Životinje u Procesu Parenja
Probudio me je već podešeni alarm. Melodija se brzo širila prostorijom, obuzimajući svaki delić mog tela, primoravajući me da otvorim oči. U mojim ušima se vodio pravi mali rat, sve je odzvanjalo. Tup bol se prostirao od kičme pa sve do potiljka, gde sam osećala neverovatno jak pritisak.
Ustala sam, potpuno bezvoljna i apsolutno mi nije bilo bitno hoću li ustati na levu ili na desnu nogu. Svejedno mi je raspoloženje bilo na nuli. Nakon što sam se doteturala do kupatila i vodom sprala već skorele tragove suza, uputila sam se ka kuhinji, ne bih li sebi pristavila kafu. Nedugo zatim, sedela sam sama za svojim kuhinjskim stolom, izrađenim od mermera i dok sam uzimala prvi gutljaj jutarnje kafe, premotavala sam film unazad.
Gde je zapravo zapelo? Ko je kriv za sve što se odigralo prošle večeri? Možda ja, možda moj suprug? Možda oboje? Ah, dođavola sve! Glava mi puca, ne mogu više ovako, želim da stavim tačku na tu farsu od braka! Šta mi vredi da sedim ovde poput neke usedelice i razvijam sopstvene teorije gde je zapelo? Činjenica je da je zapelo i više ne može krenuti. Ne možeš oživeti ono što više ne postoji.
Još koji minut sam vodila unutrašnji monolog, a onda mi je na um sletela ideja za koju sam pomislila da mi je sve vreme bila ispred nosa, a ja nisam bila sposobna da je sagledam. Ustala sam i uputila se ka garderoberu. Moja crna suknja sa ružama po sredini i ova crna bluza će biti adekvatni za advokata. Da, hoće. – veselo odgovaram na svoje misli i odlazim u kupatilo. Vraćam se potpuno našminkana, ispeglane kose. Sa stola uzimam svoju torbu, letimično proveravam da li je sve tu, obuvam svoje cipele sa visokom potpeticom u predsoblju i napuštam stan, zatvarajući vrata za sobom.
Advokataska kancelarija u koju sam se uputila je bila nedaleko od mog stana, ali sam ipak odlučila da odem autom. Dok sam se parkirala, krajičkom oka sam primetila jednog gospodina, u crnom sakou i istobojnim pantalonama i cipelama, dok mu je oko kragne bele košulje bila vezana crvena kravata, kako ulazi u zgradu, ispred koje se nalazi veliki mermerni logo advokatske kancelarije.
Ogromna crna ptica raširenih krila, u čijem se kljunu nalazi sudski čekić. Izašla sam iz auta i požurila za njim. Pretpostavila sam da je to advokat.
Bila sam u pravu. Pokucala sam na tapacirana vrata i začula jedno kratko „Da”, nakon kojeg sam stisla bravu i ušla unutra. Advokat kojeg sam napolju ugledala, sedeo je za velikim stolom na čijem kraju se nalazila umanjena verzija statue koja se šepurila napolju. – Dobar dan, kako mogu da Vam pomognem? – upitao me je, nakon što je ustao sa svoje stolice i pružio mi ruku u svrhu upoznavanja.
Rekao mi je da se zove Dejan. – Pa, gospodine Dejane, potreban mi je advokat… – rekla sam potpuno neodređeno, pomalo zbunjena. Šta me koči? – pomislih u sebi dok sam nemo gledala u advokata ispred mene koji je željno iščekivao da nastavim. – Dobro, došli ste na pravo mesto gospođo Olja, recite mi zašto Vam je potreban advokat? – Da bi me… da bi me zastupao, naravno! – rekoh mu rasterećeno, već zabrinuta zbog misli koja mi je sletela na pamet.
Verovatno je primetio nagomilano crvenilo na mom licu, a i ja sam osetila da mi se sva krv sjurila u lice. Potpuno zatečena novonastalom situacijom, sela sam na tapaciranu stolicu. – Niste mi odgovorili na pitanje? Da li ste ubili nekog? – upitao mi je, pomalo se smešeći ali sve više me je gutao pogledom dok je govorio, svojim tamnim, prodornim očima koje sam osećala svuda po telu. – Ne, želim da se razvedem. – Hm, dobro je. Niste mi ni delovali kao ubica, gospođo. – konstantovao je dok se spuštao na svoju stolicu.
Zaintrigirao me je konstatacijom, pa je naš razgovor potekao u drugom smeru. – Kako to ubice izgledaju gospodine? – Ubice sakrivaju svoje tragove gospođo, a vi to ne umete. – kratko je rekao, otvarajući fioku iz koje je izvadio malu, kožnu svesku. Dodao mi ju je. Tupo sam zurila u nju, ne znajući šta prvo da uradim. Da li da mu postavim pitanje ili da je otvorim? Odlučila sam se za ovo prvo. – O kakvim tragovima je reč? – pokušala sam da zvučim hladno, ali me je boja glasa izdala.
Ustao je pre nego što je bilo šta odgovorio. Odšetao je do vrata, okrenuo ključ u bravi i odjednom je zavladala tišina. Čulo se samo moje otežano disanje. Stajao je iza mene. Odjednom više ništa nisam videla, sve je postalo mračno. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim da imam povez preko očiju. Tačnije, njegovu neprozirnu kravatu.
– Vidite? Uopšte se ne opirete gospođo, želite ovo. – rekao mi je dok mi je šakama skupljao i puštao grudi, stojeći iza mene. Otežano sam disala, ne progovarajući ni reč. Osetila sam njegov vreli dah, koji me je pekao, počevši od mog uha, pa sve do grudi. – Skinite mi ovo sa očiju, molim Vas. – zavapila sam. Želela sam da ga gledam dok mi sve to radi, da se zagledam u te prodorne oči, u kojima sam se, do malopre, ogledala. – Još koji trenutak gospođo Olja. – pričao je dok mi je povlačio bluzu na gore. 
Skinuo ju je i odbacio. Začula sam kada je pala dole, a istovremeno i osetila njegove hladne ruke na mom stomaku. Premestio ih je na moje grudi, koje su, ubrzo zatim, bile oslobođene čipkastog brushaltera. Sve jače mi je mesio grudi, osećala sam dodir njegove košulje, bio je pribijen uz mene. Dah mu se osećao na mentol, samo što je više pekao nego hladio. Lizao mi je bradavice, sisao ih, trljao o sebe… Zavukao je glavu između mojih grudi, osetila sam oštrinu njegove kose. Snažno je zavrteo glavom, izazivajući moj uzdah kojim sam mu odala priznanje za njegov rad.
Spustio je glavu ka dole, kretao se lagano, prislanjajući svoje usne o moje telo. Ostavljao je vrele, vlažne poljupce, obeležavao je svoju teritoriju. Sve više se približavao mom međunožju koje je gorelo, obuzeto nepobedivom željom. Uzdisala sam u trenutku dok mi je spuštao suknju… Podigao mi je noge i brzo povukao suknju. Vratio me je u pređašnji položaj i nakon zvuka cepanja tkanine, osetila sam hladnoću oko pičke koju je terao njegov dah.
Bio je ispred nje, verovatno ju je proždirao pogledom, ne dodirujući je. A onda je vrhom jezika krenuo da me osvaja, sve više i više, zabijajući se u nju. Jezikom je prelazio preko klitorisa, mazio je usmine i onda dolazio do ulaza. Zatim je ponavljao postupak toliko puta da sam doživela orgazam uz glasan vrisak koji je bio očekivan.
Nastavio je da ispija sve sokove iz mene, gutao ih je proždrljivo, gurajući celu glavu, kojom je jako zatresao. Osetila sam prisustvo njegovog nosa u svojoj pički, pa opet jezika, pa opet nosa, pa jezika… Bilo je izvanredno, nisam želela da prestane i nisam mogla da prestanem da vrištim i da jako uzdišem. Nije me zanimalo da li je neko ispred i da li se neko pita šta mi to radi… Prokleto dobro mi je lizao pičku, gutajući sve ono što ispuštam.
Prestao je i udaljio se. Uhvatila sam sebe da cvilim od želje da nastavi, kopala sam prstima po svojoj pički, zavlačila ih unutra… Neverovatno je svrbela… A onda… PLJAS, PLJAS… PLJAS… PLJAS… začulo se i osetila sam neverovatan bol. Nečim me je udarao po pički. PLJAS, PLJAS, PLJAS! – Ah, boli me! – zavapila sam na šta se nasmejao. Strgao mi je kravatu sa očiju i ugledala sam ga.
Na sebi je imao samo belu, raskopčanu košulju i u svojim rukama je držao kaiš, sa kojeg su se cedile kapljice mojih sokova. Odbacio ga je i podigao me je sa stolice. Uzeo me je u naručje i spustio na sto. Pomerila sam glavu i videla pticu raširenih krila sa čekićem u ustima, pored mene. – Želiš me? – upitao me je, gledajući me pohotno i proždrljivo kao što grabljivice gledaju svoj plen.
Klimnula sam glavom, dok me je drhtavica potpuno obuzela. – Reci mi to! – povisio je ton i za tren se stvorio sa druge strane stola, iznad moje glave. Njegov nabrekli kurac uspravno stojao, popt koplja, a jaja prepuna semena su se klatila iznad mene. – Želim te! – vrisnula sam, podižući ruke ka njegovim jajima.
Masirala sam ih, izazivajući njegove isprekidane uzdahe. Sklonio mi je ruke. – Otvori usta! – naredio mi je. Učinila sam ono što mi je rečeno i za tili čas, njegove koplje se sjurilo u mene. Počeo je jako da me jebe u usta, koja su bila prepuna njegovog mesa. Zaustavio mi je dah, gubila sam vazduh… Gledala sam ga očiju prepunjenih suzama. – Tako je, tako se puši kurac… Da, odlična odbrana! – zavapio je, prepuštajući se zadovoljstvu. Više nisam mogla da izdržim, grcala sam u suzama, gušeći se njegovim nabreklim kurcem. Odjednom ga je snažno iščupao iz mojih usta, koja su i dalje ostala raširena. Borila sam se vazduh, dok dok me je vilica bolela na svaki pokušaj da je pokrenem.
– Nemoj se truditi da ih zatvoriš. Toliko ćeš vrištati da će stalno biti otvorena. – polako mi je rekao, vraćajući se na drugi kraj stola. Zatvorila sam oči i u sledećem trenutku ih, uz vrisak, otvorila. Toliko brzo i toliko jako se zabio u moju pičku da sam ga sa vriskom dočekala. Nastavio je da se zabija u mene, sve jače i jače, menjajući ritam. Grudi su mi letele levo-desno, on ih je sakupljao šakama, stezao i puštao, ljubeći ih nakon toga.
Bio je napaljen poput životinja u procesu parenja. Da, to je i bio, moja životinja u procesu parenja. – Jel’ prija?! – brzo je pitao dok se zabijao u mene brzinom svetlosti. – AAAAAAAAAAAAAAAUGH! – vriskom sam odgovorila na postavljeno mi pitanje, dok sam pokušavala da mu dohvatim košulju, koja se tresla. Uspela sam i snažno ga povukla ka sebi, tako da se jače zabio u mene. Jaja su mu se sudarala sa ivicom stola, a nabrekli kurac je pravio drugačiji raspored u mom telu.
Rastezao mi je pičku do krajnjih granica, koja je bila preuska za kurčinu koju ima. Ni jednog trenutka nisam prestala da vrištim. Jebao me je svom silinom svog tela, svom snagom, tako da sam pomislila da će me rastaviti na dva dela.
Brzo mi ga je izvukao i spustio me na pod. Uhvatio me je za ruke, ignorišući moja pitanja zašto je prestao, bukvalno sam ga molila da nastavi da me jebe. – Molim te, jebi me, molim te! – ponavljala sam glasno. Gledao me je, ne menjanjući izraz lica. Dohvatio je kaiš sa poda, rekao mi da mu se naguzim. Učinila sam rečeno mi, a onda mi je on, brzim pokretima, kaišem vezao ruke za stolicu. – Sada ću te jebati. Boleće te, ali šta da ti radim, mora. – samo je to rekao i onda se zabio… – AAAAAAAAAAAAAAH, AAAAAAAH, AAAAAAAAAH! – nisam prestajala.
On me je zguza jebao sve jače, gurajući svoj kažiprst u moj čmar. – Da, da, da, da! – zadovoljno je vikao – Jel’ boli? – pitao me je. – Boli mee, aaah, kako me bolii! – Boli te pička, a? Boli te pička, pička te boli! Mora da boli kad je dobro jebem, mora da… AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAH SVRŠIĆUU, SVRŠIIIIIIIIIIIĆU! – Ne u mene, nee! U ovulaciji sam, ne! – zavapila sam, ali nije me slušao. Opirala sam se, ali nisam mogla da se oslobodim. Kaiš je stezao sve više.
– AAAAAAAAAAAAAAAHHH! – začula se njegova rika u trenutku dok je ispuštao seme. Njegovo seme se razlilo mojim kanalima, tražeći svoj put… Iščupao je kurac iz mene i umoran se stropoštao preko mene. – Svršio si u mene… napunio si me. – šaputala sam, nemoćna da izdržim njegovu težinu.
Ustao je sa mene, zakopčavajuči košulju. Gledala sam ga dok navlači pantalone. – A da, tu je. – rekao je kada se spustio i odvezao svoj kaiš sa stolice, oslobađajući me. Stavio ga je, vezao kravatu oko kragne vlažne košulje i navukao sako. Nakon što me je izjebao jedva sam se kretala, ali sam uspela da navučem bluzu i suknju. – Razvešću te od muža, potpuno besplatno. Odlučio sam. – rekao je, dok je vraćao kožnu svešćicu u fioku. Bio je to cenovnik njegovog rada. – Tvoja pička zlata vredi Olja, a vredeće još više ako nešto moje izađe iz nje. – Ti si životinja… – kratko sam rekla, pre nego što sam mu se bacila u zagrljaj.
Razlog više da se razvedem. Tada je bio četvrtak, moj plodni dan. Kada sam stigla kući, bacila sam pogled na jedan časopis i horoskop u njemu: „Danas je vaš srećan dan. Budite spremni da uživate u njemu. Vi ste na vrhuncu svog lunarnog ciklusa, iskoristite to.”
