Liči na svoga oca… ali je Bolji 1. Poglavlje
Dalibor je sin mog muža iz prethodnog braka, i na mnogo načina on liči na svoga oca. Nažalost, njegov tata i ja se razvodimo posle sedam godina braka. Veoma je prijateljski, svi oko nas osete da je manje stresa sada kada se rastajemo. Bilo kako bilo, prošlog vikenda sam otišla da posetim Dalibora na fakultet.
Daliborov otac je veoma nezavisan i situiran, baš kao i sam Dalibor. Gledajući unazad, razvod je bio samo pitanje vremena. Taj čovek me voli, to je očigledno, ali mu brzo postane dosadno sa istom ženom. Nije voleo klasičan kućni život, već je često putovao i bio je društveno aktivan koliko god je mogao.
Moj posao mi ne dozvoljava da se samo tako pokupim i odem kad mi se hoće, tako da je došlo do sve većeg razdvajanja. Dalibor je imao petnaest godina kada sam se udala za njegovog oca. Imala sam trideset četiri u tom trenutku, tako da je bilo malo čudno kada sam iznenada dobila sina tinejdžera. Ali uvek smo se dobro slagali.
Dalibor je i dalje veoma blizak sa svojom majkom i nikada nisam sebe zamišljala kao njena zamena. Bilo je više kao da smo prijatelji i uvek sam se trudila da budem tu za njega za razgovor kada god mu je potrebno. Upravo me je ta bliskost navela da odem kod njega prošlog vikenda. Trebalo je da mu pomognem da uredi novi stan. Bila sam stručnjak za enterijer i bilo je logično da ja budem ta koja će ga savetovati. 
Takođe je nedavno raskinuo sa svojom devojkom, pa je bio pomalo utučen. Rekla mu je da se vraća svom bivšem dečku što je Dalibora veoma povredilo. Razgovarala sam dosta sa njim o tome, pokušavajući da budem podrška. Podsetila sam ga da je na poslednjoj godini fakulteta i da treba da se okrene svojoj budućnosti. Rekla sam mu da treba maksimalno da uživa.
Fizički je mnogo ličio na svoga oca.
Dalibor je zgodan poput svoga oca. Visok i predivno građen, redovno vežba i povremeno ide na plivanje. Nedelju dana pre nego što sam došla, rekla sam mu u telefonskom razgovoru: „Opusti se i kreni u nove avanture. Ti si zgodan momak. U sjajnoj si formi. Mnoge devojke sanjaju da budu sa tobom.“
„Jesi ti sada ozbiljna?“ Nasmejao se na način koji dugo nisam čula.
„Naravno.“ uveravala sam ga. „Ti si zgodan, pametan i presladak. Zapamti to.“
„Hvala Ana.“
Što se mene tiče, dobro sam se brinula o sebi. Neki (čitaj mnogi) prijatelji mog bivšeg opisali su me kao neku vrstu trofejne žene, skoro sponzoruše, sa dugom plavom kosom i plavim očima. Iako sam bila vredna, pametna i nezavisna, predrasude su čudo, posebno u tom manjem mestu gde smo živeli dok smo bili u braku. Nije me to pogađalo, ja sam ga iskreno volela … a to što sam lepa i zgodna, to nikako ne sme biti zločin.
Dovezla sam se u studentski grad i našli smo se u njegovom stanu. Petak popodne i deo večeri proveli smo sređujući stvari i nameštaj. Stan je bio dovoljno veliki tako da je dozvolio najboljem drugaru koji je studirao sa njim da živi kod njega dok ne diplomiraju. Dotični momak je bio veoma ljubazan i obojica su se pobrinuli da mi bude udobno i da imam ono što mi je potrebno u gostinskoj sobi u kojoj sam odsela.
Te večeri smo Dalibor i ja otišli u lokalni pab. Klasičan prostor sa sportom na televiziji i mnogo izbora kraft piva. Pili smo i smejali se, osećala sam se sjajno i baš smo se dobro proveli. Bilo je kao da sam se vratila u dane svog studiranja, pila sam pivo sa njim i pričala o svim mogućim temama. Dalibor je bio potpuno opušten sa mnom, što mi je baš prijalo.
Tada se pojavila njegova bivša.
Razvod praktično nismo ni jednom pomenuli, nije bilo potrebe. Posle nekoliko piva, primetila sam da se Daliborovo držanje naglo promenilo. Primetio je da ulaze ljudi sa fakulteta, što ga je stavilo u oprez. Kada sam ga pitala za to, rekao mi je da je u grupi studenata bila i njegova bivša.
„Hej“, okrenula sam njegovo lice ka svome da se uverim da me sluša. „Ne razmišljaj o njoj. Ne dozvoli da ti pokvari veče, okej?“
Nasmejao se: „Da, u pravu si. Koga briga, zar ne?“
„Baš tako!“ 
Između piva i muzike, zadržala sam pogled na njemu i shvatila koliko je zgodan i lep. Mnoge devojke oko nas otvoreno su ga gledale i smeškale mu se. Mogao je da ima koju god hoće… ali je i dalje bio pomalo zamišljen zbog bivše. „Hej, ipak mi učini jednu uslugu, može?“, upitao je.
„Naravno. Šta imaš na pameti?“
„Ako se javi ili priđe, ti se predstavi kao Ana, moja prijateljica iz našeg grada, a ne kao moja maćeha. Jel to u redu?“
„Kako god ti želiš.“
Oko ponoći se pab napunio ljudima, posebno mlađim studentima, i počela je karaoke žurka. Čak smo ustali i igrali, smejali se i uživali. Činilo se da uspostavlja mnogo više kontakta sa mnom nego ranije. Uhvatio me je za ruku nekoliko puta a povremeno mi je stavio ruku i oko struka. Tada mi je postalo jasno – želi da nas njegova bivša vidi zajedno.
Već smo plesali kada je jedna talentovana studentkinja odlučila da zapeva sporu pesmu. Dalibor me je zgrabio za ruku i završili smo u zagrljaju, pripijeni jedno uz drugo. Dalibor je plesao sa mnom ali je gledao u pravcu svoje bivše. Verovatno refleksno, ali me je približio sebi toliko da su nam se i međunožja dodirivali dok smo se njihali uz muziku.
„Hvala što si tako dobra prema meni“, rekao mi je iskreno. Gledao je u mene i učinilo mi se da više ne vraća pažnju na druge. Njegove oči su ostale uprte u moje. Uz našu blizinu i uz njegov pogled, osetila sam kako mi kolena klecaju i drhtaj prolazi mojim telom.
„Naravno Dalibore. Uvek sam tu za tebe, ti si to zaslužio.“ – rekla sam i pomazila ga preko obraza.
Vratili smo se plesu i njegovo lice je bilo pored mog uha kada je ponovo progovorio: „Uvek si lepa, ali večeras izgledaš posebno dobro.“
Verovatno nije mogao da vidi u toj atmosferi, ali sam prilično pocrvenela: „Khm… Hvala.“ Odgovorila sam.
Kako se pesma stišavala, tako smo se razdvajali, ali tada sam osetila kako prinosi svoje lice mom. Pogledala sam ga u šoku kada me je iznenadio poljupcem direktno u usne. Zapanjena, imala sam na umu da Dalibor pokušava da održi našu masku kao prijatelja. Ali njegov poljubac se mnogo duže zadržao i ja sam odmah osetila ogromnu toplinu.
Njegovo lice je napustilo moje, i nisam mogla da ne pogledam u njega. Poljubac je bio sladak i nežan, veoma prisan. Njegovo lice je gledalo u moje kada sam osetila kako mi njegova ruka hvata obraz. Nakon kratkog trenutka, vratio je usne na moje. Poljubio me je sa mnogo više strasti nego prvi put i u početku sam se samo ukočila. Njegove usne su se pomerile uz moje, a meni se zavrtelo u glavi. 
Ličio je, ali se bolje ljubio od svoga oca.
Instinktivno, moje usne su se snažno spojile sa njegovima. Daliborova glava se lagano nagnula i osetila sam kako njegov jezik otvara moje usne. Gubila sam dah i ubrzano disala kroz nos dok su nam se jezici međusobno masirali. Nisam se odmicala od njega, čak sam refleksno počela da sisam njegov jezik i usne.
Iznenada, Dalibor me je uzeo za ruku i poljubac je bio završen. Bilo mi je drago jer sam bila u bunilu. Racionalni deo mene je govorio da se sve desilo iz razloga da nas njegova bivša vidi i bude malo ljubomorna. Ali seksualna žena u meni se potresla od strasnog poljupca ovog mnogo mlađeg muškarca.
Seli smo za sto i naše unutrašnje misli prekinuo je konobar. Dalibor je tražio da plati. Pogledala sam ga i tiho rekla: „Moram u toalet.“ Samo se osmehnuo i klimnuo glavom.
Provela sam dodatno vreme u ženskom toaletu, gledajući svoj odraz u ogledalu. Dodala sam i popravila karmin i pokušala da ignorišem uzbuđenje u sebi. Duboko sam udahnula i izašla iz toaleta. Čim smo izašli iz paba, on me je ponovo držao za ruku što sam sa osmehom prihvatila.
Bili smo tihi dok smo ulazili u taxi. Dalibor me je pogledao kada smo seli: „Hvala još jednom što si bila tu za mene i što si sjajno odigrala svoju ulogu.“
„Khm… da, da… naravno. Bilo mi je.. zadovoljstvo.“ Glas mi je drhtao.
Malo je pričao dok nas je taksista vozio do njegovog stana, a ja sam verovatno delovala udaljeno. Kroz glavu mi je prolazilo nekoliko misli. Odavno se nisam tako ljubila a Dalibor se sjajno, senzualno ljubio, to moram priznati. I, koliko god sam sebe kažnjavala zbog toga, deo mene se pitao šta on misli o mojoj veštini ljubljenja.
Kad smo se vratili u stan, poželela sam Daliboru laku noć i otišla u pravcu sobe u kojoj sam odsedala.
„Hoćeš li da završimo veče sa još jednim pićem?“ Pitao me je tiho.
Preko ramena sam ga pogledala i nasmešila mu se: „Bio je dug dan. Jedva čekam da se ušuškam pod jorgan.“
Kraj 1. Dela
