Ucenjena Navijačica 1. Deo
Kao direktor najveće škole u našem delu zemlje, svaki dan je avantura. Gudra, deca slavnih, drama, internet maltretiranje, bande, sve sam to video. Neke od brutalnih mamica su flertovale sa mnom, pa čak i direktno mi nudile seks, samo da ne izbacim njihovo dete iz škole. Imao sam i neke lepe tinejdžerke koje mi se ponekad nude … ali uvek sam se odupirao iskušenju.
Razvod, dug period bez seksa i gorčina zbog akademskih promena koje su se vršile u mom okrugu spojile su se odjednom i dozvolile da moja moralna ograničenja malko opadnu … a kad sam podlegao … zaista sam podlegao!
Dan je započeo užasno, očajno, sa brdo nekih sranja i već sam bio na ivici da potpuno izgubim razum… Helena Lukić, kapiten navijačica školske ekipe, uhvaćena je kako se tuca sa Milanom Ilićem. Ko je on? Pa on je bio naš šampion u šahu i klasičan štreber u svakom smislu te reči. Ni za milion godina nisam mogao biti spreman za to. To nije imalo nikakvog smisla.
Koliko sam znao, ta mala se zabavljala sa popularnim likog krupnim sportistom pred kojim je bila sportska stipendija i velika karijera. Čim sam čuo za incident, doveo sam ih u svoju kancelariju i postavio pitanje, zanemarujući pravo pitanje koje je bilo logično da postavim: „Zašto biste vas dvoje odlučili da se …?“
Milan je izgledao kao da se već usrao gaće, a Helena je bila u suzama. Ali posle petnaest godina ovog posla, znao sam da to nisu prave suze, već suze tipa – mogu da se izvučem iz nevolje. Milan je konačno promucao: „Ja-ja-žao mi je gospodine Direktore, bila je to stvarno glupa stvar.“
Ne obazirući se na uplakanu devojku, objasnio sam: „Razumete ako ovo uđe u zvaničnu evidenciju, letite odavde i ni jedan faks fakultet u zemlji neće primiti.“
„D..-da, gospodine“, mucao je potpuno shrvani Milan, poput štrebera kakav je bio. „Možda bih mogao da vam progledam kroz prste kad bih mogao samo da razumem zašto. Milan je spustio pogled i objasnio: „Helena mi je rekla da se nađemo u sobi za domara nakon škole. Mislio sam da je to šala i nisam planirao da idem, ali ….“
„Ali, morao si da ideš u slučaju da to nije nameštaljka“, završio sam za dečaka pod stresom. „Da. A ona je već bila tamo kad sam stigao i pitala je da li je to istina.“ „Šta da li je istina?“ Pitao sam. Helena se konačno oglasila. – “Da se nisi usudio, Milane!” Pogledom sam pronašao plavokosu navijačicu, lice joj je bilo u neredu od mešavine suza i šminke.
„Kad on ispriča, tada možete reći i vi svoju svoju verziju, mlada damo.“ Zaustavila se, iako bi pogled koji je usmerila ka Milanu zaustavilo 99,999% momaka da nastave dalje. „Zapravo Helena, idi sačekaj napolju.“ „Ali“, počela je da protestuje. „Nema ali, kreni!“ Naredio sam, glas mi se povisio i postao strožiji.
Kad je izašla, rekao sam: „Hajde, Milane.“ „Pitala je da li su tačne glasine o veličini mog …“ stidljivi štreber je zastao. „Vašeg penisa?“ Pitao sam. „Da, gospodine“, odgovorio je. „Dakle, želela je da vidi da li su glasine tačne o veličini vašeg penisa.“ „Da, gospodine“, odgovorio je iscrpljeni dečak, očigledno posramljen razgovorom i zabrinut za svoju budućnost.
Kao i mnogi dečaci i muškarci, jedna ishitrena odluka koja uključuje pičku i možete izgubiti sve. Nasmešio sam se, „Koliko dugo ste vas dvoje bili u sobi pre nego što ste uhvaćeni?“ „Manje od deset minuta, gospodine.“ Ideja mi se već formirala u glavi: „Da li ti je pružila oralni seks?“ „Da, gospodine“, odgovori štreber tako tiho da sam više čitao sa usana nego što sam ga čuo.
„Koliko dugo ste vas dvoje imali stvarni odnos pre nego što ste uhvaćeni?“ „Samo nekoliko minuta“, odgovorio je. Nesrećni kreten. Imao je najbrutalniju navijačicu u školi a uživao je u njoj samo nekoliko minuta. Život je nekada zaista kučka.
„Samo da ti kažem Milane. Ti si dobro dete i ne bih voleo da izgubiš svoju budućnost. Možeš li čuvati tajnu?“ „Da, gospodine“, odgovorio je, a tračak nade žarko je blistao u njegovom glasu. „Ovo se nikada nije dogodilo. Niko ne zna osim tebe, Helene, domara i mene. Zato nemojte nikome govoriti i pretvaraću se da se to nikada nije dogodilo.“ „Hvala vam, gospodine“, oduševljeno se složio.
„Ali šta je sa Helenaom?“ „Ja ću to da rešim sa Helenom. ali zapamti – nikome ni reč! Ako se sazna da sam zataškao, imaćemo problem svo troje!“, odgovorio sam. „Ugodan vikend, Milane.“ „Hvala, hvala, gospodine“, progunđao je. „Nema na čemu. Pošalji Helenu neka uđe.“ „Da gospodine.“
Minut kasnije, Helena je ušla u moju kancelariju i zatvorila vrata. Prišla je svojoj stolici uz seksi vrckanje za koje sam siguran da ju je u prošlosti često izvlačilo iz nevolje. Sedeći, pobrinula se da pokaže svoje noge. Zahihotao sam se u sebi, misleći da će uskoro pokazati više od toga.
„Gospođice Lukić, šta ćemo da uradimo u vezi sa ovom nevoljom?“ U početku je pokušala pristup „neće se ponoviti“. „Gospodine Direktore, to se više nikada nikada neće ponoviti.“ Odgovorio sam – „Voleo bih da verujem u to, ali ako se dobro sećam, ovo je vaš treći prekršaj u mojoj školi. Prvi je bio plagijat eseja, a drugi incident je bio sa alkoholom.“
Brzo se odbranila. „Izvinila sam se zbog plagiranja, bila sam klinka pre tri godine i glupa. Onaj viski je bila bezazlena šala.“ Uputio sam joj strog pogled dok sam joj odgovorio: „Devojka u bolnici sa trovanjem alkoholom nije moja verzija bezazlene šale“.
Shvativši da se ne šalim, promenila je svoju teoriju. „Znam. Bilo mi je tako loše zbog toga, ali jednostavno nismo znale da ne može da podnese alkohol.“ Ignorišući njeno jadno obrazloženje, nastavio sam, „Dakle, ovo je prekršaj broj tri. Znate šta se dešava posle trećeg ukora, zar ne, gospođice Lukić?“ „Letite napolje…“, šapnula je.
Počele su da se stvaraju suze, bilo stvarne bilo lažne ali cilj je bio isti – da se njima manipuliše. „Da, letite napolje. I možete da zaustavite te lažne suze, možda su one ranije radile za vas, ali to neće imati uticaj kod mene.“ Suze su prestale gotovo jednako brzo kao što su i započele.
„Politika je prilično jasna, gospođice Lukić. Ne pišem ja pravila, ali ih sprovodim.“ Besan pogled u njenim očima pojavio se dok je preklinjala: „Mora da postoji nešto što možete učiniti“. Slegnuo sam ramenima, „Oh, puno toga mogu učiniti, ali zašto bih?“ Uhvativši moje implikacije, nasmešila se prvi put posle nekog vremena, i koristeći se seksualnim smicalicama, glas joj je postao zavodljiv: „Mora da postoji nešto što mogu da učinim da promenite vaše mišljenje, gospodine Direktore“.
Ustao sam, zaprepastivši je, i odgovorio: „Pretpostavljam da bih mogao prevideti ovo kršenje pravila, ali posledice su velike.“ „Učiniću sve što želite, gospodine Direktore“, nasmešila se zavodljivo i droljasto.
„Sve što poželite“- to su vrlo VRLO opasne reči gospođice Lukić“, upozorio sam, stojeći ispred nje i gledajući nadole. Ponovila je, nesposobna ni da shvati šta sam imao na umu, „Učiniću sve, gospodine Direktore“. Uverena u svoju seksualnu neodoljivost, rukom je krenula do mog uspravnog kurca u gaćama. Osetivši moj penis, promucala je, „Hmmmm, impresivno.“
„Tako mi je rečeno“, samozadovoljno sam uzvratio. „Dakle, mogu li nešto učiniti za vas, gospodine Direktore?“ „Zaista ste mala drolja, zar ne, gospođice Lukić?“
„Khm… molim?“ odgovorila je šokirana iznenadnom uvredom. „Koliko ste momaka pojebali?“ Nastavio sam sa ispitivanjem. Njena ruka mi je ostavila pantalone, ali nije odgovorila. „Koliko ste kurčeva posisali? Koliko litara sperme progutali?“ Pitao sam, nastavljajući verbalni napad.
„Gospodine Direktore, molim vas, prestanite!“ „Gospođice Lukić. Učinimo ovo kristalno jasnim. Ako ne želite da vas suspendujem i jebeno izbacim na glavačke iz škole i to samo par meseci pre mature, učinićete tačno ono što vam kažem. Je li to jasno?“
„Ne razumem?“
„A ne razumeš? E pa dozvoli mi da budem precizniji – Ti si drolja… droljetina… a ja ću da te koristim kao svoju ličnu navijačicu kurvicu, jel vam je sada jasnije??“, objasnio sam dok sam otkopčavao pojas. 
„Molim vas, nemojte me zvati drolja.“
„Ali ti to jesi, zar ne? Ponovo ću te pitati koliko je mama punilo tu tvoju mladu pičkicu?“ Pitao sam a pantalone su mi pale na zemlju.
„Grozni ste” – reckla je kroz jecaj… – “Desetak ili tako nekako“, šapnula je, ponižena. Oslobađajući penis iz bokserica, pitao sam „a koliko si kurčeva posisala?“
„Pa… više… više od deset“, priznala je.
„Pa dobro, dodajte još jedan na svoj račun, gospođice Lukić.“
KRAJ 1. Dela
