vladam njom. U jednom trenutku , potpuno neočekivano , ona se baci ka meni i zalepi mi poljubac. Iznenađen , posrnuh nazad. Osećam njene ruke oko moje glave, gli me , osećam njene usne i jezik, ruke mi ostale zapetljane između nas, pokušavam da ih izvučem.

Uspevam, stiskam je , grlim, obaljujem. Noge su nam još na podu a tela na krevetu. Nevešto se ljubimo, ali prija, lepo je , baš nas briga, ne stidimo se. Istražijem i primenjujem ono što sam maštao.

Milujem sise, onako , preko odeće. Pomalo ih osećam , male su, kao jabuke petrovače, baš kao što ja volim. Izvlačim njenu duksericu iz pantalona, podvlačim ruke, mazim, osećam male bradavice, krute, ona se prepustila tom osećaju, lice kao u polusnu, ćuti , jedva da diše, podigla ruke iznad glave, gužva jastuk. Ja krenem rukom u njene pantalone, braon boje, plišane.

Malo mi rukom zadrža ruku , ja poljubcima i šapatom umirujem je, govorim da želim , da moram da je vidim, ona popušta. Ispod su crne helanke, obukla je to zbog hladnoće. Zavrćem ih do dna raskopčanog šlica, vidim crne gaćice. Nežno zavlačim ruku u njh, vrhovima prstiju dodirujem dlačice, guram dublje, dole , duž rascepa , po površini.

Mokra je , bukvalno, kao da se atmosverska rosa uhvatila na njoj. Ona traži da se svučem, da me vidi, ne slušam je , milujem njeno telo ispod odeće, preko odeće , kako stignem i kako mogu. Kažem da se svuče, da vidim p, ičku, ona se malo stidi, ja nežno vučem pantalone i gaćice, sve, ona odiže guzu i oslobađa se . Hoću da digne noge i raširi ih, ali smetaju čizme da skinem potpuno sa nje.

Ona sama brzo skinu čizme i pantalone, leže na krevet, podiže noge, ali skupljene. Kleknem na pod i nežno joj širim noge, šapućem nešto, ubeđujem je , tepam. Ona stidljivo širi noge i pred mojim očima se ukazuje dugo željeni prizor. Nije depilirana , gore je polukružna linija dlačica, onda trugao koji se spušta niz usmine.

Okolo , po nogama , ni dole po anusu i guzi nema dlačica. Nežno prstima širim spoljašne usmine i zagledam unutrašnjost. Vaginalni otvor je skupljen i stisnut kao potpuno savijeni kažiprst. Prinesem nos i omirišem je .

Liznem nekoliko puta unutrašnjost, želim da uguram jezik u pičku. Ona se trese i uvija se. Kiselkasto-slankasto-bljutavi ukus osećam u ustima, dlačice me golicaju po nosu, ona nogama stiska moju glavu i odiže guzu od kreveta. Zarobljene glave sumanoto ližem , gore dole, levo desno, u krug.

Ona stenje, uvija se, cvili, nešto nerazumljivo govori. Mokro mi je oko usta, mokra mi je brada. Obustavljam lizanje da bi udahnuo vazduha. Ona traži da se svučem.

Gasim lampu, svlačim se, sa ulice dopirae slaba svetlost. Upadam pod pokrivač, ona me čeka , gola potpuno. Digao mi se nenormalno, tvrd, i pun kao retko kad dok drkam. “Hoćeš da ga vidiš? “ pitam dok ležem.

“Da “odgovara tiho. Opet upalim lampu i zadignem pokrivač.

“Ohho , joj čoveče, gde će to stati? “kaže pomalo uplašeno. Gasim svetlo i grlim je ljubim, zavlačim se između nogu, želim da ga uguram, ona se plaši, nećka, povremeno me , nehotice, nagnječi gde sam najosetljiviji. Šapućem da digne noge i raširi jako, da ću biti nežan, da neću ulaziti dok ona ne kaže, da se ne plaši da mi veruje. Ona širi noge i šake drži na mojim grudima, odupir se o njih .

Namestam ga i polako guram, gledam je u lice, bolna grimasa me zaustavlja, uvija se , odupire rkama“Nemoooooj boliii“cvili molećivo. Prestajem, ponovo ljubim, šapućem , milujem, stiskam, tražim da zakopča noge na mojim leđima i dozvoli da ga trljam o pičku, između naših tela. Pristaje, trljam ga pokretima kukova , ona se uvija, miluje mi lice, hvata se za nos, mrsi mi kosu. Uvaljujem joj jezik u usta i ona ga gladno sisa, pritiskam je telom , želim da svršim makar ovako, pokreti su brži, u jednom momentu ubodoh negde dole, ispod dlaka, između guzova, i ona se trže i umiri.

“Izvini, izvini“pravdam se. “Joj, koje smo neznalice“kaže smešeći se . Ponovo namestam ***** na ulaz vagine, ona se buni“nemoj sada kad si dole dohvatio“Menjam kondom, ovaj je već suv od trenja između naših tela. Već sam počeo da gubim nadu da ću prodreti u nju.

Ja nisam želeo zadovoljstvo koje bi nju povredilo. Ona je bila mnogo povređena u životu. Nisam želeo da budem još jedna gorka uspomena za Tamaru. Njen strah i bol su mi, povremeno , malo spustali k.

Urac, a njeno stenjanje i sve one reakcije pri maženju –ponovo dizale. Proveli smo , otprilike, tri sata u maženju, šaputanju, pokušajima penetracije. Za divno čudo ja nisam svršio, možda zato što me nešto kočilo(moja prokleta potreba da analiziram i tražim zaključke umesto da uživam, ili moje saosećanje za Tamaru)ili zato što sam njoj sve rekao unapred pa nisam bio pod pritiskom da se dokažem kao ljubavnik. Ipak, bio sam napaljen, a toliko uzbuđenje je iritirajuće ako mu ne daš odušak.

Rešen da svršim, makar i sam , u kupatilu, predložoh da ga ona prošeta gore –dole. Pristala je , uzela ga levom rukom(ležala je sa moje leve strane)i počela nevešto drkati, malo me zabolelo jer je na toj ruci nosila prstenje. Osećaj nije bio prijatan pa sam zatražio da legne na levi bok, opruži levu nogu, a desnu savije u kolenu i privuče do grudi. Otpozadi sam zavukao ku.

Rac između njenih nogu, pribio se uz nju i pokrenuo gore, ka uzglavlju. Tako je bilo maksimalno nategnuto i prijatno između butkica, prislonjeno uz pi. čku. Kondom je bio mastan pa trenje nije bilo bolno, klizalo je lepo a i ona je vlažila.

Radio sam kukovima i desnom rukom lutao po njenom telu, svuda. Mislio sam samo na sebe, ona se nije bunila, želeo sam da svršim. U jednom trenutku ona poče da stenje , najpre tiho pa sve glasnije, ja nisam prestajao, ona sasvim glasno poče da govori i ječi nerazumljivo nešto. Pomislih da će neko to čuti , nije me bilo briga, samo da ne lupaju na vrata, da ne prekinu ovaj momenat.

Odjenom čujem“tooooo, to, to, joooooj, aaaaaaaaa, sad, sad!“J a se, brže- bolje, izvučem zbacim pokrivač, ona se okreće na leđa, širi noge, ja hoću da promenim kondom, da stavim novi i mastan, da je manje boli, žurim , uspevam , nameštam se , ona me hvata svuda po telu, glavi, licu, ramenima, kao da je izgubljena, ja guram, ne znam jeli na otvoru ili nije, ona čas žmuri, čas gleda, čas se mršti, čas zine, mrmlja , uzdiše, vrti glavom, ja gledam, ne trepćem, nameštam ga, ona čas odupire mene , čas popušta, čas vuče na sebe. Konačno uđoh , ona jeknu, zabaci glavu u levu stranu, napravi onu bolnu grimasu kao da grize usnu , odupire rukama o moje grudi da me zaustavi, stiska noge oko mene, ja oslonjen na ruke gledam i stanem. Kao u stisnutu pesnicu da sam ga ugurao, kao da me malo zabole , ali gurao bi ga sve i da će mi živu ranu napraviti. Spustim se, ljubim joj i oči i nos i usta i vrat, umirujem šapatom, mazim sise , rebra, sve što mogu, pitam da li boli, da li sam težak, i ne znam šta sve ne.

Podignem se na laktove i nežno ga uvlačim, ona nešto jeca, cvili , ali se ne brani, poče da se trese kao da cvokoće od zime, da se grči i trza kao da štuca, ja ne mogu više, obuze me mrak, ubrzam i svršim. Odma ga izvučem napolje držeći kondom, da nebi spao. Zagrlimo se ona šmrca, priča mi da sam divan, da sam nežan, da je malo boli i pecka i svrbi ribica… Nakon nekog vremena ustajemo. Crvena mrlja dreči na belom čaršavu, ona preneraženo gleda i pita šta ćemo sa time.

. Umirujem je rečima da su sasvim dovoljno naplatili brigu koju će imati oko toga .

Ipak, ona navlači prekrivač preko mrlje, pomalo se stideći komentara koje čuje u svojoj glavi. Na brzinu se sređujemo, oblačimo, izlazimo. Napolju je prohladno i prijatno veče