Vrijeme kada sudbina odlučuje – I dio

Slika, ritam osacaj i rec, ljubav, san dodir i greh. Kad ti mladost pokuti razum i osecaj slike koju gledas uzivo, svaka rec je suvisna jer od uzdaha nemoze van a dodir klizi niz vrata sudbine, cineci greh istine, malo sam skoro nikako razmisljao o tome. Obracun, mafije, crnina Beogradske ulice, ispracen poslednji don, kako su ga zvali ortaci, svila cne boje skrivala je oci majke moje. Imao sam tada samo dva koraka do punoletnosti, u danu izgubio svog ortaka, zivotnog ortaka. A ona slomljena tugom, zelela je da me sto dalje odvede od tih 90-tih.

Bojala se da se dug jos vise nenaplati, povela me negde i cuvala me za sebe, za mene za nas. Odrediste je bila Grcka, secam se kamena kuca, pogled na more, ljudi su cutali, gledali nju i mene, nesto je bilo davno obecano, neznam sta? Nekoliko dana uopste iz kuce nismo izlazili, telefonom je sve radjeno u tisini, pitao samm ju a sta dalje? Cutala je nemocna, nije sad bilo vreme za objasnjavanje, a mozda je bas trebala nesto da mi slaze? Svaki novi dan je bio novo sutra. Pocela je neka nervoza da se uvlaci u mene, nisam bio dovoljno star a niti mlad, trazilo se nesto u meni, nesto je zelelo da izadje iz mene, van. Leto je bilo tajanstveno toplo, sisao sam dole noseci peskir.

Rekla mi je nemoj, istusiraj se nije vreme za plivanje, bar ne jos. A zasto? Nemogu ti sad to objasnjavati, previse je skupo da bi rizikovala jos jedan put. Dobro a dokle ce ovo da traje? Neznam!Pa mi smo kao u zatvoru sa pogledom na more. Veoma tesko sam to podnosio, nisam bio ni punoletan jos, trazile su mi se neke navike, koje nemogu tek tako da izadju iz glave.

Drzala je sve pod kontrolom, njen strah me pomalo dovodio do ludila, nista se nije desavalo osim tisine, telefona i koraka njene stikle, koja je odzvanjala parketom kuce. Proslo je nekoliko dana, malo se opustila, malo ju je i umor pustio, sela je i rekla mi tiho. Izvini ali ovo je igra, ozbiljna igra i shvati da je tako. Slusaj Violeta, ja nemogu bas ceo zivot da provedem u ovoj kuci.

Meni fali dosta toga, fale mi izlasci, zurke, drugari, devojke, razumes li ti to? Razumem ali za sada ti nista od toga nemogu obecati, sacekaj jos malo. Nasula nam je po casu vina, crnog, uklapalo se u boju njene haljine, boju njenih cipela. Samo ne u boju njene kose. Onda sam popio jos jednu, prica se polako odmotavala ali ne konkretna vec sve nesto zamotano, kao laz na prstima, zagonetka, neznam ni sam vise sta se sve tu desavalo.

Vrtio sam casu u ruci, tako mi je trebala neka devojka da se odmorim na njoj, da se opustim medju njenim bokovima i da mi usnama uzme meru ove tisine. O cemu razmisljas upitala me moja Violeta? O tebi, o meni, o usnama, o meri koju bi mi uzela, da se opustim medju tvojim bokovima. Pa ti se pijan, nasmejala se onako kako to nisam video dugo. Njen osmeh je proterao ovu tisinu kroz prozor u tamnu noc koja je bila sama kao i nas dvoje.

Nisam pijan ali sam izgubljen od ove samoce i treba mi nesto da me smiri, da me ponese, da me neznam vise sta, veruj mi, a jedino si ti uz mene, zato sam to rekao, onako a nesto sam drugo hteo. Ma mozda je to vino izgovorilo nekoliko reci, znam da si se nasalio i meni je bilo smesno to sto i kako si to rekao. Lepa si Violeta, lepsa si od sna, lepsa si i od zivota, pa kad bi birao, izabrao bi zivot da izgubim samo ti da ostanes tu. Pa ti si divan, kako to lepo zvuci to sto si rekao, prelepo je zvucalo, romanticno i lepo.

Svidelo ti se zar ne? Da svidelo mi se, njen pogled je bio blag, presao je umiljato preko mene, prisao sam joj i samo nas je predalj delio da nepogresimo, da nezagazimo u greh. Ali vino je bilo kao barut zapaljivo i u nekoliko sledecih sekundi taj pedalj blizine je nestao, topot stikle i moje bose noge, nase dve sene ljubile su se u svilenim jastucima sobe, kuce koja je imala pogled na more. Svetlo je treptalo od stolne lampe, njena ruka je pokusavala da ju ugasi dok sam ljubio njeno vec golo telo, kao Adam Evu, ovaj put je prica bila drukcija ali greh je greh. Njene grudi, njene obline, kukovi, usne, sve je to bilo ispred mene i ja sam sve to uzimao.

Ljubio sam ju u tudjoj zemlji, tudjoj kuci, kao da smo i mi bili tudji. Osetila ga je dobro kad je usao u nju, bila je spremna na to jer je blago sirila svoje noge, nastimavala se da sto lakse udje u nju, primila ga je sa uzdahom i kao da to nije bio prvi put, pocela da mesa i uziva. Violetaaaaa, tiho sam uzdahnuo. Nije bilo odgovora samo uzdah sa njenih usana, mesala je usporeno, bila je tako, tako strastvena, nisam poznavao tu zenu na taj nacin do sada.

Violeta kako se lepo jebes. Stavila je ruku na moja usta i nastavila da mesa, njeni uzdasi su me za nekoliko minuta naveli i ja sam ga izvukao van, spricao sam po njenom stomaku i grudima. Uzela ga je u ruku i zavrsila ono sto je sam poceo, krik zadovoljstva odjeknuo je tisinom. Bilo je to vreme kad sudbina odlucuje.

Sta dalje. Legao sam na ledja, senunde su prolazile, duboko sam uzdisao, kako sam lepo jebao zenu koja bese prva violina zivota mog. Posle desetak minuta u kojima smo cutali. Violeta se podigla i zapocela igru u kojoj je bila slika ritam i osecaj, reci vise nije bilo.

Kurac mi se digao kao da se ovo pre nije ni desilo. U ustima Violete, postao je kao stena dok ga je ona navlacila, njen dodir kao san, greh i opet osecaj topline njene vagine kad se popela i sela na mene. Osetio sam da sve oko mene propada, tone, osecao sam valove a to se Violeta nihala na kurcu mom. Uzdisala je duboko i usporavala pa ubrzavala, nabijala se na kurac, znala je sve sto je trebalo i vise od toga.

Ovaj put je potrajalo, mozda i vise od pola sata u kojem je Violeta svrsila ali sa kurca nije silazila sve dok ju nisam skinuo pod sebe. Nastavio sam jos malo a onda je krv udarila u vene, izvukao sam ga van i svrsio na Violetin stomak po drugi put, drkala ga je nezno, sluzav cedila se i zadnja kap iz njega. Tu noc smo kasnije razgovarai o svemu, kao da se nista nije desilo izmedju nas. Ta noc je promenila sve, bas sve.