Terapija Najlonkama i Stopalima

Bio sam u bolnici tri dana kada se ona pojavila. Razlog zbog kojeg sam bio tamo bio je, dovoljno je reći, više nego malo sramotan. Nisam mogao da ga podignem. Godinama sam se borio sa erektilnom disfunkcijom i koliko god sam pokušavao, ništa mi nije pomoglo. Bez obzira koliko pornića sam gledao, koje god tablete ili sranja od zmijskog ulja sam progutao, ništa nije pomoglo!

Čak i nekoliko žena koje su bile dovoljno ljubazne da spavaju sa mnom nisu mogle da mi podignu kurac, i otišle su jednako razočarane kao i ja. Bila sam očajan za pomoć, što me je dovelo u bolnicu. Doktori sa kojima sam razgovarao su se saosećali sa mojim problemom, ali niko od njih nije mislio da može mnogo toga da učini za mene.

Razgovarali su o terapijama raznim, operacijama i gomili drugih stvari koje nisu zvučale previše zabavno, ali ja sam bio spreman da uradim sve što je potrebno. Uradili su testove, uzeli uzorke i rekli mi da će biti pametniji kada dobiju rezultate, ali da se ne nadam previše. Ležao sam tako u jednom od kreveta kada se Ona pojavila.

Bilo je četiri popodne, a ja sam većinu dana bio sam u svojoj sobi, više nego pomalo uznemiren i zabrinut da neće moći ništa da mi pomognu i da ću morati da prihvatim činjenicu da neću moći da imam erekciju do kraja života. Čuo sam njene korake je pre nego što sam je video. Bilo je teško promašiti kuckanje potpetica po popločanom podu hodnika koji je vodio do moje sobe. Kao i njen glas.

„Zdravo“, pozdravila me je divnim i meni nepoznatim akcentom, a ja sam se zagledao u vrata da vidim ko je progovorio. Bila je prelepa. Duga smeđa kosa preko njenih ramena, prelepe plave oči, crvene usne i savršene grudi čiji se vrh jedva nazirao ispod njene bele uniforme medicinske sestre. Noge savršene i prekrivene svilenkastim belim čarapama koje su se spajale u par sjajnih crvenih potpetica. Izgledala je kao da je izašla iz porno filma, mada je njeno zvanje bilo legitimno.

„Zdravo tebi“, konačno sam uspeo da saberem iako je vilica pretila da mi padne u krilo.

„Ja sam Teodora. Od danas se ja brinem o vama dok ste ovde.“

Upoznao sam nekoliko medicinskih sestara otkako sam tamo, i iako su sve bile ljubazne, nijedna od njih nije bila kao Teodora. Sve što sam mogao je da klimnem glavom.

„Ja sam specijalista. Zato ne brini, dobro ću se brinuti o tebi.“

Počela je da prelistava moj karton sa ozbiljnim izrazom lica. Sve vreme su mi oči bile privučene njenim nogama. Te najlonke su izgledale neverovatno na njenim glatkim nogama, a štikle, iako malo čudne za bolničko okruženje, samo su pojačale njihov efekat.

„Auh“, rekla je uz blagi kikot, „Ovde piše da si malo… mekan.“ Bilo mi je više nego neprijatno, ali nisam mogao mnogo toga da poreknem. Zato sam ipak i bio tamo. Činilo se da je Teodora skontala da mi je neprijatno, pošto mi se ljubazno osmehnula. „Hej, ne brini. Nema čega da se stidiš. U svakom slučaju, tu sam da pomognem.“

„Kako?“ Pitao sam, istinski radoznao, videcvši kako doktori sa kojima sam razgovarao ne misle da mogu bilo šta da učine za mene. Sestra Teodora je mislila drugačije.

„Kao što sam rekla, ja sam specijalista i radim na jedinstvenoj vrsti terapije. Za sada imam stopostotnu stopu uspeha i sumnjam da će se to na tvom slučaju promeniti. Međutim, prvo treba da potpišeš ovde. Jel je u redu da budemo na ti?“ Dala mi je papir, sok sam se pitao kakvu bi terapiju mogla da ima na umu.

„Da naravno… nego, šta ovo potpisujem?“

Medicinska sestra se osmehnula. „Ukratko, piše da ako terapija ne uspije, nećete nas tužiti.“

„Je li opasno?“

Teodora je odmahnula glavom. „Nikako. Ja se dobro brinem o svojim pacijentima.“

Bilo je nešto u njoj, u njenom glasu, zbog čega sam joj verovao. Osim toga, u tom trenutku, šta sam morao da izgubim? Potpisao sam.

„Odlično“, rekla je Teodora, spuštajući ugovor i zaključavajući vrata. „A sada, da počnemo.“

Otišla je do uzglavlja mog kreveta i počela malo da se proteže, savijala se itd. Priznajem da je to bio priličan prizor, posebno kada je njena uniforma počela da se diže, pružajući mi sjajan pogled na njeno prilično ljupko dupence. Posle nekoliko minuta, ona me je pogledala. „Da li ti je kurac imalo tvrd?“

U svojoj omamljenosti gledajući je, nisam ni razmišljao o svom kurcu. Pre nego što sam uspeo da odgovorim, Teodora je povukla ćebe sa mene, i oboje smo mogli da vidimo da ispod moje tanke bolničke haljine. Moj penis nije bio ni najmanje uspravan.

„Zanimljivo. Hajde da nastavimo onda.“ Podigavši desnu nogu, Teodora ju je naslonila na krevet, mekani najlon na nekoliko centimetara od mog golog mesa. Oči su mi se raširile kad sam to video, i začudo, moj penis je počeo da trza… samo malo, ali ipak je pokazao neke znake života. Uz još jedan osmeh, Teodora je sklonila nogu. „Baš kao što sam i sumnjala. Ti si savršen kandidat za moj tretman. Hajde, namesti se i lezi pa možemo da počnemo.“

Uradio sam kako mi je naredila i gledao kako je skinula štikle i sela na krevet. Njena noga obložena najlonom polako je počela da se kreće uz krevet, nežno milujući moju nogu i pomalo četkajući moj kurac. Osećaj je bio neverovatan i po prvi put sam osetio kako krv teče do mog inače mlohavog kurca. Ali njena duga, ljupka noga nije stala sve dok njeno stopalo nije bilo nekoliko centimetara od mog lica. A onda mi je, bez upozorenja, svoje meko, belo, najlonom prekriveno stopalo podmetnulasmestila na lice. „Njuši“, bilo je sve što je rekla.

Nikada ranije nisam mirisao ničiju nogu, niti sam o tome razmišljao. Uvek je zvučalo odvratno i pogrešno, ali sa Teodorinom nogom koja mi je ležala preko usta i nosa, nisam imao mnogo izbora. Udahnuo sam, očekujući najgore, ali na moje iznenađenje, mirisalo je dobro. Stvarno dobro. Njeno stopalo obučeno u najlon, toplo i znojavo kao što se i očekivalo s obzirom da je zaglavljeno u tim štiklama bogzna koliko dugo, uopšte nije loše mirisalo. Zapravo, mirisalo je neverovatno, kao da je miris destilovana verzija njene lepote.

Teodorino stopalo je mirisalo jednako dobro kao što je i izgledala, a ja sam počeo sve više i više da njuškam. I sve vreme, moj kurac je nastavio da raste. „Zanimljivo“, primetila je Teodora, a zatim pomerila drugu nogu uz moje telo dok se nije spojila sa svojom bliznakinjom na mom licu. „Nastavi da njušiš…“

Što sam više mirisao, to sam se bolje osećao. Ne samo moj kurac – koji je iz sekunde postajao sve tvrđi, već uopšte. Nešto u vezi sa njenim stopalima me je uzbuđivalo, i nisam bio siguran da želim da to prestane.

„Izgleda da terapija deluje. Hajdemo na sledeću fazu.“

Njena ruka je obavila moj penis i počela da ga miluje, polako i nežno, ali između toga je držala i stopala na mom licu. Kurac je počeo dodatno da dobija na snazi. Posle nekoliko minuta prestala je da mi ga drka i sklonila je stopala sa mog lica. Bio sam shrvan, pogotovo jer se činilo da stvari idu dobro, ali moja medicinska sestra još nije završila sa mnom. Gledao sam je kako skida čarape, a zatim prilazi krevetu.

„Sedi na trenutak.“

Uradio sam kako je tražila, a onda sam ostao zaprepašćen kad mi je omotala najlon oko glave i gornjeg dela lica. Kada je bila zadovoljna svojim radom, nežno me je odložila i nastavila sa lečenjem. Njena sada bosa stopala vratila su se na moje lice i video sam njene crveno ofarbane nokte na mojim usnama. Čak i bez da je rekla ni reč, imao sam dobru predstavu o tome šta je imala na umu, nešto što je potvrdila prilično brzo. „“Reci Aaaaa…“ Usta su mi se otvorila, gotovo sama od sebe, a ona je uvukla nekoliko nožnih prstiju unutra.

Trebao sam biti zabrinut ili zgrožen, ali u trenutku kada je moj jezik došao u kontakt sa njenim nožnim prstima, moja čula su eksplodirala. Njena stopala su imala neverovatan ukus, a ja sam se skoro istopio u krevetu kada mi je naredila: „Jače ih sisaj ….“ Nije mi trebala dvaput reći i počeo sam da ih sisam kao da su lizalice. Imali su dobar ukus koliko i miris, a između toga i najlona omotanih oko moje glave, bio sam u raju.

Kao i moj kurac. Nikada nije bio tako tvrd, a kada se njena ruka još jednom obavila oko njega i počela da ga mazi, pritisak je ponovo počeo da raste. Osećaj njenog drkanja je bio neverovatan, a osećanja koja su mi strujala kroz kitu bila su nešto sasvim novo za mene. Nakon godina i godina tokom kojih nisam mogao da postanem tvrd, a kamoli da da svršim, shvatio sam da je to ono što sam osećao ponovo – približavanje orgazmu.

Želeo sam da me dokrajči, ali u isto vreme nisam želeo da se taj osećaj završi. Nekako se činilo da Teodora tačno zna o čemu razmišljam, pošto je prestala da mi drka, povukla je stopala sa mog lica i pažljivo ih zamenila jednom od svojih potpetica, koju je nežno stavila preko mojih usta i nosa.

„Izgleda da tretman deluje, ali moramo biti sigurni.“ U roku od nekoliko sekundi, njena stopala su zauzela mesto njene ruke i omotala je moj sada izuzetno tvrd penis, a zatim je počela da ga drka tabanima i prstima. Nikada ramnije nisam bio zainteresovan za foot-job. Doduše, ja nikada nisam ni bio zainteresovan za stopala, nešto što sam počeo da shvatam da je možda bila greška.

Njena stopala su se osećala neverovatno, tako meka, glatka i seksi dok su nastavili da manipulišu mojim kurcem, sve vreme dok je miris njene pete i njenih najlonki ispunjavao moj nos. Što je više drkala, to sam više osećao kako mi telo drhti. Nešto je dolazilo, i kako je sve više i više krvi teklo do mog penisa, znao sam šta je to. Orgazam, nešto za šta sam izgubio sve nade da ću ikada ponovo doživeti. Zastenjao sam, glasnije nego ikada u životu, a ona je i dalje milovala drkala sve dok pritisak nije dostigao vrhunac. I u trenu – kurac mi je eksplodirao!

Potoci i potoci lepljive bele sperme su izlazili kao zadovoljstvo koje nikada ranije nisam osetio. Teodora je nastavila da drka, muzeći svaku kap iz mene, a ja sam nastavio da svršavam. Kao da su njena stopala odčepila cev, i sada je sperma mogla slobodno da teče kako je oduvek želela. Posle dobrih par minuta, ali verovatno mnogo manje, osetio sam kako mi se telo opustilo.

Bez reči je odvezala najlonke sa moje glave. Onda – iako su joj stopala bila natopljena mojom spermom, navukla je najlonke na svoje noge i smestila ih u cipele kao da se ništa nije dogodilo. Sve vreme sam ležao tamo, dahćući, preplavljen zadovoljstvom. Teodora mi se osmehnula onim svojim lepim osmehom. „Rekla sam ti, stopostotna stopa uspeha.“

Iako sam hteo nešto da kažem, bilo šta, reči nisu dolazile. Mozak mi je bio praktično spržen od zadovoljstva kao i od njenog mirisa stopala, tako da je sve što sam mogao da uradim bilo da ležim tamo dok je Teodora beležila nešto u moj karton, a zatim otključala vrata.

Pre nego što je otišla, pogledala me je. „Vratiću se sutra da se uverim da je sve u redu, ali mislim da više nećeš imati problema. Barem dok uzimaš lekove.“

„Lekove?“ Konačno sam uspeo da izgovorim, a Teodora se nasmešila.

„Doneću ti nekoliko mojih nošenih najlonki. Samo ih njuši dok drkaš, i razmišljaj o meni i mojim stopalima. Hoćeš li uraditi to za mene?“

Klimnuo sam glavom, još uvek ošamućen.

„Dobar dečko“, rekla je Teodora sa osmehom, a zatim krenula ka vratima. „Vidimo se sutra.“ Poslala mi je poljubac i onda je nestala.

Dok sam ležao tamo, realnost me je pukla. Počeo sam da se smejem ne verujući šta se upravo desilo. Seksi stopala i nošene mirišljave najlonke su bile rešenje za moje probleme koji su godinama trajali? Svašta… zvuči sumanuto, ali radi.

KRAJ!