Uhvaćena špijunka
Tačno u ponoć treba da se pojavim u suterenu jedne stare zgrade, jer je dogovor da Njemu prenesem važnu informaciju. Na sebi imam samo mantil, haltere i crne čizme. Ne znam gde se to mesto nalazi i dobila sam neko polušifrovano uputstvo, na osnovu kog moram da ga pronađem. Gledam svaku sitnicu usput, da ne bih negde pogrešila i nešto pogrešno protumačila – drveće, plakati, prodavnice, automobili…
Uprkos svemu, u nekom trenutku, potpuno sluđena, skrećem u pogrešnu ulicu i gubim se. Dok pokušavam da održim pribranost i da se vratim na pravi put, osećam sve jači strah i paniku. Sve i da hoću da odustanem i da ga pozovem, ne mogu, pošto mi je zabranio da ponesem telefon. U isto vreme mi se plače, preplašena sam i osećam kako mi se, od uzbuđenja, sokovi iz pičke lagano slivaju niz butine. Jasno mi je da sam samo bezvredna kurva, koja treba da obavi zadatak.
Nakon dobrih 40 minuta lutanja, mislim da sam našla zgradu iz uputstva. Znam da toliko kašnjenje neće proći nekažnjeno. Sad su mi opet pomešana osećanja: strah zbog grube greške koju sam napravila i radost što ću ga ugledati, makar me i samo osudio i kaznio. Ali, šta ako je već otišao? Šta ako se trajno naljuti na mene? Mislim da samo to ne bih podnela. Klečaću i moliću ga da mi oprosti, čim ga vidim. Pitam se i da li mi je namerno u uputstvo ubacio nešto što je znao da će me zbuniti, da bi me doveo u ovakvu situaciju…
U mrklom mraku pokušavam da napipam svaku trošnu stepenicu, da se ne bih saplela i pala u svojim visokim štiklama. Oseća se vlaga i čuju se samo neki koraci odole. Pratim jedva primetni tračak svetlost i izbijam na jednu prostranu praznu prostoriju. Tu me čeka veoma neprijatno iznenađenje. Nasred prostorije nalazi se sto, na njemu petrolejska lampa, a za njim sede dvojica nepoznatih muškaraca u kožnim mantilima. Ne izgledaju ni najmanje prijateljski raspoloženi. Obojica mi prilaze. Jedan mi uzima ruke i vezuje ih lisicama, dok mi drugi jednim potezom kida dugmad sa mantila. Moje ogromne sisetine su se na trenutak zanjihale. Sad izgledam kao bespomoćna jeftina kurva, sa raskopčanim mantilom i golim telom na raspolaganju nepoznatim siledžijama.
Podižu me i stavljaju me na sto, licem okrenutu ka dole. Osećam kako mi se bradavice ukrućuju od dodira sa hladnom površinom stola i od uzbuđenja koje izaziva ova neizvesnost. Jedan me hvata snažno za kosu i drži mi glavu pribijenu za sto, tako da ne mogu da je pomerim. Drugi staje kod mojih nogu, širi ih i zadiže mi mantil.
– Čekali smo te predugo, kurvetino glupava, zato ćeš sad biti kažnjena, za 45 minuta, dobijaš isto toliko udaraca koje ćeš sama lepo da brojiš i da se izvinjavaš, da naučiš da gledaš na sat i poštuješ Njegovo vreme – govori mi ovaj što mi drži glavu.
Odmah nakon toga osećam na svom dupetu prvi snažni udar korbača. Već nakon trećeg mislim da neću uspeti da izdržim i plašim se šta će onda biti. Borim se sa osećajem bola i sa činjenicom da moram da ispaštam za svaku svoju grešku, dok brojim udarce jačeg i slabijeg intenziteta, koji se smenjuju po mojoj guzi i butinama.
Dobro je da nisam napravila grešku prilikom brojanja, inače bih morala sve ponovo. Nakon poslednjeg i najsnažnijeg, ispuštam snažan vrisak, a, monstrum koji mi drži glavu je podiže, udara mi šamarčinu i stavlja mi neku prljavu krpu u usta. Čujem škljocanje fotoaparata. Fotografišu me ovako bespomoćnu iz svih uglova, verovatno da bi mu posle priložili dokaze. Okreću me na leđa kao komad mesa, obojica mi kratkim pipanjem proveravaju pičku da li je vlažna i par puta i nju udaraju, a onda i taj prizor slikaju, zajedno sa mojim licem po kom se razmazala prejaka jeftina šminka. Naređuju mi da sama ustanem, što jedva uspevam da izvedem, jer ne mogu da se pomažem rukama, lisice su još uvek tu. Čujem ih kako mi se zlobno smeju sve vreme i osećam kako mi kreću suze što me dvojica potpunih stranaca na ovakav način ponižavaju, dok ne znam ni da li će se On uopšte pojaviti.
Postavljaju me u sedeći položaj na stolicu, tako izmučenu, u razdrljenom mantilu, čarapama i štiklama. Skidaju mi lisice da bi mi vezali ruke i celo telo za stolicu. Šire mi noge, dok ja istovremeno osećam stid i kurvanjsko zadovoljstvo, jer mi je pička već previše vlažna i otvorena, spremna da primi bilo šta.
Kada bi se On sad pojavio, verovatno bi bio ljut i kaznio bi me za to što sam tolika drolja i što je to tako očigledno. Ipak sam došla samo da obavim zadatak i prenesem važnu poruku, a ne da pokazujem nekim strancima koliko sam napaljena.
Ostavljaju me tako da sedim neko vreme, vezanih ruku, nogu i sisa, detaljno me posmatraju, prinoseći lampu svakom delu mog tela, tako da mogu skoro da osetim njenu vrelinu i ponovo me slikaju iz svih uglova. Skoro sam sigurna da neću dobiti njihove kurčeve, da im je to najstrože zabranio, a opet, ne znam šta da radim ako ih izvade i pokušaju da mi utrpaju. Da li bi to mogao da bude njegov test, da vidi da li ću se opirati…
Jedan od njih odlazi u drugi deo prostorije i vraća se sa velikom kesom, koju stavlja na sto. Krajičkom oka uspevam da vidim da je iz nje izvadio različite predmete izduženog oblika. Vade mi krpu iz usta i ispitivanje kreće. Traže mi lične podatke, što ja nemam dozvolu da im dam. Nakon svakog odbijanja da progovorim, dobijam šamarčinu, udarce po sisama i guraju mi novi predmet u pičku, koji tu drže veoma kratko, a onda ga vade i ponovo ispituju. Osećam u sebi razne bočice, plastične, metalne i staklene, plastičnu lutku, manju vazu…
Pička mi je sve gladnija, mozak skoro da mi više ne radi i najradije bih molila da mi nešto od toga zadrže duže i da mi daju da se nasadim i svršim. Preznojana sam, raščupana i izmučena, psihički i fizički. Ipak, ne govorim im ništa. Iznenada čujem njegove korake, koje nepogrešivo prepoznajem. Sad tek osećam pravi strah i još sam vlažnija. Dolazi polako, obučen u crno. Ova dvojica se pomeraju u stranu.
On mi prilazi, hvata me za bradu, podiže mi glavu i pljuje me po licu. Niz njegovih najgorih uvreda me dovodi do suza vrlo brzo. U glavi mi odzvanja: „fukso prljava bezvredna“, „šljamu obični“, „ti si najveće dno od žene od koje sam ikada video“, „đubre nesposobno“, „idiotkinjo skrnava“, „ćurketino“… Osećam Njegovu kožnu rukavicu na licu dok pljušte šamari. – Ispišite po njoj sve ovo što sam izgovorio, pa neka onda kučka na sebi nosi poruke, da svi znaju šta je – naređuje dvojici mojih mučitelja. Oni zatim crnim flomasterom po meni ispisuju sve uvrede koji su čuli. On donosi ogledalo i tera me da se gledam. – Pogledaj se na šta ličiš i sad lepo sama sve naglas iščitaj, hoću da čujem i kako sama to sve izgovaraš! – strogim tonom zahteva od mene. Ja čitam u suzama, gledajući svoju užasnu sliku u ogledalu. On za to vreme prilazi mom licu, vadi kurac i samo me udara njime, a ja ne prestajem da iščitavam tekst sa sebe.
Po završetku čitanja uvreda, nabija mi kurac duboko u grlo, daveći me njime. Ja grcam, a njih dvojica stoje pored i drkaju. Na kraju njegova sperma završava u mojim ustima, dok mi oni svoju istresaju po sisama. Presrećna sam što sam ga bar zadovoljila i što sam progutala taj deo Njega. Želim ga pored sebe, ma šta da mi radio.
Pokazuje svojim saradnicima da me odvežu, a onda me uzima za kosu i vuče do stola. Naginje me nad sto, par puta me lupa kožnom rukavicom po dupetu i pički, zavlači mi na par sekundi tri prsta u nju, a onda me postavlja na stolicu i stavlja svesku i olovku ispred mene na sto. Govori mi da će otići i naređuje mi da, dok se ne vrati, moram da sedim i da pišem u svesku sledeću rečenicu: „Ja sam bezvredno špijunsko govno od drolje, koje nije uspelo da obavi zadatak kako treba i ne zaslužujem da se prema meni odnose kao prema ljudskom biću.“ i da ne smem da se pomerim odatle dok se on ne vrati. Zatim sva trojica odlaze, ne osvrćući se na mene.
Sati prolaze, ja sam žedna i ide mi se u toalet, ali znam da ne smem da mrdnem. Samo da mi se ne ugasi lampa, jer onda neću videti šta pišem… Ne pomeram se odatle, osećam kako On upravlja mojim telom, iako nije tu. Ruka me boli od pisanja, ali ne odustajem.
Konačno se pojavljuje, a ja nemam predstavu koliko je vremena prošlo. Uzima svesku i, nezadovoljan mojim učinkom, udara me njome, kida ispisane listove i trpa mi ih u usta. Postavlja me na sto na sve četiri i jebe me otpozadi svom snagom, pun besa i prezira prema meni. Osećam kako mi razdire pičku, i jaja kako mi udaraju dupe. Uvrede su mu ponovo brutalne. Molim ga da svršim, ali mi ne dozvoljava. Osećam kako na kraju istresa spermu po mom velikom dupetu, zadovoljna što ću bar to poneti na sebi. Ostavio me je tako naguženu nekoliko trenutaka i slikao. Sve je zabeleženo, kurvo špijunska, bićeš ucenjivana postojećim fotografijama, smradu jedan ženski! – rekao je. Onda je izvukao kaiš, izudarao me malo njime po dupetu i bacio mi ga, rekavši da mogu njime da vežem mantil, sa kog mi je pokidana dugmad i da se odmah pokupim i idem, kako sam i došla.
Bez reči sam krenula, jecajući. Napolju je već svanulo, a ja sam bila raščupana, poderanih čarapa i razmazane šminke. Svi su jasno mogli da vide da sam kurva, bezvredno izjebano meso. Bilo mi je već svejedno, pa sam čučnula negde tu strane da piškim. Ugledala sam kola kako se zaustavljaju. Iz njih je izašao On, podigao me i ubacio unutra.
