Stopala Mamine Drugarice
Samo što sam završio sa tuširanjem posle napornog podnevnog treninga, kao da sam začuo kucanje na ulaznim vratima od stana. Uzdahnuo sam od iritacije, ko bi li to sada mogao biti… Brzo sam navukao neku majicu i otrčao dole da otvorim vrata. Ispred vrata stajala je malo starija gospođa Ankica, jedna od maminih prijateljica. „Zdravo sine, je li tvoja mama kući?“
Gospođa Ankica se nestrpljivo smešila i prekrštala ruke dok je govorila. „Nije“, odgovorio sam, jedva prikrivajući vlastitu dosadnost uznemiren njenim pokretima. „Još je na poslu. Ne vraća se kući do pet.“ „Oh“, grozno se g-đa Ankica morala suočiti sa tim dok sam se ja u sebi pitao koliko li g-đa Ankica ima godina sada? -„Pa, ovde sam zbog tvoje majke, ona je naručila neke suknjice i cipele, a ja sam bila u blizini pa da joj dostavim.“ „Pa, ona sad nije ovde“, objasnio sam joj i gledao sa distance nestrpljivo.
Zašto sam se ja morao baviti ovom damom od oko 50 godina? „Aha razumem“, odgovorila je gospođa Ankica, ne mogavši da utiša taj pokroviteljski ton kao da ima posla sa još jednim bezobraznim tinejdžerom, iako sam ja već premašio dvadesete. „Nego šta misliš da li bih mogao doći na minut i ostaviti belešku za tvoju majku, da unesemo zajedno sve stvari sa ovim krpicama?“ Uzdahnuo sam, i zavrteo očima dok sam držao otvorena vrata gospođi Ankici da uđe u dnevnu sobu.
„Cenim to“, rekla je gospođa Ankica i zakoračila unutra kao da je to neko uslovljavanje. „Lepo je izaći I skloniti se sa te vrućine.“ Gospođa Ankica je sedela na jednom kraju kauča. Posegnula je ka torbi preko ramena i ukazala se papirna torba puna ženskih krpica i beležnica. „Ne znam zašto nosim ove kožne cipele na štiklu uz ove najlonke kada moram hodati okolo, a napolju je sredina leta sada. Lepo izgledaju, ali iako su tanke one mi čine stopala toliko lepljivim i neprijatnim. I jako, jako oznojenim uh! “
Uglavnom sam je ignorisao, gledao kroz prozor, gurao gumicu, zamotavao prst u obodu nekih njenih izbledelih suknjica i košulja od satena i podešavao sam vrh naramenica njene manekenske lutke za žensku odeću koju je donela mojoj mami. „Sine, zašto ne bi došao ovamo bliže do mene i izmasirao moje umorne tabane?“ Ta rečenica je u meni napravila pauzu; pogledao sam gospođu Ankicu sa razmišljanjem da li je o tome pričala sa mojom mamom, odakle joj uopšte ta ideja da joj izmasiram stopala, a ona je podigla obrve s nevericom. „Ne hvala, nisam zainteresovan“, nelagodno sam se nasmejao.
„Pa mili, to nije način da se obraćaš maminoj prijateljici kao gostu“, odgovorila je gospođa Ankica kiselo nasmejana, ali strogog pogleda. „Hm, ne ne nikako, gospođo. Nema nikakve šanse da vam pružim tu masažu stopala.“ „Mladiću, mislim da se taj tvoj stav mora prilagoditi dami mojih godina. Šalila sam se uglavnom što se tiče masaže stopala, ali kad si tako bezobrazan i nezahvalan gostu u kući tvoje majke, predomislila sam se. E sad ako ti znaš šta je dobro za tebe, doći ćeš ovde i skinuti mi ove znojave cipele i trljati moja umorna stopala.“
„Ili šta?“ nasmejao sam se od neverice. „Ili, oh, pa ne znam, tvoja majka može saznati da si odbio da pomogneš njenoj dobroj prijateljici kojoj su umorna stopala od silnog hodanja u štiklama. S obzirom da mi se tvoja mama hvalila kako dobro masiraš njene tabane mislim da ti nije strano kako ženama u našim godinama umeju da se znoje stopala u najlonkama, a pogotovo sada leti mogu da osetim kako se prže prstići dole.“
„Ne bi ste se usudili“, odgovorio sam gospođi Ankici, odbrano sklopivši ruke. Ali čak i dok je gledala u tišini, počela je da tone u to. Gospođa Ankica je bila mamina prijateljica još od vremena kada sam ja bio klinac, a mama joj je sigurno ispričala da mi ona uvaljuje tabane kad najviše smrde. Nisam nikada ni sanjao da starijim ženama mogu toliko da se oznoje tabani u najlonkama i da se jako usmrde, pogotovo kad ih nije menjala po nekoliko dana, moja mama kao da je uživala u tome pa ih je nosila i leti. U poslednje vreme sam bio baš sumnjičav zbog maminog ponašanja i još sada ovo sa gospođom Ankicom nije mi ostavilo mnogo izbora.
„U redu, protrljaću vam tabane gospođo“, napokon sam izustio pokislo. Gospođa Ankica je blistala u sebi sa tihim zadovoljstvom i osmehom na licu. „Onda, sine, hajde da sedneš na pod i evo mojih stopala, a zašto mi ne pomogneš sa ovim iznošenim kožnim cipelama sa mojih umornih nogu. Ne znam zašto sam nosila najlonke ovih dana uz te cipele, kada se znoje kao lude sada kada je toplo vreme. Ja znam da posle dugog dana se baš usmrde na prstima, ali nemaš ništa protiv, zar ne mili moj? Navikao si da mami smrde stopala jel tako dragi?“
Gospođa Ankica skinula je svoje kožne cipele sa srednjom štiklom. One su joj se očigledno toliko zalepile na noge od znoja i spale sa njenih tabana sa zvukom koji se oglasio „pop“. Najlonke na stopalima gospođe Ankice imale su neverovatno užasan miris prosto me je podsetio na moju mamu u njenim iznošenim najlonkama, kad sam udahnuo osećaj je bio nezamisliv. Bukvalno sam zgužvao nos koliko me je zapah znojavih najlonki na njenim tabanima zagolicao po sinusima.
U jednom trenutku sam osetio kako mi suze oči od njenih trulih smrdljivih znojnih nožnih prstiju tamo gde je tamniji deo najlonki na prstima plivao u znoju. Gospođa Ankica je doduše imala uredno polirane prilično crvene nokte na prstićima (njen pedikir je izgledao mnogo lepši od maminog odrezanog bledoplavog laka na noktima), ali onaj ostatak njenih stopala bio je prljav i tmurni nered, sa parčevima trunja i znoja koji se usmrdeo kao sir i lisnato testo između mirisnih nožnih prstiju i prljavština koja se lepi na njenim znojnim najlonkama sa tamnijim delom na prstima i natečenim stopalima od hodanja po toplom vremenu.
Bili su jasno vidljivi otisci znoja u đonovima njene tek uklonjene cipele na štiklu i dobro istrošene mrlje unutar cipela, opisujući krive lukove gospođe Ankice i okrugle pete njenih stopala u najlonkama. Osetio sam neku vrstu besnila od same sramote, ljutnje i ogorčenja, ali napravila je smetnju kada se izula nisam mogao da se opustim. Pomirio sam se sa sudbinom i duboko udahnuo, da ovo jednostavno završim, ali uhhhh!
Ova njena stopala koje sam držao sada u rukama smrdela su tako uvredljivo i gadno, bila su gora od svega što sam mogao da zamislim. Prosto nisam mogao da verujem da stopala ovih glatkih nogu i gospođine sitne građe mogu tako mirisati užasno smrdljivo i grubo! Imao sam očigledan izraz prezira na licu, ali sam uzeo predano da masiram znojne prste gospođe Ankice sav skučen, bolan pod njenim tabanima dok se starija žena samo smešila u svom tihom trijumfu.
„Jesi li oprao kosu posle tuširanja, dragi? Evo, ne smeta ti što odmaram umorne noge iznad tvoje glave, zar ne? Tvoja hladna vlažna kosica se lepo oseća protiv mojih vrela znojnih peta u ovim usmrdelim hulahopkama.“ Gospođa Ankica se zadovoljno nasmejala dok je brisala smrdljive stare iznošene najlonke na njenim stopalima po mojoj kratkoj kosi, a zatim i po mom licu. Savila je nožne prste svojih stopala preko mog nosa, pritiskajući znojne đonove u najlonkama čvrsto na moja usta.
„Tako mili moj, pomiriši moja stopala. Daj da čujem kako udišeš kroz nos. Miris mojih stopala u najlonkama. Ili bolje rečeno smrad mojih tabana. Miris mojih smrdljivih nožnih prstiju. Da li su kao mamine? Reci mi da li mamine najlonke više smrde? Mislim da ću od sada često dolaziti ovde i iskoristiti tvoje lice kao svoj otirač za stopala redovno, dragi moj, tako da je jedino ispravno na to se navikavaš malo kako moje najlonke smrde, a ne samo mamine. Trebala bih da te upozorim, uvek su ljudi govorili da moja stopala smrde, ali to je jednostavno previše loše po tebe, jer si bio kreten prema meni, a sada ti je bolje da me slušaš i pusti me da čujem kako njušiš dno mojih stopala.“
Popustio sam posle njenog monologa, iako me je naterala da zadrhtim od gađenja kad osetim miris stopala gospođe Ankice direktno i namerno dok mrda prstićima u znojavim najlonkama. „Udahni kroz nos, lepoto, tako je. Miriši mi smrdljive tabane.“ I udisao sam… Njene najlonke su se sada tamo gde je onaj tamniji deo na nožnim prstima pa su se skroz bile zalepile za moje usne, a gospođa Ankica se smejala. „Sada dragi moj, hoću da uzmeš taj komadić žvake koju sam primetila da žvaćeš dok smo ranije razgovarali pa si mi bezobrazno odgovarao, e sad želim da je ispljuneš tamo gde su moji nožni prsti bili u mojim cipelama na štiklu, i ostaviću ga tamo unutar cipele, a onda sledeći put kad dođem možda ću biti dobra prema tebi, pa ćeš je imati natrag da žvaćeš, zajedno sa bilo kojom prljavštinom i sa tmurnim stopalima gde se znoj smrdljivih najlonki zaglavi na njemu. Da li bi ti to voleo ljubavi moja? Da li ti je mama to nekada radila dragi moj?“
Lice mi se bilo bukvalno zgužvalo dok sam muljao tu žvaku u ustima i izgledalo je kao da se spremam pozeleniti od njenih smrdljivih stopala koje je vrdala u najlonkama. „Otvori usta i sisaj mi nožne prste, mili. Svi su vrući znojni od ovih najlonki i potrebna su mi tvoja lepa usta da ih ohladiš i da te malo izmasiram po jeziku ovim vrelim tabanima. Uh kako smrde osetim odavde!“ Gospođa Ankica je čvrsto gurnula svoje uperene nožne prste u kiselim najlonkama nasuprot mojih usana. Pokušavao sam da skrenem glavu, ali konačno sam popustio i pustio znojno stopalo starije žene u usta.
„Liži mi čukalj na ovim znojavim najlonkama. Tu najviše smrde. Jel možeš da osetiš kako smrde između mojih nožnih prstiju? Popij svu prljavština između mojih nožnih prstiju u najlonkama tamo gde je tamniji deo najlonki na palcu, osetim kako gori od znoja. Lizni čukalj mojih stopala, lepi moj. Moji tabani su svi jako naborani, jer su znojni od ovih najlonki koje nisam stigla da menjam dva dana na poslu. Šta kažeš za moju ugodnu masažu tabanima na tvojim usnama i jezikom? “
Bio sam u delirijumu od tog njenog smrada, ali koliko god sam se odupirao grickao sam joj palac i prstiće u najlonkama kao da su keks. „Nakon što završiš sisanje mojih nogu, možda možeš da mi diraš lakirane noktiće na nogama, zar to neće biti lepo? Da li i tvoja mama lakira prstiće u crveno kad nosi najlonke? Tako je, udiši tabane i poliži sve prstiće navikni se na ukus mojih stopala u ovim najlonkama. Želim da ti u ustima ostane sav znoj iz mojih najlonki, da ti jezik ceo bude takav poput mojih stopala ceo dan. Da smrdi jako kao moja stopala u najlonkama.“
Na kraju sam morao gospođi Ankici da donesem čašu vode dok se ona naslonila na kauč da malo gleda televiziju. Gospođa Ankica je ležala na leđima ispred kauča, i kao slučajno sve jače pritiskala njena prljava, znojna stopala u smrdljivim najlonkama po celom mom licu. „Udahni miris mojih smrdljivih stopala, ljubavi. Navikni se na to. Kao da je mama tu mirisaćeš mi tabane svaki dan.“
Gospođa Ankica se odmarala opušteno oko pola sata, tiho držeći mene pod njenim znojavim tabanima u najlonkama. Konačno, posle dužeg vremena gospođa Ankica je skinula noge – a na mom licu je ostala sva prljavština i znoj njenih smrdljivih stopala u najlonkama, dok je ona polako svoje smrdljive tabane vratila u njene elegantne cipele na štiklu. „Vidimo se uskoro, lepi moj“, nasmejala se i pogledala me, pre nego što se okrenula na njenoj peti i otišla bez reči.
Ja kad god sam u kazni moram maćehi da mirišem tabane preko najlonki, i da očistim jezikom prljavštinu između svakog prsta, dok ona i njena ćerka gledaju u mene i smeju mi se, a često me i snimaju telefonima.
mojoj mami su isto jako smrdele najlonke
i ja isto samo sto uzmem mamine hulakopke ili gace pa moram da lisem i da mirisem